Da je moja desetogodišnja verzija iz prošlosti mogla da vidi šta trenutno igram na računaru, verovatno bi to bio najbolji dan u njenom životu. Toliko je zapravo veliki i bitan koncept koji stoji iza ove video igre za sve fanove koji su odrasli uz čuveni serijal knjiga. Naslov Warrior Cats: Clans of the Forest, koji nam donosi razvojni tim Bamtang Games uz podršku izdavačke kuće Trallmark Games, pokušao je da oživi svet mačijih klanova u formatu potezne igre uloga (RPG). Kao neko ko je u detinjstvu gutao ove knjige o divljim mačkama i njihovim nemilosrdnim borbama za teritoriju, moć i preživljavanje, odmah sam sa ogromnim entuzijazmom uskočio u ovaj digitalni svet, spreman da iskusim sve ono o čemu sam do sada samo čitao.
Knjige, za one koji nisu upoznati, donose priču o četiri klana divljih mačaka – Thunderclan, Windclan, Shadowclan i Riverclan – koji vode neprestane borbe, kako između sebe, tako i sa unutrašnjim političkim i religijskim nemirima. Ako nikada niste čitali ove romane, verovatno bi vam bilo teško da poverujete za koliko spletki, izdaja i tajnih dogovora su sposobne obične divlje mačke. Nakon mog iscrpnog prohoda kroz igru, utisci su itekako podeljeni, pa hajde da pređemo na detalje i vidimo šta zapravo nudi ovaj mačiji simulator preživljavanja.
Kreiranje ličnog ratnika i prvi koraci
Avantura započinje na ekranu za kreiranje lika, gde svaki igrač dobija priliku da konačno vizuelizuje i napravi svoju jedinstvenu ratničku mačku. To je trenutak koji će svakom pravom ljubitelju serijala naterati suze radosnice na oči. Međutim, brzo sam naišao na prvu blagu frustraciju. Osobine ličnosti vašeg karaktera usko su povezane sa samim izgledom. To u praksi znači da ćete često morati da žrtvujete željeni vizuelni stil kako biste dobili statistike i osobine koje želite, ili obrnuto. Nije savršen sistem, ali se lako može preživeti.
S druge strane, umetnički pravac u ovoj igri me je potpuno oduševio. Grafika poseduje taj specifičan stil nalik glini (clay-like art style) koji savršeno prenosi mekoću, ali i oštrinu divljih stvorenja. Igrači takođe imaju sjajnu mogućnost da promene prikaz svoje mačke u takozvani „cell-shaded“ stil, koji neodoljivo podseća na one stare stripove i mange iz Warrior Cats univerzuma. Vizuelno, video igra apsolutno pogađa suštinu.
Poznata teritorija koja izaziva snažnu nostalgiju
Kada sam konačno kročio na prvu otvorenu mapu, osetio sam se kao da sam se vratio kući. Pažnja posvećena detaljima iz serijala je sveprisutna u svakom kutku šume u igri Warrior Cats: Clans of the Forest. Sama mapa i njeno istraživanje stvaraju osećaj kao da listate stranice najomiljenije knjige iz detinjstva. Svet je bujan, opasan i ispunjen onim poznatim mirisima i zvucima koji klanovima znače život.
Sama priča je preslikana iz romana, gotova scena po scena. Počinjem kao mladi, neiskusni učenik koji tek treba da zaradi svoj put do odrastanja usred ekstremno složene mačije dinamike i međuljudskih, odnosno međumačijih, odnosa. Prelep umetnički dizajn i dijalozi me momentalno bacaju u samo srce dobro poznatog univerzuma. Međutim, ovde dolazimo do mača sa dve oštrice. Ta opsesivna privrženost poznatim narativnim tokovima je ujedno i jedna od najvećih mana ove video igrice. Potpuna posvećenost rekonstrukciji već utvrđenog sveta čini igru prilično nepristupačnom za nove igrače koji nikada nisu imali susret sa knjigama.
Više od toga, priča je toliko posvećena ponavljanju starih romana da zapravo ne nudi apsolutno ništa novo. Iako je prošlo više od petnaest godina otkako sam poslednji put pročitao neku od ovih knjiga, ne samo da sam prepoznavao zaplete kilometrima unapred, već su i sami likovi unutar igre nagoveštavali događaje koji su bili očigledni.
Socijalne interakcije u igri funkcionišu kroz sticanje prijateljstva ili neprijateljstva, što donosi element laganog igranja uloga (RPG). Moj problem je bio u tome što je napredovanje kroz rangove klana bilo previše brzo. Osećao sam kao da sam tek započeo svoju karijeru ratnika, a već sam bio postavljen za zamenika klana. Moje interakcije sa drugim mačkama jednostavno nisu bile dovoljno jake niti brojne da opravdaju takav skokovski narativni napredak. Želeo sam beskrajno da volim ovu igru. Obožavam knjige i jasno se vidi trud autora, ali je iskreno razočaravajuće to što imerzija traje veoma kratko, pogotovo kada je osnova ovog sveta sposobna da podrži mnogo mračnije, ozbiljnije i zanimljivije priče. Igra igra na sigurno, i to ponekad ume da dovede do ozbiljne dosade.
Mehanika borbe i istraživanja šume
Kada izuzmemo priču, dolazimo do samih mehanika i istraživanja, koje bih najlakše opisao kao osnovne, ali sasvim funkcionalne. S obzirom na to da je ciljna publika primarno mlađa generacija, to donekle ima smisla.
Kroz takozvani „Prophecy Mode“ (Mod proročanstva), igrač ispunjava zadatke, obezbeđuje hranu za svoj klan i istražuje teritoriju, usput podižući sopstveni rang. Veliki plus je što možete izabrati bilo koji od četiri glavna klana, a kompletna priča se najbolje shvata kada odigrate kampanje za sva četiri. Jedna kampanja traje nešto manje od deset sati, ali ako ne zalutate redovno kao ja, verovatno ćete je završiti za samo pet. To znači da sama video igra nije preterano dugačka, ali zahteva višestruko prelaženje da bi se sagledala iz svakog ugla.
Borbeni sistem se odvija potezno (turn-based combat) i izazvao je u meni strašna podsećanja na stare Pokémon bitke iz ranih dvehiljaditih. Problem nastaje kada se suočite sa vrstama zadataka koje igra postavlja pred vas. Najčešće se sve svodi na jednostavne instrukcije: donesi, sakupi ili ubij. U tim trenucima repetitivna struktura počinje ozbiljno da opterećuje.
Kretanje kroz otvoreni svet zna biti frustrirajuće restriktivno, a nalaženje markera za brzo putovanje (fast travel) je povremeno bilo ravno pravoj noćnoj mori. Posledica takvog sistema je da, ukoliko poginem u borbi (ne krivite mene, moj prelepi, izmišljeni mačor po imenu Lionsong je u isto vreme i previše avanturistički nastrojen i potpuno bez trunke mozga), povratak na mesto pogibije traje znatno duže nego što bi smeo u jednoj modernoj video igri. Igranje za više od jednog klana dodatno pojačava svest o tome koliko su početni sati za svaku frakciju zapravo vizuelno i mehanički identični i ponavljajući.
Pored glavnog režima sa pričom, dostupni su i „boss rush“ mod i asinhroni višeigrački režim. Nažalost, oba pate od iste boljke kao i glavna igra, pružajući vrlo plitko i kratkotrajno zadovoljstvo bez ozbiljnije taktičke dubine koja bi me naterala da se duže zadržim na serverima.
Neobični dodaci i konačna presuda
Moram spomenuti jedan detalj koji me je nasmejao, iako mi u isto vreme nije imao nikakvog smisla – sistem izrade predmeta (crafting system). Koga briga kako obične mačke uspevaju da izrade nakit za uši ili prelepe sitnice za ukrašavanje svojih jazbina? Ja sam apsolutno bio za to. Smatram to odličnim, kreativnim dodatkom koji dozvoljava igračima da maksimalno personalizuju svoje ljubimce, što mlađa publika posebno ceni.
S druge strane, neki od borbenih poteza su dovedeni do granice potpunog ludila. Kada bih u stvarnom životu ikada video mačku koja stoji na prednjim šapama, a zadnjim nogama lansira kamenje pravo u glavu neprijateljske mačke, verovatno bih imao traume do kraja života. To u igri izgleda komično, ali svakako razbija ozbiljnost knjiga na kojima se temelji.
Na kraju dana, kada početna nostalgija izvetri i kada se novitet gledanja oživljenog Warrior Cats sveta istroši, igrač ostaje zarobljen u plitkim mehanikama koje nagrađuju samo ponavljanjem istih radnji. Snažniji narativ ili neki novi obrt u priči sigurno bi pomogao da se prikriju previše jednostavni dizajni zadataka. Ovako, šuma u Warrior Cats: Clans of the Forest ostaje prilično neukroćena, dok je video igra na PC platformi mogla biti toliko toga više za nas fanove. Pruža sasvim dovoljno zabave za jedno popodne puno nostalgije, ali od naslova ovog kalibra i nasleđa uvek očekujemo onaj ključni, sudbonosni ratnički iskorak.
