Već dugo me fascinira doba kolonizacije Severne Amerike – ne zato što imam romantičan ili idealizovan pogled na to, već zato što je to doba istovremeno haotično, komplikovano, strašno, čudesno i neizrecivo. Uvek tražim medije koji uspevaju da objedine ne samo složenu istoriju Amerike (i Kanade) već i neprestano menjajući duh njenog naroda, dajući svim temama dovoljno prostora za izražavanje. Two Falls je napravio solidan pokušaj da spoji ljudskost Evropljana s genocidom koji su doneli, ali deluje da nije u potpunosti uspeo u tome.
Autentičnost igre
Pre nego što pređem na sam gameplay, želim da istaknem autentičnost igre. Na razvoju Two Falls direktno su radili pripadnici autohtonih naroda, uključujući Wendat kompozitorku Eadsé, umetničkog direktora, pisce i ko-kreativnog direktora. Velika pažnja posvećena je saradnji sa Tshakapesh Institutom kako bi se osiguralo autentično predstavljanje kultura poput Wendata. Tokom petosatne narativne avanture, jasno se osećala iskrena ljubav prema ovim kulturama, koje su gotovo zbrisane s lica zemlje, kao i želja da se one bolje razumeju.
Gameplay i mehanike
Two Falls je narativna igra u kojoj je osnovna mehanika donošenje odluka, pa zapravo nema mnogo igranja u klasičnom smislu. Za razliku od Telltale igara, nema quick-time događaja, što igru čini pristupačnom čak i ljudima koji nikada nisu držali kontroler. To ne znači da nedostaje uzbuđenja – ima nekoliko ključnih scena koje vredi pomenuti. Međutim, većinom ćete gurati kontroler unapred i birati opcije pritiskom na X ili B.
Igra vas prebacuje između dva lika: Jeanne, Francuskinje koja je nasukana u Novoj Škotskoj dok putuje ka novom životu u Quebecu, i Maikana, pripadnika Wendat naroda, koji pokušava da otkrije razlog ljutnje Zimskog duha prema njegovom plemenu kako bi ih spasio. Jeanne je zanimljiv lik, dok Maikan deluje monotono i bez izraženih osobina. Njegova brzopleta narav u sukobima sa kulturološkim razlikama, posebno sa francuskim lovcem Pierreom, često ga čini iritantnim.
Svaka odluka u dijalogu utiče na karakterne osobine likova. Na primer, ako Jeanne odluči da čita Bibliju, iako ženama to nije dozvoljeno, postaje oslobođenija u svojoj veri. Ako odustane, postaje dogmatičnija. Iako igra daje povremene obaveštenja o tome kako se likovi ponašaju, teško je videti stvarni uticaj tih odluka na priču.
Problemi u narativu
Loš kraj koji sam dobio ostavio me je razočaranim. Bez previše spoilera, postoji scena u kojoj vaš pas, braneći vas, biva nasilno ubijen i umire vam na rukama. To je emocionalno snažno, ali deluje kao jeftin pokušaj izazivanja reakcije, a nisam imao osećaj da sam mogao da izbegnem taj ishod.
Generalno, nisam stekao utisak da moje odluke organski utiču na priču. Koncept izgradnje ličnosti likova kroz odluke je interesantan, ali izvedba u ovoj igri ostavlja prostora za poboljšanje.
Umetnički i muzički elementi
Vizuelni prikaz okruženja i muzika zaslužuju najveće pohvale. Wendat pevačica i kompozitorka Eadsé stvorila je autentičan soundtrack, sa duševnim duvačkim instrumentima, solemnijim bubnjevima i tribalnim pevanjem koje dodaje intenzitet akciji. Okruženja su predivno dizajnirana, ali lica likova upadaju u „uncanny valley“ i mogu biti neprijatna za gledanje, posebno dok pričaju.
Nažalost, igra ima tehničke probleme. Iako je performans generalno dobar, povremeno dolazi do zamrzavanja ekrana, čudnih bugova tokom cutscena i problema sa zvukom, posebno u engleskoj glasovnoj glumi. Francuska glasovna gluma je znatno bolja i preporučujem prelazak na nju.
Zaključak
Iz Two Falls sam mnogo naučio o Wendat narodu – njihovim verovanjima, jeziku, običajima i hrani. Kao edukativno iskustvo, igra je ispunila svoj cilj. Međutim, tematska poruka igre deluje konfuzno. Moj kraj me je ostavio s utiskom da različite kulture nikada ne mogu razumeti jedna drugu i da bi trebalo da se drže podalje – s izuzetkom Jeanne i Maikana.
Preporučujem igru onima koji žele da nauče više o autohtonim kulturama, ali oni koji traže vrhunsku interaktivnu narativnu igru, poput Until Dawn, možda bi trebali potražiti nešto drugo.