Kada se pomene franšiza Sword Art Online u svetu video igara, fanovi obično imaju pomešana osećanja. Tokom godina smo dobijali naslove koji su imali odlične ideje, ali ih je često kočila zastarela mehanika, loša optimizacija ili previše fokusiranja na vizuelne novele umesto na samu akciju. Zbog toga sam, moram priznati, bio prilično skeptičan kada su izdavač Bandai Namco Entertainment i razvojni studio Aquria najavili potpuno novi naslov. Obećavali su masivni akcioni RPG, povratak na mesto gde je sve počelo i iskustvo koje će nas konačno naterati da osetimo težinu preživljavanja na stotinu spratova.
Sada, nakon više od pedeset sati provedenih u igri Echoes of Aincrad, koja je upravo sletela na PC, PlayStation 5 i Xbox Series X/S, mogu sa olakšanjem da izgovorim ono čemu smo se svi nadali. Ovo nije samo još jedna osrednja adaptacija popularnog animea. Ovo je ozbiljna, duboka i neverovatno zarazna igra koja me je prikovala za ekran i naterala da se osetim kao da sam zaista deo virtuelnog sveta u kojem greške koštaju mnogo.
Vizuelni preporod lebdećeg zamka
Prvi put kada sam zakoračio u Grad početaka (Town of Beginnings), zastao sam samo da bih upijao atmosferu. Igra koristi moć Unreal Engine 5 pokretača na način koji doslovno oduzima dah. Svaka zgrada, svaka kaldrmisana ulica i svaki NPC na trgu odišu životom. Zaboravite na one prazne, beživotne hodnike iz prethodnih igara. Grad je pun igrača (kako onih kontrolisanih od strane veštačke inteligencije, tako i stvarnih igrača ako igrate u onlajn režimu) koji trguju, kuju planove za lov i popravljaju opremu.
Ono što me je najviše impresioniralo jeste raznolikost samih spratova. Penjanje kroz Aincrad je monumentalni poduhvat i razvojni tim se pobrinuo da svaki sprat ima svoj jedinstveni vizuelni identitet. Od gustih, mračnih šuma u kojima zraci sunca jedva probijaju kroz krošnje, preko pećina obasjanih bioluminiscentnim pečurkama, pa sve do snežnih planinskih vrhova gde vetar usporava vaše kretanje. Draw distance (udaljenost iscrtavanja) na PlayStation 5 konzoli je fantastičan – dok stojite na ivici litice 22. sprata, zapravo možete videti zakrivljenost sprata ispod vas i oblake koji se kovitlaju oko spoljašnjeg zida zamka.
Priča koja menja poznata pravila
Ono gde Echoes of Aincrad najviše briljira jeste narativni pristup. Umesto da po stoti put igramo istu priču iz perspektive Kirita, Aquria je napravila genijalan potez. Vi kreirate svog sopstvenog avatara, sa iznenađujuće bogatim kreatorom likova. Priča se odvija u rekonstruisanom Aincradu – novom virtuelnom eksperimentu koji je baziran na podacima iz originalnog servera. Međutim, anomalije poznate kao „Odjeci“ (Echoes) počinju da kvare kod, ubacujući sećanja, tragedije i opasnosti iz prošlosti.
Vaš zadatak je da očistite spratove i stabilizujete sistem pre nego što se on u potpunosti uruši i nanese štetu igračima povezanim na njega. Tokom avanture, sretaćete poznata lica. Kirito, Asuna, Klein, Agil i Lisbeth su tu, ali se ponašaju kao NPC saborci koji imaju svoje sopstvene ciljeve unutar ovog novog sistema. Način na koji su njihove originalne traume isprepletene sa novim narativom je napisan neverovatno vešto. Bilo je trenutaka, posebno oko 74. sprata, gde je priča postala toliko mračna i emotivna da sam potpuno zaboravio da igram akcioni RPG i osetio sam se kao da gledam potpuno novu sezonu animea.
Borbeni sistem koji nagrađuje reflekse
Pređimo na ono najvažnije – kako se igra zapravo igra. Borba u Echoes of Aincrad je brza, fluidna i zahteva konstantnu pažnju. Sistem se u velikoj meri oslanja na vaše reflekse i pozicioniranje. Imate osnovne brze i spore napade, ali prava dubina leži u sistemu „Sword Skills“ (veštine mača).
Svako oružje – bilo da je u pitanju jednoručni mač, dvoručni mač, sekira, koplje ili rapier – ima svoj jedinstveni set veština. Ove veštine se aktiviraju uz pomoć kombinacije dugmića i troše vašu SP traku. Ali ne možete samo da bezumno pritiskate dugmiće. Neprijatelji, posebno boss čudovišta na kraju svakog sprata, imaju izuzetno opasne napade koji vas mogu izbrisati u dva udarca.
Ovde na scenu stupa mehanika pariranja i čuveni „Switch“ sistem. Pariranje u pravom trenutku otvara neprijatelja za kritičan udarac. Kada vam zdravlje padne ili kada ste pritisnuti u ugao, možete pozvati svog partnera da uleti uz povik „Switch!“. Kamera se tada usporava u stilu najboljih akcionih filmova, vaš partner preuzima agresiju neprijatelja, a vi se povlačite da popijete napitak ili spremite najjači napad. Igranje sa Kirito AI-jem je bilo odlično iskustvo, jer on zaista reaguje na vaše komande i koristi svoje veštine kada je to najpotrebnije.
Lično sam najviše uživao u onlajn kooperativnom režimu. Okupljanje grupe od četiri stvarna igrača kako bismo se suočili sa gigantskim bossom, gde jedan igrač glumi tenka sa štitom, drugi leči iz pozadine uz pomoć kristala, a mi ostali rotiramo aggro (pažnju neprijatelja) uz Switch mehaniku, donelo mi je jedan od najintenzivnijih gejming trenutaka ove godine.
Oružja, veštine i napredovanje kroz spratove
RPG elementi su dublji nego u bilo kojoj prethodnoj Sword Art Online igri. Nema auto-levelovanja koje će vas učiniti nepobedivim. Da biste preživeli, morate pametno da investirate u stablo veština koje je ogromno i razgranato. Možete se fokusirati na pasivne veštine koje povećavaju brzinu regeneracije energije, ili na otključavanje ultra-jakih aktivnih udaraca.
Sistem kovanja i unapređivanja oružja je takođe fantastičan. Većinu vremena provodićete sakupljajući materijale sa ubijenih čudovišta ili pronalazeći skrivene rudne žile po mapi. Kada odnesete te materijale u Lisbethinu radnju (ili kod drugih kovača širom sveta), RNG (nasumični broj) igra blagu ulogu u tome kakve će dodatne statuse vaše oružje dobiti. Osećaj kada sam nakon tri sata farmovanja retkog metala na 47. spratu uspešno iskovao mač koji ima šansu da izazove krvarenje i paralizu kod neprijatelja bio je apsolutno nagrađujuć.
Igra vas konstantno tera da prilagođavate opremu. Nećete moći da prođete kroz celu igru koristeći samo jedan mač. Boss čudovišta imaju specifične otpornosti, pa sam često morao da se vraćam u grad kako bih napravio oružje koje ima bonus štetu od vatre samo da bih prešao određenu prepreku. Taj osećaj pripreme pre velike borbe savršeno replicira atmosferu iz samog izvornog materijala.
Tehnička strana i muzička podloga
Kao što sam već napomenuo, igrao sam na PlayStation 5 konzoli. Na raspolaganju su nam dva režima – Performance (performanse) koji cilja na 60 frejmova po sekundi i Quality (kvalitet) koji nudi 4K rezoluciju uz detaljnije senke i osvetljenje na 30 frejmova. Za igru u kojoj je pravovremeno blokiranje udaraca pitanje života i smrti, Performance režim je apsolutno obavezan. Srećom, frejmrejt je bio izuzetno stabilan čak i kada se na ekranu nalazilo desetine neprijatelja i kada su varnice od veština letele na sve strane.
Bilo je nekoliko sitnih tehničkih problema. Ponekad bi se NPC likovi čudno zaglavili u teksturi zida, a dešavalo se da se modeli udaljenih neprijatelja učitaju sa zakašnjenjem dok sprintate kroz otvorene zone. Međutim, razvojni tim iz studija Aquria je već izbacio jedan „day one“ patch koji je popravio većinu ovih sitnica, što pokazuje njihovu posvećenost projektu.
Muzika je posebna priča. Kompozitori su odradili fenomenalan posao mešajući prepoznatljive orkestarske i horske teme sa brzim, elektronskim i rok elementima tokom boss borbi. Zvuk sudara metala o metal, odzvanjanje veština mača i glasovna gluma na japanskom jeziku (sa odličnim prevodom interfejsa i titlova na engleski) stvaraju savršen audio doživljaj.
Konačna presuda: vredi li zaroniti u ovu virtuelnu stvarnost
Echoes of Aincrad nije samo uspešan popravni ispit za SAO franšizu – to je odličan akcioni RPG sam po sebi. Bandai Namco je konačno shvatio šta fanovi žele: slobodu da stvore svog heroja, izazovan borbeni sistem koji ne prašta greške, ogroman svet za istraživanje i osećaj opasnosti koji prati svako otvaranje vrata ka boss sobi.
Da, igra zahteva dosta posvećenosti i „grindanja“ materijala, što možda neće leći igračima koji traže brzo i ležerno iskustvo. Međutim, za one koji vole postepeno građenje svog lika, kompleksne mehanike borbe i nostalgiju lebdećeg dvorca prepunog tajni, ovo je naslov koji se ne sme propustiti.
Moje putovanje kroz 100 spratova bilo je ispunjeno znojavim dlanovima, radosnim uzvicima kada bi pao težak boss i iskrenim divljenjem prema dizajnu sveta. Ako ste ikada sanjali o tome da na pravi način doživite Aincrad iz prvog lica, sa mačem u ruci i najboljim prijateljem koji vam čuva leđa, Echoes of Aincrad je pozivnica koju definitivno treba da prihvatite. Samo zapamtite – nemojte zaboraviti da ponesete kristale za lečenje, trebaće vam.
