U svetu video-igara, softverske greške i takozvani bagovi najčešće predstavljaju izvor frustracije za igrače koji samo žele da se opuste nakon napornog dana. Međutim, postoje oni retki, gotovo mitski trenuci kada greška u kodu prevaziđe samu sebe i postane globalni fenomen. Upravo jedan takav, izuzetno zabavan, ali i smrtonosan incident, ponovo je zadesio najpoznatiju onlajn igru na svetu, podsećajući veterane na neke od najluđih dana virtuelne istorije.
Pre samo nekoliko dana, američki server pod nazivom Moon Guard postao je epicentar potpuno neočekivane digitalne zaraze. Ono što je trebalo da bude rutinsko prelaženje starih tamnica, pretvorilo se u masovni pomor karaktera na ekranima širom sveta.
Kako je smrtonosni efekat izbegao iz tamnice
Sve je počelo kada je smrtonosni statusni efekat, takozvani „debuff“ poznat pod imenom Withering Contagion, uspeo da „pobegne“ iz svog predviđenog okruženja. Ovaj efekat originalno pripada isključivo tamnici Brackenhide Hollow, prepunoj gnojnih stvorenja i magije propadanja, koja je prvobitno predstavljena u ekspanziji Dragonflight. Trenutno je ova tamnica deo „timewalking“ rotacije, što znači da je sistem prilagođava igračima aktuelnog, maksimalnog nivoa, omogućavajući im da iznova proživljavaju stariji sadržaj.
Međutim, prilikom integracije ovog koda u novu verziju igre, desio se neočekivani propust. Negativni učinak, koji nanosi ogromnu štetu vremenom (takozvani DoT – Damage over Time efekat), nije se obrisao sa karaktera kada bi oni napustili tamnicu. Umesto toga, igrači su nesvesno poneli bolest sa sobom u otvoren svet.
Mehanika ovog efekta je brutalna – on se automatski širi na svakog lika koji se nađe u radijusu od nepunih pet metara od zaražene osobe. S obzirom na to da šteta koju nanosi nije zanemarljiva, krajnji rezultat za ogromnu većinu igrača bila je sigurna, premda privremena smrt.
Haos na najnaseljenijim lokacijama
Zaraza se širila poput šumskog požara. Prijavljeno je da je Withering Contagion uspeo da probije u područje Silvermoon, kao i u same početne zone ljudske rase, uključujući prestonicu Stormwind i obližnji gradić Goldshire.
Situacija na serveru Moon Guard bila je posebno komična, ali i katastrofalna za same igrače, s obzirom na specifičnost ovog servera. Moon Guard je nadaleko poznat kao najveći server za igranje uloga (RP – Roleplaying), a njegova lokacija Goldshire poznata je po tome što u svakom trenutku dana i noći vrvi od stotina igrača koji stoje stisnuti jedni uz druge družeći se i razgovarajući. Zbog ovakve gustine „naseljenosti“, bilo je dovoljno da samo jedan zaraženi lik stane ispred lokalne krčme, i u roku od nekoliko sekundi desetine drugih bi počele da padaju, ostavljajući ulice grada potpuno prekrivene gomilom belih virtuelnih kostura.
Iako je ova digitalna epidemija izazvala pravi šou na društvenim mrežama, kompanija Blizzard Entertainment je reagovala neverovatno brzo. Problem je izolovan i trajno otklonjen samo nekoliko sati nakon prve zvanične prijave, ograničivši štetu na samo jedan server.
Sećanje na najpoznatiju virtuelnu pandemiju u istoriji
Za dugogodišnje ljubitelje igre World of Warcraft, ovaj događaj nije bio samo običan bag, već neverovatno podsećanje na legendarni incident od pre 21 godinu, u gejming svetu poznat kao „Corrupted Blood“ (Pokvarena krv).
Tada, u septembru 2005. godine, moćni boss Hakkar the Soulflayer u tamnici Zul’Gurub bacao je na igrače istoimenu magiju koja im je isisavala zdravlje i prenosila se na svakoga u blizini. Dizajneri su tada napravili jedan ključan previd – dozvolili su da se i kućni ljubimci klase Hunter zaraze. Igrači bi instinktivno povukli (odjavili) svoje ljubimce pre nego što uginu. Kasnije, kada bi se vratili u glavne, prepune gradove poput prestonice Ironforge ili grada Orgrimmar i ponovo pozvali svoje ljubimce, životinje bi donele zarazu sa sobom.
Taj incident iz 2005. godine trajao je danima, a serveri su bili potpuno paralizovani. Ono što taj događaj čini jedinstvenim u istoriji čovečanstva jeste činjenica da su ga detaljno proučavali pravi naučnici, epidemiolozi i istraživači iz američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC). Oni su koristili podatke o kretanju igrača kako bi analizirali socijalno ponašanje u kriznim situacijama. Fascinantno je da su u igri tada uočeni isti obrasci kao i u stvarnom svetu tokom pandemija (poput one sa virusom korona mnogo godina kasnije) – postojali su altruisti koji su svesno rizikovali „život“ lečeći druge, igrači koji su u panici bežali u izolovana sela i nehotice tamo širili zarazu, pa čak i „super-kliconoše“ (griefers) koji su namerno ulazili u gužvu sa ciljem da pobiju što više neiskusnih igrača.
Iako je incident sa efektom Withering Contagion trajao znatno kraće i bio manje destruktivan od svog slavnog pretka, poslužio je kao sjajan, neplanirani događaj koji je ponovo udahnuo osećaj prave opasnosti i haosa u svet u kom igrači obično kontrolišu svaku situaciju. Još jednom se pokazalo da, bez obzira na godine testiranja i savršeni moderni kod, ponekad najbolja zabava nastane onda kada sistem izgubi kontrolu.
