Kada razmišljam o tome šta čini savršenu strategiju, uvek se setim neprospavanih noći provedenih ispred ekrana. Video igre ovog tipa imaju tu specifičnu moć da vas uvuku u svoj svet, gde svaki potez nosi težinu, a svaka greška može koštati čitavu armiju gubitka dragocene teritorije. Upravo sa takvim očekivanjima sam ušao u svet igre Brigandine Abyss. Za one koji možda nisu upoznati sa istorijatom, ova franšiza vuče korene još iz davne 1998. godine, kada je prvi deo pod nazivom The Legend of Forsena izašao za originalni PlayStation. Nakon dugog niza godina pauze, izdavač Happinet je obradovao fanove naslovom The Legend of Runersia iz 2022. godine, a sada, u avgustu 2026. godine, donose nam potpuno novo poglavlje. Razvojni tim Adglobe, poznat po nekim sjajnim narativnim naslovima, preuzeo je kormilo, dok su za izdavanje na zapadnom tržištu zaduženi NIS America i Happinet. Igra je dostupna za impresivan broj platformi – PC (putem Steam platforme), PlayStation 5, Xbox Series X/S, kao i za potpuno novu Nintendo Switch 2 konzolu, što je sjajna vest za ljubitelje igranja u hodu.
Povratak zaboravljene franšize na velike ekrane
Priznajem, čim sam pokrenuo Brigandine Abyss, osetio sam onaj specifičan udar nostalgije, pomešan sa uzbuđenjem zbog novih mehanika koje moderni naslovi donose. Kao ljubitelj strategija sa primesama RPG elemenata, uvek tražim video igre koje mi ne nude samo puku borbu, već i složen makro-menadžment van bojnog polja. Brigandine Abyss je upravo to – naslov koji pokušava da premosti jaz između kompleksnih grand strategy igara i tradicionalnih taktičkih poteznih borbi. Koncept na papiru deluje jednostavno, ali izvedba u praksi zahteva ozbiljno posvećivanje i oštar um. Vi preuzimate kontrolu nad jednom od brojnih nacija, gradite svoju vojsku, unajmljujete različita čudovišta i osvajate susedne teritorije, sve u cilju ujedinjenja (ili potpunog pokoravanja) čitavog kontinenta.
Priča o padu carstva i epski narativ
Radnja igre smeštena je na prelepo dizajniran, ali ratom razoren kontinent po imenu Meltitea. Nakon dvesta godina relativnog mira od poslednjih velikih sukoba, svet se ponovo nalazi na ivici propasti. Sve počinje kada mračna sila, poznata jednostavno kao Abyss, preuzme kontrolu nad glavnim savetnikom kraljevstva Solginat. Korumpirani savetnik ubrzo ubija svog kralja, uspeva da se domogne magičnog oklopa po imenu Brigandine i osniva zloglasnu, agresivnu frakciju Abyssloa Empire. Vaš zadatak je, u zavisnosti od toga koju od šest glavnih frakcija odaberete u Story Mode kampanji, da se organizujete i suprotstavite ovoj rastućoj pretnji pre nego što proguta sve pred sobom.
Ono što me je prijatno iznenadilo jeste trud koji je razvojni tim uložio u narativni deo u poređenju sa prethodnim naslovima iz serijala. Tokom igranja, pratio sam nekoliko različitih priča istovremeno, a svaka frakcija ima svoje motive, jedinstvene likove i duboke razloge za ulazak u krvavi rat. Na primer, frakcija Scarlet Will se sastoji od bivših plaćenika i princeze svrgnutog kraljevstva koja želi da povrati tron, dok frakcija Gran Dragnica predvođena mladim protagonistom po imenu Largo pokušava da zaštiti zmajeve od zloupotrebe.
Iako su animacije u međuscenama svedene na statične slike u stilu klasičnih japanskih vizuelnih romana (visual novel), one i dalje dodaju neophodan sloj atmosfere i grade svet. Ipak, moram biti potpuno iskren – ako od igara očekujete priču sa šokantnim, nepredvidivim obrtima od kojih će vam se zavrteti u glavi, možda ćete biti blago razočarani ovim pristupom. Radnja je prilično predvidljiva i snažno se oslanja na klasične žanrovske trope. Ali, da budemo realni, u ovakvim igrama priča je najčešće samo odličan izgovor za masovne bitke i duboko taktičko nadmudrivanje, tako da joj tu stavku ne uzimam kao preveliku manu. U poređenju sa mnogim drugim sličnim naslovima, ovo je evidentan korak napred za celu franšizu.
Faza organizacije i priprema za rat
Ako postoji jedna stvar u kojoj ova video igra zaista sija i ostavlja konkurenciju u prašini, to je njen makro-menadžment aspekt. Sistem napredovanja i funkcionisanja kroz igru odvija se u „sezonama“, a svaka sezona je striktno podeljena na tri faze – fazu organizacije, napada i invazije. Moram istaći da sam ubedljivo najviše vremena, pa i uživanja, proveo u fazi organizacije, i to sa veoma dobrim razlogom. Ovo je pravo srce i duša celog gejming iskustva.
Tokom ove faze, vi do detalja pregledate svoje trupe, raspoređujete lidere (ljude komandante) po različitim bazama i gradovima, šaljete ih na zadatke (kvestove) kako bi prikupili vredne resurse, sakupljali iskustvo ili pronalazili novu opremu. Takođe, ovde vršite prizivanje zveri i čudovišta koja će pratiti vaše komandante na prve linije fronta. Svaki heroj ima određeni broj komandnih poena, a svako čudovište košta određeni broj tih poena za regrutaciju. Kako vaši lideri učestvuju u bitkama i dobijaju više nivoe, tako raste i njihov kapacitet da u svom odredu vode veće i opasnije zveri, poput džinovskih golema ili drevnih zmajeva. Neverovatno je zarazno satima planirati idealnu, izbalansiranu postavu za svaku stratešku bazu i truditi se da svaku važnu granicu zaštitite od potencijalnih napadača.
Međutim, moram napomenuti i jednu stvar koja me je povremeno prilično izluđivala – korisnički interfejs. Navigacija kroz menije tokom ove ključne faze može biti izuzetno naporna, da ne kažem arhaična. Akcije su uvek vezane za specifične baze, a igra vam ne daje uvek dovoljno jasan i intuitivan pregled cele mape i svih mogućnosti na jednom jedinom mestu. Kada vaša imperija naraste i imate dvadesetak i više baza, prebacivanje između njih, optimizacija trupa i planiranje narednih poteza postaje pravi mali birokratski pakao. Još jedna sitnica koja mi je zasmetala, a koja je karakteristična za čiste ratne simulacije, jeste potpuni nedostatak diplomatskih opcija. Zaboravite na pregovore, trgovinu ili suptilna savezništva – mač, magija i rat su jedini jezici koje ovaj okrutni svet razume. Iako to pojednostavljuje stvari na mapi, ponekad sam zaista želeo da imam opciju da potplatim ili šarmiram agresivnog suseda, umesto da moram da šaljem hiljade vojnika na njega u sigurnu smrt.
Taktika na heksagonalnom bojištu
Kada konačno završite sa dugim planiranjem, prelazi se na fazu napada, a odmah zatim na samu invaziju, gde se odvija glavna, epska borba. Svaka frakcija može poslati do tri lidera i njihovu celokupnu svitu čudovišta na ogromne, prelepe heksagonalne mape. Tu počinje ona prava, opipljiva taktička čarolija zbog koje volimo ovaj žanr. Pozicioniranje je apsolutno ključno – ako uspete pametno da opkolite neprijateljsku jedinicu, dobijate ogromne bonuse na nanesenu štetu i preciznost udaraca, a ne zaboravite da potpuno ista pravila važe i za vas kada ste u defanzivi. Video igrice ovog tipa ne praštaju brze poteze, i ovde to definitivno nije izuzetak od pravila.
Jedan od najzanimljivijih i najznačajnijih noviteta u ovoj iteraciji jeste jasan dodatak vertikalnosti na mapama. Teren više nije samo ravna ploča bez prepreka. Leteća stvorenja sada mogu bez problema da preleću visoke planine, reke i bedeme zidova, dok kopnene trupe u teškim oklopima moraju da traže sigurne obilaznice. Ovo dramatično i iz korena menja način na koji planirate napade iz zasede. Tu su i brojni interaktivni objekti raštrkani po mapama, poput drvenih barikada, odbrambenih kula koje redovno nanose štetu u radijusu, ili ratnih bubnjeva čiji zvuci trajno pojačavaju vaše jedinice.
Još jedna fantastična i složena mehanika jeste komanda „Rally“, koja omogućava da bukvalno vežete dušu čudovišta za vašeg glavnog lidera, dajući mu na taj način jedinstvene osobine poput ogromne otpornosti na specifičnu magiju, dužeg kretanja po mreži ili šanse za kritične udarce. Često sam se hvatao kako u vojsku ubacujem određena, naizgled slaba čudovišta, ne zbog njihove sirove udarne snage, već isključivo zbog specifičnih aura i buff-ova koje mogu da prebace na moje glavne heroje. Zbog ovoga, vaša farma čudovišta postaje daleko više od puke topovske hrane za bacanje na prve linije – ona je alat za oblikovanje savršenog komandanta.
Međutim, i ovde imamo drugu stranu medalje na koju moram ukazati. Iako je borbeni sistem izuzetno solidan, dizajn samih mapa često zna da bude monoton i pomalo prazan. Postoje trenuci kada vam treba i po nekoliko praznih poteza samo da pređete ogromnu prostranu mapu i uopšte dođete do linije vida neprijatelja. A kada konačno započnete napad, naići ćete na veštačku inteligenciju (AI) koja nažalost nije uvek na najzavidnijem nivou. Protivnik ima tendenciju da bezglavo srlja napred, što omogućava pametnom igraču da lako izoluje njihove lidere. Kvaka je u tome da, ako padne glavni lider frakcije na mapi, cela njegova pratnja čudovišta se iz straha odmah povlači sa ratišta. Ovo znači da ćete često potpuno ignorisati ostale neprijatelje i zveri, fokusirajući vatru i napade isključivo na neprijateljske komandante kako biste najbrže završili bitku, što na duže staze malo ubija kompleksnost taktičkog sistema i pretvara igru u svojevrsni „lov na heroje“. Pored toga, tempo borbi može biti problem – veoma lako se desi da u samo jednoj jedinoj in-game „sezoni“ morate da odigrate četiri ili pet dugih, iscrpljujućih bitaka zaredom, što ume ozbiljno da otera u san.
Tehnički aspekti, vizuelni stil i muzika
Što se tiče kompletne audio-vizuelne prezentacije, Brigandine Abyss nam donosi zanimljivu mešavinu sjajnih 2D ilustracija menija i pomalo zastarelih, krutih 3D modela na samom bojnom polju. Portreti svih važnih likova su prelepo i detaljno nacrtani, odišu tim dobro poznatim anime šarmom, a ogromna raznolikost frakcija se sjajno ogleda u vizuelnom dizajnu heroja. Imamo tu zaista sve – od plemenitih i oklopljenih vitezova u sjaju, preko jezivih ludih naučnika iz zloglasne regije Pandemyuon, pa sve do mističnih gospodara zmajeva iz Gran Dragnica frakcije. Ipak, onog momenta kada kamera zumira i vi uđete u samu bitku, teksture na 3D modelima i mapama znaju da izgledaju pomalo isprano, nedovršeno, a prepoznavanje jedinica iz daljine ponekad zahteva naprezanje očiju jer se zaštitne boje frakcija ne ističu uvek dovoljno jasno na tamnijim terenima.
Muzika je, s druge, vedrije strane, apsolutno fantastična stvar ovog naslova. Epske, snažne orkestarske kompozicije savršeno prate rastuću napetost na bojištu, dok mirnije, harfom ispunjene melodije tokom faze organizacije zaista pomažu da se opustite i u miru fokusirate na brojke i statistiku svoje države. Tehnički gledano, video igra radi savršeno tečno – na PC platformi nisam iskusio nikakve padove u broju frejmova, trzavice, niti bagove koji prekidaju igru, što je danas, nažalost, postala prava retkost u gejming industriji. Mogućnost detaljnog podešavanja težine pre početka kampanje i čuvanja pozicije u bilo kom trenutku (save anytime) su sjajni moderni dodaci koji olakšavaju celokupno iskustvo igranja, pogotovo kada ste umorni posle posla i želite da odigrate samo jedan brz potez pre spavanja, a ne da se obavežete na tri sata bitke.
Konačna presuda za ljubitelje strategija
Kada se sve prethodno navedeno sabere i stavi na vagu, ostaje ultimativno pitanje – da li je ovo prava video igra za vas? Ako ste moderni igrač koji primarno traži brzu akciju, eksplozije i instant gratifikaciju u roku od pet minuta, predlažem da slobodno i bez griže savesti preskočite ovaj naslov. Ali, ako volite video igre koje od vas traže puno strpljenje, pažljivo čitanje kilometarskih statistika i duboku analizu svakog pedlja bojnog polja, onda je Brigandine Abyss pravi i nepogrešiv izbor koji će vam se isplatiti.
Pored standardne Story Mode kampanje od koje se očekuju desetine sati zabave, tu je i impresivan Mission Mode gde možete izabrati apsolutno bilo koju od čak 24 dostupne nacije na ogromnoj mapi, i svaka od njih dolazi sa svojim jedinstvenim, teško ostvarivim uslovom za konačnu pobedu. Ovo igri daje zaista neverovatnu vrednost kada je u pitanju ponovno igranje (replayability). Garantujem da možete provesti stotine sati samo eksperimentišući sa različitim postavkama vojske, diplomatije (ili manjka iste) i ratnim taktikama pred spavanje.
U današnjem moru generičkih naslova koji očajnički pokušavaju da budu apsolutno sve stvari u isto vreme kako bi se svideli svima, Brigandine Abyss itekako dobro zna šta je i ne stidi se toga – to je duboka, relativno spora i visoko metodična strateška video igra koja nagrađuje samo upornost i pametno rasuđivanje. Da, navigacija kroz pretrpane menije može biti veoma frustrirajuća, a mape u samoj borbi bi za moj ukus svakako mogle biti maštovitije dizajnirane, ali onaj vrhunski osećaj moći kada vaša mala frakcija sa margine kontinenta naraste u nezaustavljivu i strašnu imperiju, dok vaši nabildovani heroji jašu epske zmajeve preko poraženih neprijatelja, vredi svake uložene sekunde truda. Ovo je naslov koji bez imalo sumnje uspešno vraća kultni serijal u život punim plućima, i iako ima svojih sitnih, tehničkih i dizajnerskih mana, predstavlja pravu obaveznu lektiru za sve istinske, zagrižene ljubitelje ovog specifičnog grand strategy žanra.
