Čitaoci od oko 26 godina možda se sećaju serije iz svog detinjstva pod nazivom Totally Spies. Jedna od mnogih francuskih crtanih serija tog doba, očigledno inspirisana anime-om, baš kao Code Lyoko ili Martin Mystery, zapravo je bila tinejdžerska verzija Charlie’s Angels, sa tri srednjoškolke koje deluju kao špijunke za međunarodnu agenciju. To je… pa, bila serija: ne sećam se baš da je neko bio veliki fan, ali je bila tu. Ako bi se našla na TV-u, gledao bih je, ali ne bih se previše bavio njome nakon toga, niti bih brinuo ako bih propustio neku epizodu.
Izgleda da je Totally Spies uspela da razvije dovoljnu bazu fanova da i dalje ima nove epizode do danas. Tako da je bilo pitanje vremena kada će neki od francuskih izdavača odlučiti da odobri novu igru zasnovanu na ovoj poznatoj francuskoj IP. Totally Spies!: Cyber Mission je prva Totally Spies igra u poslednjih 15 godina, i prva koja je izašla za konzole od 2007. godine. Pa, o čemu se radi, i da li vredi vašeg vremena?
Mogu li odmah odgovoriti na drugo pitanje? Pa, odgovor je ne, predvidljivo. Sada, za prvo pitanje, koje će ujedno još više pojasniti drugi odgovor. Totally Spies!: Cyber Mission je co-op stealth igra zasnovana na najnovijoj sezoni serije, objavljenoj ranije ove godine. Verovali ili ne, Totally Spies je i dalje jaka i nakon više od dve decenije. U ovoj novoj sezoni, kao i u igri, tri glavne protagonistkinje sada su učenice na akademiji u Singapuru, dok su istovremeno špijunke. Mogu pretpostaviti da promena okruženja donosi promene u seriji, ali u igri, to jedva pravi razliku. S obzirom da svi pričaju na engleskom u Valley Girl stilu, a sva okruženja su monotona i neoriginalna, igra je mogla biti smeštena i u Timbuktu, i ne bih primetio razliku.
Misije su složene kao segmenti većih epizoda Totally Spies. Programeri su se potrudili da pruže prezentaciju koja pomalo liči na seriju, i dok cenim glasovnu glumu, vizuelni deo je prilično razočaravajuć. Modeli izgledaju zastarelo, kao da su dizajnirani za igru sa PS2 konzole, samo da bi bili reciklirani skoro dve decenije kasnije. Njihove animacije su nezgrapne, a pokreti usana potpuno bizarni. Na kraju, tu je i razočaravajući framerate od 30fps, što je, naravno, očekivano za Switch igru. Znam da to treba da očekujem, ali to je ipak iritantno. Čak je i Care Bears igra ciljala na bolji framerate.
Većina misija se vrti oko korišćenja specijalnih veština svake agentkinje za rešavanje sitnih zagonetki. Sam može koristiti oružje na daljinu za odvraćanje čuvara, Clover može otvarati brave i zamrzavati neprijatelje (bukvalno), dok Alex može koristiti specijalnu čizmu koja joj, verovali ili ne, omogućava da hoda po barama bez pravljenja buke. Ovo su samo neki od specijalnih gedžeta koje poseduju, ali postoji još nekoliko, u zavisnosti od situacije. Obično treba da dovedete špijunku do zagonetke, izbegavajući čuvare putem, a zatim da ostale devojke takođe dovedete do odredišta. U co-op režimu, to ima smisla – svaka osoba kontroliše po jednu špijunku, i sve se igra u realnom vremenu.
Nažalost, ne mislim da će Totally Spies!: Cyber Mission postati multiplayer hit uskoro, pa ćete verovatno igrati sami. U tom slučaju, igra postaje apsolutno užasno iskustvo, jer morate igrati sa sve tri agentkinje, ali možete kontrolisati samo jednu po jednu. Nema agenata pod kontrolom računara, čak i ako vas igra pita koga želite da igrate na početku sesije. Potrebno je da dovučete svaku agentkinju do odredišta, u slučaju da igrate solo. Ponekad to znači da treba da prođete svaki stealth segment tri puta, jer neke zagonetke zahtevaju prisustvo svih agentkinja.
Raditi isti zadatak tri puta zaredom zvuči besmisleno, i to zaista jeste. Ne razumem da li je ovo bila greška ili ne – opcija za prebacivanje između agentkinja je programirana u igru, pa pretpostavljam da ovo nije bila greška. U tom slučaju, postavljam pitanje o motivaciji iza ovog dizajna. Da li je ovo bio način da se igra učini privlačnijom (ili manje dosadnom) za ljubitelje lokalnog multiplayera? Tesan rok za razvoj? U svakom slučaju, opšti gameplay petlja delovala je dosadno i još repetitivnije nego što sam prvobitno očekivao. Još nisam ni pomenuo činjenicu da je veštačka inteligencija neprijatelja skoro nepostojeća – možete preći neke sekcije jednostavnim prolaskom pored neprijatelja, bez upotrebe gedžeta.
Nikada pre izlaska Totally Spies!: Cyber Mission nije izgledalo kao da igra neće biti problematična, ali barem sam očekivao da će biti donekle prihvatljiva za solo igranje. Nije zabavna kao co-op igra, a za solo igranje je prava katastrofa (što, budimo realni, jeste kako ćete igrati, jer nećete nikoga ubediti da vam se pridruži u ovakvoj muci). Loše kontrole, performanse i vizuelni doživljaj samo su dodatne kapljice soli na ovu ranu. Pretpostavljam da, ako ste zaista veliki fan Totally Spies, možda ćete uspeti da pronađete neku zabavu u ovoj igri, ali to je veliko pitanje. Za sve ostale, ne mogu da je preporučim.