Kada pomislim na moderne strategije i naslove iz takozvanog 4X žanra (istraživanje, širenje, iskorišćavanje i uništavanje), prva asocijacija mi je uvek brutalno osvajanje, neumorna vojna ekspanzija i nemilosrdno crpljenje svih mogućih prirodnih resursa. Industrija zabave je prepuna naslova u kojima su video igre fokusirane na kompetitivnost i dominaciju nad neprijateljima kako biste izgradili svoje moćno carstvo. Međutim, s vremena na vreme se pojavi hrabar projekat koji odluči da okrene sva ta dobro poznata pravila potpuno naglavačke. Upravo to je uradio nezavisni razvojni tim Broken Arms Games, koji nam, uz svesrdnu podršku poznatog i iskusnog izdavača Focus Entertainment, donosi BioEden – naslov koji bi se najbolje mogao opisati kao „4X konzervacija“.
Ova prelepa, ali povremeno manjkava strategija dostupna je za PC, PlayStation 5, Xbox Series X/S, kao i za potpuno novu Nintendo Switch 2 konzolu. Sama njena premisa vas stavlja u ulogu Čuvara (Keeper), visoko obučenog stručnjaka koga je organizacija poznata kao Kosmički Kolektiv zadužila da vrati biološki život na potamnulu, zagađenu i beživotnu planetu. Umesto da nemilosrdno rušite baze, crpite naftu i osvajate teritorije, vaš glavni i jedini zadatak je da lečite, sadite, obnavljate i pazite. Kao neko ko izuzetno ceni i voli simulacije menadžmenta, iskreno sam jedva čekao da zaronim duboko u ovaj naslov i proverim da li takozvani „cozy“ (opuštajući) pristup može da zadrži moju pažnju na duže staze, bez prisustva konstantne napetosti koja inače odlikuje ovaj žanr. Sada, nakon desetina sati provedenih u napornom čišćenju zagađenja vazduha, filtriranju vode i uzgajanju retkih egzotičnih biljaka, pravo je vreme da sa vama podelim svoje detaljne impresije o tome koliko su uspeli u svojoj zamisli.
Dve strane medalje: Globalna ekspanzija i detaljan mikromenadžment
Gejmplej struktura video igre BioEden je jasno i namerno podeljena na dva glavna segmenta, koji se neprestano prepliću. Prvi deo se odvija na velikoj globalnoj mapi (overworld). Na ovom nivou zumiranja, vaš posao podseća na klasično strateško planiranje – vi upravljate makro nivoom sveta, čistite nakupljeno zagađenje, gradite neophodnu energetsku infrastrukturu, skupljate esencijalne resurse i planirate gde ćete postaviti sledeće objekte. Postoji nešto neopisivo, gotovo terapeutski zadovoljavajuće kada preuzmete kontrolu nad prljavim, otrovnim i braon pejzažom, i zatim ga gledate kako se, vašim trudom, polako pretvara u zdrav, zeleni svet prepun života. Taj spori, ali vidljivi proces ekološke restauracije predstavlja samu kičmu ovog iskustva, a osećaj vizuelnog napretka je odlično pogođen.
Drugi, i mnogo detaljniji deo igre, odvija se unutar samih zaštitnih kupola (domes) koje podižete na očišćenom terenu. Ovde stvar prelazi iz makro menadžmenta u veoma precizan mikromenadžment. Vi ste dizajner staništa – morate pažljivo da kontrolišete vlažnost vazduha, kiselost tla, da strateški sadite određeno drveće, grmlje i paprati, i tek kada stvorite savršen mikrokosmos, možete da započnete inkubaciju i puštanje različitih životinjskih vrsta u njihovo novo prirodno okruženje.
Video igrice često znaju da vas kažnjavaju ako niste dovoljno brzi ili ako ne pratite stotine parametara istovremeno, ali BioEden to, srećom ili nesrećom (u zavisnosti od toga šta volite), uopšte ne radi. Životinje u kupolama ne zahtevaju konstanat i naporan mikromenadžment. Kada im jednom obezbedite stabilan i balansiran ekosistem, vi slobodno možete da ih ostavite na miru; one će same cvetati, napredovati i uspostaviti svoju prirodnu rutinu. Ovo pravilo u velikoj meri diktira neverovatno opušten tempo igre, zbog čega vam ona daje mnogo više vremena da sedite, razmišljate i jednostavno uživate u kreaciji, nego što vrši pritisak na vas.
Problemi u raju: Nelogičnosti bioma i limitirajući sistemi
Nažalost, kako to obično biva sa ambicioznim konceptima, stvari u praksi nisu uvek tako idealne i tečne. Tokom mog prelaska kampanje, naišao sam na nekoliko prilično frustrirajućih i, iskreno rečeno, loše osmišljenih sistema koji opasno narušavaju imerziju i pretvaraju proces kreativnosti u matematičko žongliranje brojkama. Najveći problem leži u neusklađenosti zahteva flore i faune. Na primer, neke od životinjskih vrsta apsolutno zahtevaju određene biljke da bi preživele i bile srećne, ali te iste biljke su programirane tako da uopšte ne mogu da rastu u onom nivou vlažnosti i temperature koji same te životinje preferiraju!
Rezultat ovoga je apsurdna situacija na ekranu: veći deo vašeg brižljivo dizajniranog staništa za te životinje izgleda kao suva, ogoljena tundra, ali da biste sistemu igre prijavili da ste „ispunili uslove“, vi bukvalno morate da naslažete pet grmova bobica, tri ogromne tropske paprati i četiri širokolisna drveta nabijena u sam ćošak radijusa. To izgleda izuzetno ružno i logički nema ama baš nikakvog smisla. Umesto da kreirate prirodno i uverljivo stanište, vi se borite protiv samih pravila sistema, radeći stvari na silu samo da biste zaobišli neprilagođene kodove koje su programeri ostavili.
Pored toga, moram da spomenem i veoma problematični sistem pod nazivom Impact (uticaj). Standardne strategije vas uvek motivišu i nagrađuju za veliku efikasnost i brzo razvijanje, ali ovde se čini da vas video igra direktno i namerno kažnjava ako odlučite da se širite prebrzo. Da biste uopšte mogli da gradite botanička čuda i infrastrukturu u kupolama, potrebni su vam materijali koje najlakše dobijate brzom ekstrakcijom opasnih zagađivača sa površine. Ali, pogađate, sam čin te brze i masovne ekstrakcije momentalno podiže vaš negativni uticaj na planetu. U prevodu na jezik gejmpleja, igra vas bukvalno tera da sedite skrštenih ruku i čekate i po pet pravih, realnih minuta između sađenja dva najobičnija grma, kako je ne biste „naljutili“ svojim brzim akcijama. Uopšte ne postoji kvalitetan stimulans koji bi vas podstakao da optimizujete proizvodnju, što čini mehaniku sporom do tačke kada prelazi u čistu dosadu.
Audio-vizuelna prezentacija: Savršena solarpunk idila
Srećom, tamo gde mehanika povremeno zna da zakaže, umetnička direkcija nastupa punom snagom i spašava stvar. BioEden je vizuelno apsolutno predivno ostvarenje. Umesto još jedne sumorne, prljave i depresivne distopije o propasti životne sredine kakvu smo videli bezbroj puta, dizajn sveta se snažno oslanja na takozvanu „solarpunk“ estetiku. Sve je puno neonsko-pastelnih boja, futurističke arhitekture u harmoniji sa prirodom, obnovljivih izvora energije i jarkog svetla. Zgrada za preradu vode ne izgleda kao industrijska čudovišta koja bljuju dim, već kao elegantni staklenici iz kojih sija prijatan, tirkizni sjaj.
Vizuelni dizajn samih stvorenja koja nastanjuju vaše kupole zaslužuje ogromnu pohvalu. Umetnici iz Broken Arms Games tima su uspeli da pronađu savršen balans između lako prepoznatljivih karakteristika pravih, postojećih životinja (poput medveda, jelena ili lisica) i nekih potpuno novih, izuzetno maštovitih vanzemaljskih mutacija koje deluju kao da zaista evolutivno pripadaju tom stranom ekosistemu. Grafičke povratne informacije su divne; dok čistite planetu, vaši mali radnički dronovi neprestano zuje okolo, formirajući prave male svetleće autoputeve po nebu, dajući do znanja da je svet konačno ponovo živ.
Zvučna podloga fenomenalno prati ovu idiličnu atmosferu. Kompozitor je uradio besprekoran posao kombinovanjem umirujućih sintetičkih melodija, blagih žičanih instrumenata i jasnih prirodnih zvukova – poput žubora vode, šuštanja lišća i neobičnog oglašavanja lokalne faune. Ako igrate sa dobrim slušalicama, lako možete upasti u pravi zen trans zaboravljajući na sve probleme iz stvarnog života.
Borba sa kontrolama na modernim konzolama
Kao što sam već napomenuo, video igra je dostupna na više platformi, ali sam ja svoju kampanju u najvećoj meri testirao na PlayStation 5 konzoli. I upravo tu dolazimo do jedne od najočiglednijih tehničkih slabosti ovog naslova. Menadžment strategije koje se suštinski oslanjaju na grid-bazirano postavljanje desetina struktura, izvlačenje slojeva informacija sa menija i čeprkanje po sitnim interfejsima, uvek su imale problema da se prenesu i prilagode za nesmetano igranje putem gejmpeda (kontrolera). Nažalost, BioEden taj problem nije rešio u potpunosti.
Selektovanje specifičnih objekata, pogotovo kada vam se u staništu nakupi previše biljaka i životinja, često deluje nezgrapno, neprecizno i zahteva više klikova nego što je potrebno. Znam da je na PC verziji sve ovo apsolutno intuitivno uz pomoć miša i tastature, ali rad sa kamerom na konzolama zna da bude prilično trzav. Igra vam iz neobjašnjivih razloga često zabranjuje da menjate ugao kamere i visinu gledanja u trenutku dok pokušavate da postavite neki bitan objekat, što dodaje potpuno nepotrebno trenje u jedno iskustvo koje je, po svemu ostalom, dizajnirano da bude opušteno. Naviknućete se vremenom, to je sigurno, ali verzijama za PS5 i ostale konzole bi očajnički prijalo nekoliko zakrpa (pečeva) fokusiranih isključivo na kvalitet života (quality-of-life) i dodatno poliranje kontrolne šeme.
Priča koja mnogo priča, a nudi malo slobode
Na kraju, moramo se osvrnuti i na sam narativ. Narativni okvir koji se vrti oko pomenutog Kosmičkog Kolektiva i različitih esnafa (Guilds) nažalost nikada ne uspeva da se razvije u nešto istinski upečatljivo, napeto ili preterano zanimljivo. Tokom cele kampanje dobijaćete povremena tekstualna obaveštenja i iskačuće prozore koji dramatičnim tonom zvuče kao da će se desiti nekakav veliki zaplet. Na primer, dobijete poruku koja kaže: „Saznali smo da nas je neko iz naših redova surovo sabotirao! Moramo im dokazati da greše i pokazati im našu pravu moć!“
Ali onda se postavlja pitanje – kako to tačno dokazujete kroz mehaniku igre? Pa, tako što nastavljate da radite apsolutno, 100% istu stvar koju ste radili u poslednje četiri linearne misije: otvorite novu mapu, očistite obalu mora i zagađenje, izgradite prozirnu kupolu, posadite drveće, postavite poilicu za vodu i inkubirate nekoliko lokalnih životinja. Vaše odluke su apsolutno nepostojeće. Sistem ne nudi grananje priče, ne dozvoljava vam da izaberete svoj moralni put ili drugačiji način rešavanja problema. Video igra vam prosto kaže šta je vaš sledeći mikro zadatak, vi ga poslušno uradite i čekate sledeći blok teksta. Zbog toga, duboko u kasnijim fazama igre, progresija može delovati prilično usiljeno i repetitivno, pretvarajući se u formu ispunjavanja spiska zadataka pre nego u organsko strateško vođenje tima na misiji.
Da li su opuštajuće igre za svakoga?
Kada se podvuče crta i sumira sve viđeno, postavlja se jedno važno pitanje – da li je ovo loša video igra? Odgovor je – apsolutno ne. BioEden je šarmantna, topla i beskrajno pozitivna simulacija koja sa sobom nosi jednu zaista divnu, ekološki svesnu poruku o neophodnosti obnavljanja prirode i brizi prema živom svetu oko nas. Njen vizuelni stil će vas oboriti s nogu, a zvuk će vas opustiti kao retko koja igra današnjice. Smatram da će ovaj naslov biti pravi pun pogodak i da će se izuzetno svideti onim ljudima koji tek prave svoje prve, stidljive korake u svetu kompleksnih menadžment strategija, ili onim igračima koji posle napornog radnog dana samo žele da se uvale u fotelju, isključe iz okrutne stvarnosti i u miru posmatraju kako od sive pustinje nastaje čarobna šuma.
Međutim, za dugogodišnje veterane i ljubitelje teških strateških igara (onih koji očekuju stotine različitih Excel tabela u pozadini igre), nedostatak stvarnih dugoročnih sistema, nelogičnosti prilikom kreiranja habitata, limitirane varijacije i vrlo repetitivni zadaci sredinom kampanje predstavljaće preveliku prepreku za neku višu i ozbiljniju ocenu. Tome ne pomaže ni pomalo rogobatno kontrolisanje na konzolama koje zna da naruši idilu izgradnje.
Sve u svemu, ako tražite lep, nenametljiv i miroljubiv naslov za opuštanje bez ikakvog stresa i žurbe, ovo je sasvim solidna i zabavna investicija, ali nikako nemojte očekivati stratešku i gejmplej revoluciju koja će redefinisati žanr na način na koji je to nekada činio SimCity ili Civilization. BioEden možda nema najjače grane da izdrži teret najtežih očekivanja, ali svakako poseduje dovoljno jako korenje da izraste u prijatan kutak u vašoj digitalnoj biblioteci.
