Kada razmišljam o tome šta čini savršenu igračku petlju za opuštanje posle dugog radnog dana, često se vraćam starim, dobrim 2D platformerima. Moderne video igre danas previše često pokušavaju da budu preozbiljne, pretrpane su dosadnim i dugačkim dijalozima, mikrotransakcijama i kompleksnim drvetom veština koje zahteva sate proučavanja. Zato je pravo osveženje kada se pojavi naslov koji jednostavno želi da vas zabavi i izmami vam osmeh na lice. Upravo takva video igra je Marsupilami 2: Salsa Palombia.
Kao veliki ljubitelj lika kojeg je davne 1952. godine stvorio legendarni belgijski strip crtač André Franquin, sa nestrpljenjem sam dočekao ovaj nastavak. Prethodni deo, Hoobadventure, bio je veoma prijatno iznenađenje, ali je razvojni tim Ocellus Studio, uz podršku izdavača Microids, sa ovim nastavkom odlučio da podigne lestvicu. Isprobao sam igru na svojoj PC konfiguraciji, a moram priznati da je ovo jedna od onih igara koja je apsolutno savršena i za prenosive uređaje poput Steam Deck konzole. Pored PC platforme, igra je dostupna i za PlayStation 5, Xbox Series X/S, kao i za Nintendo Switch. Pažljivo sam prešao svaki nivo, sakupio gomilu voća i skakao po glavama neprijatelja, a sada je vreme da sa vama podelim svoje detaljne impresije o ovoj zaraznoj avanturi.
Povratak u divlju džunglu Palombije
Ako ste očekivali duboku, višeslojnu priču o smislu života, odmah ću vas zaustaviti. Video igrice ovog žanra nikada nisu bile poznate po Oskarom nagrađenim scenarijima, a Marsupilami 2: Salsa Palombia se time ni ne opterećuje. Priča je vrlo jednostavna, direktna i služi samo kao simpatičan izgovor da krenete u akciju.
Radnja nas vodi nazad u prelepu zemlju Palombia, ali mir ne traje dugo. Iz dubina podzemlja, takozvanog Underworld carstva, budi se misteriozna Mummy Queen (kraljica mumija). Ova muzikom opsednuta mumija baca zlu kletvu na čitavu džunglu, prisiljavajući sve životinje da neprestano i nekontrolisano plešu. Naravno, na našim hrabrim junacima je zadatak da prekinu ovu mračnu, ali komičnu kletvu, zaustave kraljicu i vrate mir u svoj dom. Priča se nakon uvodne animacije povlači u pozadinu, prepuštajući glavno mesto onome što je zaista bitno – samom gejmpleju. I iskreno, to je bila najbolja moguća odluka.
Tri junaka, tri različita stila igre
Jedna od najvećih zamerki koju su igrači imali na prvi deo igre bila je ta što, iako ste imali tri lika na raspolaganju, svi su se igrali potpuno identično. To je bila klasična iluzija izbora. Međutim, u Marsupilami 2, dizajneri su naučili lekciju. Ovog puta, Punch, Hope i Twister su jedinstveni heroji, svaki sa svojim specifičnim sposobnostima koje drastično menjaju način na koji prelazite nivoe.
Punch je savršen za ljubitelje brzine – on ima sposobnost da se sklupča u loptu, podsećajući na legendarnog plavog ježa, i da se ogromnom brzinom kotrlja kroz prepreke i neprijatelje. Hope je klasičniji platformski heroj, poseduje dvostruki skok (double jump) koji joj omogućava da dosegne visoke platforme i izvuče se iz naizgled bezizlaznih situacija iznad provalija. Twister, s druge strane, može da koristi svoj rep kako bi glisirao i lebdeo kroz vazduh, prelazeći velike udaljenosti sa neverovatnom lakoćom.
Prebacivanje između likova obavlja se u hodu, samo jednim pritiskom na dugme. Tokom igranja, često sam se hvatao kako kombinujem njihov zalet – uzmem brzinu sa Punchom, skočim, prebacim se na Hope za još jedan skok u vazduhu, a onda preuzmem Twistera da preletim preko ogromne reke pune opasnosti. Ovaj fluidni sistem donosi neverovatnu dinamiku i čini igru izuzetno zabavnom.
Mehanika kretanja koja izaziva zavisnost
Ono što Marsupilami 2: Salsa Palombia radi bolje od većine modernih 2D platformera jeste sam osećaj kretanja. Ako ste ikada igrali klasične Donkey Kong Country naslove, odmah ćete prepoznati taj prepoznatljivi „momentum“. Fizički endžin je savršeno ispoliran. Trčanje, skakanje od zidova (wall jump), udaranje repom i zakucavanje u zemlju (ground slam) funkcionišu besprekorno i brzo prelaze u mišićnu memoriju.
Igra ne pokušava da bude previše pametna i da vas usporava dosadnim zagonetkama. Ona jednostavno želi da trčite, skačete i plešete kroz nivoe. Kada uhvatite ritam, nivoi se pretvaraju u pravi pravcati parkour, a izbegavanje zamki i gaženje neprijatelja bez zaustavljanja stvara neverovatan osećaj zadovoljstva.
Istraživanje, tajni nivoi i čuveni Salsa režim
Iako je glavna kampanja relativno kratka i može se preći za neka tri do četiri sata, pravi izazov i dugotrajnost ove video igre leže u sakupljanju stvari i otkrivanju tajni. Svaki nivo je bukvalno krcat kolekcionarskim predmetima. Tu su tone voća koje treba pokupiti, skrivene muzičke note koje otključavaju borbe sa šefovima, kao i veoma dobro kamuflirani tajni dojo nivoi koji nude specijalne platforming izazove. Priznajem, neke od ovih tajni su toliko dobro sakrivene da sam morao da ponavljam nivoe po nekoliko puta kako bih našao svaki prolaz iza lažnog zida ili skrivenog lišća.
Pored standardnog prelaska, tu je i fantastični Salsa režim (Salsa mode). Ovo je u suštini modifikovani „time attack“ gde je vaš cilj da protrčite kroz već poznati nivo, održavajući neprekidni kombo sakupljanjem voća i udaranjem neprijatelja u ritmu. Ovo dodaje jednu potpuno novu, „speedrun“ dimenziju igri koja će se garantovano dopasti igračima koji vole da usavršavaju rute i testiraju svoje reflekse. Zbog svega ovoga, replay value (vrednost ponovnog igranja) je izuzetno visoka.
Zabava za dvoje i opcije pristupačnosti
Sjajna vest za sve one koji vole da dele ekran jeste postojanje lokalnog kooperativnog režima (local co-op). Možete pozvati prijatelja ili člana porodice i zajedno se upustiti u avanturu. Iako na ekranu ponekad može postati prilično haotično kada dvoje ljudi trči i skače na sve strane, to samo doprinosi opštoj zabavi i smehu. Pored co-op kampanje, tu su i mini-igre u versus režimu koje donose lep i brz takmičarski duh. Jedina mana je nedostatak online kooperativnog igranja, što bi u današnje vreme bio ogroman plus za ovakav tip video igre.
Razvojni tim zaslužuje sve pohvale i za opcije pristupačnosti (accessibility). Igra nudi više nivoa težine, uključujući i poseban, olakšani mod koji igračima daje neograničeno zdravlje. Ovo je fantastična opcija ukoliko igru kupujete za mlađu decu, omogućavajući im da uživaju u šarenilu bez ikakvih frustracija. Za nas starije i iskusnije, normalna težina nudi pristojan izazov, dok su borbe sa šefovima iznenađujuće dobro dizajnirane i mogu vas naterati da se dobro oznojite dok ne naučite njihove obrasce napada.
Vizuelni spektakl, muzika i sitne mane
Sa vizuelne strane, Marsupilami 2 je pravi praznik za oči. Art stil je prepun vibrantnih boja, a nivoi odišu karakterom. Pored uobičajene džungle, igra nas vodi kroz neverovatne lokacije. Moj lični favorit je grad inspirisan meksičkim praznikom Danom mrtvih (Day of the Dead), koji je vizuelno prebogat neonskim bojama i specifičnom arhitekturom. Tu su i prelepi, udobni snežni nivoi gde se klizate po ledu i izbegavate snežne oluje, pa čak i sekvenca u kojoj vas juri ogroman dinosaurus, što me je odmah podsetilo na legendarne nivoe iz Crash Bandicoot serijala.
Muzika je jednako energična i sjajno prati ritam vašeg kretanja, dižući adrenalin u pravim trenucima. Animacije likova su glatke i prirodne, što je veliki poduhvat s obzirom na to koliko brzo se krećete kroz prostor.
Međutim, nijedna igra nije bez mana. Moja najveća zamerka odnosi se na raznolikost neprijatelja. S obzirom na to da su svetovi toliko vizuelno različiti, razočaravajuće je što ćete u većini njih sretati iste protivnike. Ista preterano agresivna veverica i radioaktivni leteći slepi miš će vas proganjati od početka do kraja igre, sa samo par novih, tematskih neprijatelja dodatih tu i tamo (poput zlih snežaka u planinama). Dizajn nivoa u kasnijim fazama igre ume ponekad da bude previše dugačak, što može delovati zamorno kada pokušavate da očistite nivo do 100 posto skupljenih predmeta. Malo više mašte u dizajnu i rotaciji osnovnih neprijatelja podiglo bi ovu igru od odlične do apsolutno savršene.
Konačna presuda – zašto je ovo video igra koju morate probati
Kada se sve sabere i oduzme, Marsupilami 2: Salsa Palombia je izuzetno kvalitetan primer kako se pravi dobar nastavak. Ocellus Studio je uzeo sve ono što je valjalo u prvoj igri, dodao nove, unikatne sposobnosti likovima, unapredio dizajn nivoa i zadržao onu najbitniju stvar – čist, neiskvaren osećaj zabave.
Ovo nije naslov koji će revolucionarizovati industriju, niti pretenduje da to uradi. Ovo je šarena, brza i pozitivna avantura koja razume radost pokreta. Ako volite 2D platformere, brzi gejmplej i skupljanje predmeta, ova igra je apsolutni pogodak. Bilo da igrate sami, takmičite se u Salsa režimu za bolje vreme, ili delite kauč i kontroler sa voljenom osobom u kooperativnom modu, Marsupilami 2 će vas garantovano nasmejati i opustiti. Definitivno naslov vredan vaše pažnje i prostora na disku!
