Kada su u pitanju moderne video igre, često se susrećemo sa naslovima koji pokušavaju da spoje naizgled nespojive žanrove, nadajući se da će stvoriti nešto jedinstveno. Kao neko ko obožava mračnu atmosferu i taktičke izazove, bio sam prilično uzbuđen kada mi je šaka dopala Crimson Moon. Ova video igra, koju sa ponosom potpisuje razvojni tim Probably Monsters, obećavala je izuzetno intrigantnu mešavinu gotičke umetnosti, surove soulslike borbe i prepoznatljive roguelike strukture. Zvuči kao apsolutna dobitna kombinacija, zar ne?
Ipak, nakon što sam proveo sate i sate lutajući kroz njene mračne hodnike, sekući horde neprijatelja i skupljajući različitu opremu (igrao sam PC verziju), ostao sam sa pomalo pomešanim osećanjima. Ovo definitivno nije savršeno ostvarenje koje će redefinisati žanr. Međutim, s obzirom na to da dolazi po prilično pristupačnoj ceni od 20 dolara, ona nudi sasvim pristojnu zabavu i, što je najvažnije, ogroman potencijal za buduća proširenja i nadogradnje. Hajde da zaronimo u najmračnije kutke ovog sveta i detaljno raščlanimo šta to tačno Crimson Moon donosi na sto.
Oskudna priča i fascinantna gotička katedrala
Ako od jedne akcione video igrice očekujete dubok, emotivan narativ, kompleksnu karakterizaciju likova i sate bioskopskih scena, ovde to jednostavno nećete naći. Priča u igri Crimson Moon služi više kao bazična premisa nego kao pravi, razvijeni epski zaplet. Vi preuzimate ulogu bića poznatog kao Nephilim – to je onaj klasični epski trofej, moćno stvorenje koje je pola čovek, a pola anđeo. Vaš zadatak je prilično direktan i ne zahteva previše filozofiranja: idite napred, čistite prostorije, i oslobodite svet od invazije mračnih i demonskih sila.
Iako je ekspozicija veoma oskudna, moram priznati da mi to tokom igranja nije previše smetalo. Igra je od samog starta očigledno fokusirana na akciju i stalno vas gura u nove sukobe. Ono što me je zaista prijatno iznenadilo jeste dizajn vašeg centralnog čvorišta (hub lokacije) u koje se redovno vraćate između opasnih misija. U pitanju je vaša matična katedrala, koja je dizajnirana sa prosto neverovatnim nivoom sitnih detalja. Zamislite prostor koji izgleda kao nesveti brak između najraskošnije klasične gotičke katedrale i blještave, haotične kockarnice iz Las Vegasa. Taj kontrast je fantastičan.
Nažalost, ostatak sveta retko uspeva da dostigne te lude vizuelne i kreativne visine. Nivoi koje ćete posećivati su šareni i relativno atraktivni, ali su to ipak ona standardna okruženja koja smo u fantazijskim igrama videli bezbroj puta do sada. Tu su stara, trula groblja prepuna nadgrobnih spomenika, prašnjave i napuštene biblioteke, kao i mračna, ukleta sela iz kojih su svi odavno pobegli. Crimson Moon pokreće moderni Unreal Engine 5, i moram da pohvalim to što igra na PC platformi zaista deluje vizuelno ubedljivo i radi neverovatno glatko, što je retkost za mnoge novije naslove. Postoji mnoštvo opcija za podešavanje grafike, a podržane su i tehnologije poput Nvidia DLSS, AMD FSR, pa čak i Intel XeSS. I pored odlične tehničke podloge, nivoima ponekad fali malo više mašte i originalnosti kako bi se zaista istakli.
Inovativan pristup opremi umesto klasične statistike
Ono što me je zaista najviše privuklo i zadržalo uz ekran jeste celokupan sistem borbe i opreme. Za razliku od mnogih drugih RPG naslova gde provedete sate u menijima, mučeći se i raspoređujući poene za snagu, brzinu ili magiju, Crimson Moon to rešava na jedan mnogo elegantniji način. Oprema diktira vašu snagu. Tokom svakog prelaska, kroz istraživanje i ubijanje neprijatelja, redovno ćete nalaziti nova oružja, delove oklopa i različite potrošne predmete poput eksplozivnih bombi i noževa za bacanje.
Oružja i štitovi nisu tu samo da bi vam podigli brojke; oni dolaze sa specifičnim moćima i pojačanjima (buffovima) koji mogu u potpunosti da izmene vaš pristup borbi. Na primer, tokom jednog prelaska našao sam štit koji mi je pasivno davao dodatni napitak za lečenje ukoliko uspem da vežem nekoliko uspešnih udaraca zaredom. Drugi štit mi je omogućavao da povremeno bacam vatrene kugle iz daljine, što je bilo idealno kada sam želeo da držim distancu. Tu je i jedan fantastičan mač koji prilikom jačih udaraca priziva božanske zrake svetlosti koji nanose ogromnu štetu grupama neprijatelja.
Ovaj „loot“ sistem čini da video igre ovog tipa budu neverovatno zarazne. Takođe, svaki put kada promenite deo oklopa, menja se i vizuelni izgled vašeg junaka. Obožavam kada igre to rade, jer vizuelna progresija pruža dodatni osećaj moći. Sistem je podeljen po klasičnim nivoima retkosti (obično, retko, epsko), a što je predmet ređi, to nudi bolje dodatne benefite za vaš opstanak.
Poznata borbena mehanika sa par skrivenih aduta
Kada govorimo o samoj borbi, važno je napomenuti da ovo nije najčistiji, nesklonjeni soulslike naslov. Na primer, nećete naći ona standardna mesta za čuvanje igre (bonfires) koja vas usput leče, mada završetak određenog, većeg dela mape automatski obnavlja vaše napitke za preživljavanje. Možete umreti više puta tokom jednog prelaska (run) i ipak nekako nastaviti dalje, što igru čini malo pristupačnijom.
Međutim, same borbene mehanike biće veoma poznate svakom veteranu. Na raspolaganju su vam brzi i teški napadi, skakanje, izbegavanje kotrljanjem, blokiranje i, naravno, pariranje. Pariranje je zapravo iznenađujuće jednostavno za izvođenje. Ponekad je to takozvano tempiranje udarca toliko popustljivo, da sistem deluje kao da pomalo varate. Sa druge strane, zaobilaženje protivnika vam daje mogućnost da izvedete fatalan napad s leđa (backstab), koji je grafički vrlo zadovoljavajući.
Kao poseban kec u rukavu, vaš lik poseduje specijalnu anđeosku formu. Kada se odgovarajuća skala napuni, aktiviranjem ove moći postajete na kratko potpuno neranjivi i nanosite masivnu štetu. Ova mehanika je apsolutni spas u trenucima kada vas okruži preveliki broj neprijatelja ili kada napravite grešku. Iako su obični neprijatelji lako savladivi, elitni protivnici i šefovi zona zaista nisu šala. Crimson Moon nudi i odličan nivo prilagođavanja težine. Postoji ogroman jaz između lakših i težih podešavanja, a odlična stvar je što vi sami možete da podignete težinu igre, čime direktno utičete na to da iz neprijatelja ispada mnogo vredniji plen. Ako želite najbolju opremu, moraćete dobrano da se oznojite.
Frustrirajuća kamera i zvučni dizajn koji ne prati grafiku
Nažalost, nijedna recenzija ne bi bila potpuna bez osvrta na mane, a Crimson Moon ih ima. Iako sama borba deluje dobro i responsivno, kamera ume da bude vaš najveći, najpodmukliji neprijatelj. Kada se borite protiv većih protivnika, a naročito ako se u žaru borbe nađete blizu zida ili u nekom uskom, klaustrofobičnom hodniku, kamera doslovno počinje da divlja. Često se dešava da vam vidik biva potpuno blokiran, ili da ekran prikazuje samo unutrašnjost teksture zida, što gotovo sigurno vodi do primanja bespotrebne štete ili čak vaše smrti. Ovo je poznat problem koji muči mnoge akcione video igrice iz trećeg lica, ali je ovde izuzetno izražen i iskreno se nadam da će razvojni tim uspeti to da reši nekom stabilizujućom zakrpom.
Što se tiče audio doživljaja, situacija je pomalo pomešana. Zvanični kompozitor, Christopher Wilson, pokušao je da napravi epski spoj orkestarske i ozbiljne horske muzike sa agresivnim metal gitarama i bubnjevima. Iako to kao zaseban album (van same igre) zvuči zaista odlično i unikatno, dok zapravo igrate, muzika nekako pada u drugi plan i može delovati pomalo generično. Sa druge strane, zvučni efekti udaraca su prilično razočaravajući. Gotovo svaki udarac, bez obzira da li koristite lagani bodež ili ogroman dvoručni čekić, proizvodi jedan te isti, jednolični metalni zvuk („ding“). Odsustvo prave težine u zvučnom dizajnu definitivno blago narušava inače odličnu borbenu imerziju.
Kratka kampanja, ali izuzetan kooperativni režim
Kada je u pitanju uloženo vreme, treba biti realan. Ako igrate strogo kroz osnovnu kampanju, bez mnogo zadržavanja, videćete odjavnu špicu za otprilike šest sati. Za video igra standarde današnjice, to zvuči izuzetno kratko. Međutim, s obzirom na njenu naglašenu roguelike prirodu, igra je svesno dizajnirana da je prelazite više puta, svaki put pokušavajući da se oprobate na novim, znatno višim nivoima težine, kako biste prikupili onaj najbolji epski plen i usavršili svoje veštine. I pored toga, nekima će osnovna ponuda lokacija i protivnika delovati skromno.
Ono gde Crimson Moon zaista sija punim sjajem jeste kooperativno igranje. Sve misije možete preći potpuno sami, i nećete imati osećaj da ste nešto propustili, ali ako dovedete prijatelja u partiju, zabava se višestruko uvećava. Igra pametno prilagođava izazov, tako da se broj i surovost neprijatelja automatski povećavaju kako bi parirali vašem timu. Zajednički prelasci unose potpuno novu dinamiku – deljenje ograničenih života postavlja pravi ulog, a kombinovanje magičnih oružja, gde recimo jedan igrač napada iz daljine bombama, dok drugi skuplja udarce sa štitom, predstavlja pravo taktičko uživanje. Podešavanje za više igrača je izuzetno brzo i bezbolno.
Da li se isplati?
Na kraju dana, Crimson Moon je specifična video igra koja svakako ima nekoliko sitnih tehničkih i dizajnerskih problema, ali i izuzetno čvrstu osnovu i ogroman potencijal. Za cenu od dvadesetak dolara, ne možete očekivati budžet blokbastera, ali zato dobijate sasvim solidan akcioni naslov sa veoma zabavnom i dinamičnom borbom, pregršt različite opreme za kombinovanje i izuzetno stabilnim kooperativnim režimom.
Da budemo iskreni, narativna strana je slaba, sami nivoi umeju da budu prilično generični za ljubitelje mračne fantastike, a nemirna kamera će vas povremeno dovoditi do ludila. Ali, onaj sirovi osećaj kada uletite u veliku grupu mračnih demona sa svojim savršeno skrojenim poluanđelom, izbegnete udarac za dlaku i sravnite ih sa zemljom pomoću svetlosnog mača, apsolutno je neprocenjiv.
Ako razvojni tim iz studija Probably Monsters posluša kritike zajednice i nastavi da dodaje nove, raznovrsnije nivoe, kompleksnija čudovišta i još luđu opremu, kao i da hitno ispravi tehničke mušice sa kamerom, ovo bi lako mogla postati kultna igra za sve prave fanove žanra. Nije revolucionarna, i možda vas neće oboriti sa nogu inovacijama, ali pruža tačno ono što obećava. Ako tražite brze, intenzivne i zabavne prelaske koji vam neće oduzeti celu noć, već će vas kratko i slatko uvući u akciju, slobodno joj pružite šansu – posebno ako imate prijatelja raspoloženog za mračnu kooperativnu avanturu.
