Kada razmišljam o tome šta modernom gejming pejzažu najviše nedostaje, uvek se vraćam na autentična kooperativna iskustva. U moru naslova gde se sve svodi na onlajn prepucavanja ili beskrajne svetove za jednog igrača, video igre koje vas zaista teraju da sednete pored nekoga, uzmete dva kontrolera i komunicirate, postale su prava retkost. Zato sam, kada je najavljena nova ekskluziva za Nintendo Switch 2 pod imenom Orbitals, osetio iskreno uzbuđenje. Iza ovog projekta stoji talentovani razvojni tim Shapefarm sa sedištem u Tokiju, a sudeći po impresivnim biografijama članova tima koji su ranije radili na hitovima kao što su It Takes Two i A Way Out, očekivanja su od samog starta bila astronomski visoka.
Nakon što sam proveo vikend igrajući ovu igru sa prijateljem, rešio sam da saberem svoje utiske i prenesem vam iz prve ruke šta to tačno nudi ovaj intrigantni naslov. Da li je u pitanju samo još jedan bledi pokušaj kopiranja tuđeg uspeha, ili video igra koja hrabro krči svoj sopstveni put kroz bespuća svemira? Spremite se za detaljan zaron u svet gde se susreću retro nostalgija, asimetrične zagonetke i puno, ali zaista puno, timskog rada.
Vizuelni identitet koji oduzima dah: Ljubavno pismo 80-im i 90-im godinama
Prva stvar koja će vas doslovno oboriti sa nogu kada pokrenete Orbitals jeste njen neverovatan vizuelni stil. Ako ste odrasli budeći se rano vikendom kako biste gledali klasične anime serije, ova igra će vas istog sekunda transportovati nazad u detinjstvo. Programeri iz studija Shapefarm nisu samo implementirali cel-shaded grafiku i nazvali je anime stilom – oni su otišli nekoliko koraka dalje. Grafika odiše onim specifičnim, toplim tonom karakterističnim za remek-dela iz ere 80-ih i 90-ih godina. Zamislite mešavinu mehanike iz serijala Gundam, sirovog retro-futurizma iz remek-dela Cowboy Bebop i specifičnog, šarenog dizajna likova kakav pravi Akira Toriyama (kreator Dragon Ball i Sandland franšiza).
Sve, od okruglih i naizgled prijateljskih svemirskih brodova do teške, zarđale mašinerije, deluje autentično i ručno crtano. Na ekranu je konstantno prisutan suptilan filter filmskog zrna (film grain) koji dodatno pojačava utisak da ne igrate modernu igru, već da interaktivno učestvujete u izgubljenom VHS klasiku. Pored vizuelnog spektakla, zvučna podloga je podjednako briljantna. Muzika je prepuna sintisajzera, a dinamične melodije se savršeno stapaju sa onim što se dešava na ekranu. Glasovna gluma, posebno ako igrate na originalnom japanskom jeziku, apsolutno je vrhunska. Audio-vizuelna prezentacija u celini je besprekorna i jedna je od najlepših stvari koju možete videti na Nintendo Switch 2 konzoli.
Priča o preživljavanju, prijateljstvu i nadolazećoj oluji
U središtu ovog spektakla nalaze se naša dva glavna junaka – Maki i Omura. Kao i u svakoj dobroj kooperativnoj priči, njih dvoje su savršene suprotnosti. Maki je impulsivni, blago neorganizovani i slepo optimistični heroj koji uvek prvo dela, a tek onda postavlja pitanja. S druge strane, Omura je proračunata, organizovana i često služi kao glas razuma u njihovom dinamičnom tandemu. Njihova misija je od ključnog značaja: moraju da spasu svoju svemirsku koloniju od katastrofalne oluje koja preti da ih potpuno uništi, baš kao što se umalo desilo kada su bili deca.
Na njihovom putovanju pridružuju im se i veoma simpatični sporedni likovi, poput mrzovoljnog, ali iskusnog Togena, kao i izuzetno ljubaznog starešine Kinakoka. Dijalozi između ovih likova su često prožeti humorom koji u većini slučajeva pogađa metu, čineći da se brzo vežete za sudbinu ove male grupe preživelih. Međutim, iako je početak priče snažan i obećava duboko zadiranje u teme poput egzistencijalizma i značenja života u hladnom svemiru, igra nažalost ne uspeva da u potpunosti iskoristi taj potencijal.
Narativ ostaje pomalo površan, fokusirajući se pretežno na puko sakupljanje resursa (tzv. McGuffin predmeta) potrebnih za popravku mašinerije. Pred sam kraj, kada očekujete katarzu i velika otkrića, priča pomalo gubi na snazi. Ipak, zahvaljujući neverovatnoj hemiji između glavnih aktera, ovi narativni propusti se lakše gutaju.
Asimetrični gejmplej i mehanike saradnje
Sada dolazimo do onog najvažnijeg dela – kako se ova video igrica zapravo igra? Važno je odmah na početku istaći jednu ključnu činjenicu: Orbitals je isključivo kooperativno iskustvo. Ne postoji mod za jednog igrača (single-player). Ako nemate prijatelja, partnera ili člana porodice sa kojim biste podelili ovu avanturu, nažalost, nećete moći ni da je pokrenete. Znam da će ovo mnoge razočarati, pogotovo igrače koji preferiraju solo iskustva, ali upravo ta striktna posvećenost kooperativnom igranju omogućila je dizajnerima da kreiraju zaista unikatne zagonetke. Srećom, igra podržava i lokalni i onlajn co-op, a tu je i fantastična opcija „Friend Pass“ (propusnica za prijatelja), što znači da je dovoljno da samo jedna osoba kupi igru, dok druga može besplatno da joj se pridruži preko mreže.
Kada uskočite u nivoe, shvatićete da je gejmplej potpuno asimetričan. Vi i vaš partner često nećete raditi iste stvari. Od samog početka, igra vas uvodi u korišćenje osnovnih alata. Maki bi, na primer, mogao da kontroliše kuku za hvatanje (hookshot) koja mu omogućava prebacivanje preko ponora i povlačenje teških poluga, dok bi Omura mogla da koristi specijalni laser za aktiviranje prekidača iz daljine ili uništavanje prepreka.
Prava magija leži u tome kako se ovi alati kombinuju. Nivoi su dizajnirani tako da vas teraju na neprestanu komunikaciju. Vi vidite ekran svog saigrača (igra koristi podeljeni ekran čak i kada igrate onlajn, kako biste uvek znali šta vaš partner radi), i često ćete morati da tempirate svoje akcije u deliću sekunde. Na primer, jedan igrač mora da drži platformu laserom, dok se drugi pomoću kuke prebacuje, a zatim taj drugi mora da aktivira prekidač kako bi prvi igrač mogao bezbedno da prođe. Osećaj kada, nakon nekoliko neuspešnih pokušaja, konačno uspete da se sinhronizujete i rešite kompleksnu zagonetku je prosto neprocenjiv.
Tempo igre, dizajn nivoa i blagi pad u završnici
Orbitals je prilično dinamična video igra, ali sa svojih otprilike 5 do 7 sati trajanja, nije naročito dugačka. Za mene lično, to je savršena dužina za jedno ili dva popodneva igranja na kauču, ali oni koji očekuju epsku avanturu od 40 sati mogli bi se osetiti uskraćeno s obzirom na cenu.
Dizajn nivoa u prve dve trećine igre je maestralan. Posetićete neverovatno raznolike biome – od napuštenih rudarskih postrojenja do prelepih, bujnih svemirskih bašti. Igra vas stalno uči novim trikovima sa vašim osnovnim alatima, postepeno povećavajući kompleksnost. Međutim, pred sam kraj, oseća se blagi nedostatak ideja. Zagonetke počinju da se ponavljaju, a programeri su se možda i previše oslonili na sekvence u kojima vozite vaš svemirski brod umesto da rešavate probleme alatima.
Jedna od zamerki koju moram da uputim jeste i povremeni nedostatak vizuelnih povratnih informacija (visual feedback) kod određenih zagonetki. Iako su interaktivni objekti uglavnom jasno obeleženi, dešavalo nam se da slučajno rešimo neki problem a da zapravo nismo ni shvatili koja je tačno bila logika iza toga. Kada mehanika radi kako treba, igra briljira i podseća na najbolje momente iz naslova kao što je Super Mario Galaxy, ali kada komunikacija zakaže zbog nejasnog dizajna u određenoj sobi, ume da dođe do sitnih, prolaznih frustracija.
Da li vredi kupiti Orbitals?
Kada se podvuče crta, Orbitals je apsolutni trijumf umetničke direkcije i jedan od najzabavnijih naslova za igranje u dvoje koji trenutno postoje na tržištu. Da, nedostatak opcije za jednog igrača (single-player) ostaviće gorak ukus kod dela publike, a blagi pad tempa u poslednjoj trećini kampanje sprečava ovu igru da dostigne baš onu maksimalnu, savršenu ocenu.
Ipak, ako posmatramo šta je razvojni tim želeo da postigne, oni su svoj cilj ispunili i premašili. Stvorili su svet u koji želite da pobegnete. Ovo nije igra koja želi da vas zadivi beskrajnim otvorenim svetovima prepunim praznih zadataka. Ovo je intimno, fokusirano iskustvo koje vas tera da se povežete sa osobom pored vas. Zbog svoje prelepe estetike, izuzetno zabavne mehanike deljenja uloga i muzike koju ćete pevušiti danima, Orbitals se bez sumnje svrstava u najbolje video igre koje možete iskusiti na Nintendo Switch 2 konzoli ove godine.
Ako imate prijatelja, brata, sestru ili partnera koji su raspoloženi za malo mentalne gimnastike u svemiru, nemojte previše oklevati. Nabavite grickalice, oslobodite vikend i pripremite se za jedno od najprijatnijih iznenađenja koje su nam video igre donele u poslednje vreme. Topla preporuka!
