Kada je Sega, zajedno sa svojim razvojnim timom Sonic Team, prvi put najavila da Sonic prelazi u svet otvorenih prostranstava, gejming zajednica je bila blago rečeno skeptična. Istorija 3D Sonic igara bila je puna uspona i padova, a prelazak na nešto što su nazvali „Open Zone“ delovao je kao ogroman rizik. Originalni izlazak igre podelio je fanove, ali su besplatna ažuriranja polako menjala sliku. Sada, kada je pred nama Sonic Frontiers Definitive Edition, odlučio sam da ponovo uskočim u njegove brze crvene patike i proverim da li je ovo zaista ultimativno iskustvo koje smo čekali.
Igra je dostupna za gotovo sve moderne platforme – PC, PlayStation 5, PlayStation 4, Xbox Series X/S, Xbox One i Nintendo Switch. Proveo sam desetine sati istražujući svaki kutak Starfall ostrva, i mogu vam reći jednu stvar odmah na početku: ovo je najambiciozniji Sonic projekat u poslednje dve decenije.
Sloboda kakvu smo dugo čekali
Glavni adut igre ostaje taj revolucionarni koncept otvorenih zona. Umesto tradicionalnih uskih staza koje vas vode od tačke A do tačke B, Sonic Team nas je bacio na ogromna, misteriozna ostrva. Prvo ostrvo, Kronos, dočekuje vas kišovitom, melanholičnom atmosferom i drevnim ruševinama koje umnogome podsećaju na estetiku iz igara poput The Legend of Zelda: Breath of the Wild.
Osećaj kontrole je neverovatan. Trčanje po ovim prostranstvima, hvatanje za šine (grind rails) koje lebde u vazduhu, skakanje sa platforme na platformu uz neverovatnu brzinu – sve funkcioniše zapanjujuće dobro. Fizički model kretanja je znatno unapređen u odnosu na prethodne naslove. Imate potpunu kontrolu nad Sonicom čak i pri najvećim brzinama, a mogućnost podešavanja osetljivosti kontrola i maksimalne brzine u meniju je genijalan potez koji omogućava svakom igraču da prilagodi igru svom stilu.
Svako ostrvo – od pustinjskog Ares ostrva do vulkanskog Chaos ostrva – donosi nove mehanike, nove tipove zagonetki i nove platformerske izazove. Iako zagonetke nisu preterano teške (često se svode na trčanje preko određenih panela ili korišćenje Cyloop mehanike), one služe kao odličan predah od konstantne jurnjave.
Šta zapravo donosi Definitive Edition paket?
Ono što ovu verziju igre izdvaja jeste činjenica da u sebi sadrži sav sadržaj koji je originalna igra dobila kroz post-launch podršku. Kada je igra prvobitno izašla, mnogi su smatrali da joj fali sadržaja, a da je sam kraj pomalo zbrzan. Sonic Team je to ispravio kroz tri masivna ažuriranja, a Definitive Edition ih sve objedinjuje u jedan kompletan paket.
Najvažniji dodatak je svakako integracija „The Final Horizon“ sadržaja direktno u srž igre. Ovo nije samo estetski dodatak; u pitanju je potpuno izmenjeno iskustvo završnice igre na Ouranos ostrvu. Dobili smo novu priču, nove i znatno teže platformerske izazove, i ono najbitnije – mogućnost igranja sa drugim likovima.
Novi likovi menjaju pravila igre
Mogućnost da konačno preuzmemo kontrolu nad likovima kao što su Tails, Knuckles i Amy je apsolutni vrhunac ove edicije. Svaki od ovih likova donosi potpuno drugačiji način kretanja kroz otvorene zone, što dramatično menja kako pristupate istraživanju.
Tails se oslanja na letenje i korišćenje svojih tehnoloških spravica, što ga čini savršenim za preskakanje velikih prepreka i dolazak do teško dostupnih mesta. Njegov Cyclone mehanizam stvara osećaj kao da igrate potpuno drugu igru.
Knuckles je, sa druge strane, fokusiran na grubu silu i penjanje po vertikalnim površinama. Njegova sposobnost jedrenja (gliding) je vraćena u punom sjaju, podsećajući na zlatne dane Sonic Adventure serijala. Borba sa njim je znatno teža i sporija, ali svaki udarac ima ogromnu težinu.
Amy donosi jedinstven miks platforminga i borbe pomoću svog prepoznatljivog Piko Piko čekića. Njen Tarot Card sistem za kretanje kroz vazduh je izuzetno zabavan za korišćenje. Prebacivanje između ovih likova daje igri preko potrebnu raznolikost koja je nedostajala u originalnom izdanju kada smo igrali samo sa Sonicom punih dvadeset sati.
Cyberspace nivoi: povratak korenima
Pored otvorenih zona, Sonic Frontiers Definitive Edition zadržava i Cyberspace nivoe. Za ulazak u ove nivoe morate sakupljati specijalne zupčanike (Portal Gears) koje dobijate pobedom nad mini-bossovima. Cyberspace predstavlja tradicionalno linearno Sonic iskustvo, sa nivoima koji su vizuelno inspirisani klasicima poput Green Hill Zone, Chemical Plant i Sky Sanctuary.
Iako su ovi nivoi u suštini kratki, oni su dizajnirani za takozvani „speedrunning“. Zadaci u njima obuhvataju završavanje nivoa ispod određenog vremena, sakupljanje crvenih prstenova ili stizanje do cilja sa određenim brojem običnih prstenova. U Definitive Edition verziji, kontrole u Cyberspace nivoima deluju za nijansu responzivnije, a Sonic ne gubi moment sile tako naglo kao što je to bio slučaj u prvobitnoj verziji koda. Ipak, vizuelna reciklaža starih tema može malo da zasmeta veteranima franšize koji su se nadali potpuno novim okruženjima.
Titan bossovi i revolucionarni borbeni sistem
Jedna od najvećih promena u Sonic Frontiers je uvođenje pravog, kompleksnog borbenog sistema. Sonic više nije ograničen samo na skakanje neprijateljima po glavi. Sada poseduje čitavo drvo veština (Skill Tree) koje otključavate sakupljanjem iskustvenih poena.
Glavna mehanika je Cyloop – mogućnost da trčeći iscrtate svetlosni krug na zemlji. Sve što se nađe unutar kruga biva podignuto u vazduh, oštećeno ili otkriva skrivene predmete. Ovo je izuzetno kreativna integracija Sonicove brzine u borbeni sistem. Pored toga, tu su razni kombo udarci, sposobnost izbegavanja (dodge) i neverovatno koristan sistem pariranja (parry). U Definitive izdanju, tajming za pariranje na većim težinama je stroži, što borbu čini izazovnijom i nagrađuje vešte igrače.
Vrhunac borbenog sistema su bitke sa Titanima. Ovi masivni mehanizovani neprijatelji zahtevaju da se prvo popnete na njih u formi platformerske slagalice, pre nego što aktivirate sedam Chaos smaragda i pretvorite se u Super Sonica. Bitke koje slede su apsolutni vizuelni i zvučni spektakl. Osećaj borbe u stilu Dragon Ball Z animea, gde bacate ogromne zmajeve u planine i odbijate laserske zrake golim rukama, nešto je što se mora doživeti. Muzička podloga za ove bitke, koju je komponovao Tomoya Ohtani, obiluje agresivnim metal-core i post-hardcore vokalima koji savršeno prate adrenalin koji ove sekvence pružaju.
Priča koja konačno shvata likove ozbiljno
Mnogi će se složiti da je priča u prethodnim Sonic igrama bila u najboljem slučaju detinjasta. Međutim, Sega je za Sonic Frontiers angažovala Iana Flynna, proslavljenog pisca Sonic stripova. Rezultat je narativ koji poštuje istoriju franšize, likove i same fanove.
Priča istražuje misteriju Drevnih (The Ancients) i njihovu povezanost sa Chaos smaragdima. Sonicova interakcija sa svojim prijateljima (Tails, Knuckles, Amy) je emotivnija i dublja nego ranije. Vidimo njihove lične nesigurnosti i želju za nezavisnošću. Novi lik, veštačka inteligencija po imenu Sage, donosi fantastičnu dinamiku u odnosu sa doktorom Eggmanom, prikazujući ovog klasičnog negativca u potpuno novom, gotovo očinskom svetlu. U Definitive Edition verziji, prepravljeni kraj iz „The Final Horizon“ dodatka daje priči onaj epski zaključak koji je originalnoj verziji bolno nedostajao.
Tehnički aspekti: pop-in i performanse
Sada dolazimo do onog dela koji uvek muči igre otvorenog tipa – tehničke performanse. Odigrao sam igru na PlayStation 5 konzoli u Performance modu koji cilja na stabilnih 60 frejmova po sekundi. Srećom, igra radi izuzetno glatko. Brzina kojom se Sonic kreće zahteva savršen framerate, i Sonic Team je tu odradio odličan posao.
Međutim, slon u sobi je takozvani „pop-in“ (pojavljivanje objekata ni iz čega dok se krećete). Zbog načina na koji je engine dizajniran da iscrtava objekte pri neverovatnim brzinama, platforme, šine i drugi elementi u daljini se često pojavljuju tek kada im se opasno približite. Iako je Definitive Edition doneo određena softverska poboljšanja i bolju optimizaciju, pop-in je nažalost ostao prisutan. Iako to retko utiče na sam gejmplej jer vam igra generiše putanju tačno na vreme, vizuelno ume da naruši iluziju tog prelepog, prostranog sveta.
Muzika i dizajn zvuka su, s druge strane, besprekorni. Dok trčite otvorenim zonama, prati vas melanholična, klavirska muzika, da bi se u borbama transformisala u brzu elektroniku ili hevi metal. Zvuk sakupljanja prstenova, dash panela i uništavanja robota donosi onaj savršeni osećaj nostalgije ukombinovan sa modernom produkcijom.
Konačna presuda: vredi li vašeg vremena?
Sonic Frontiers Definitive Edition je upravo ono što ime sugeriše – konačna, najkompletnija i najispeglanija verzija jedne veoma važne igre. Sega i Sonic Team su napravili ogroman skok u nepoznato, a nakon niza nadogradnji, taj skok se definitivno isplatio.
Koncept otvorenih zona je dokazao da Sonic formula može da funkcioniše u 3D prostoru na način koji ne deluje kao ograničen hodnik. Borbeni sistem je zabavan i pruža sjajnu osnovu za buduće naslove, dok su bitke sa Titanima neki od najbolje režiranih bossova u istoriji franšize. Priča Iana Flynna dodaje dušu celom iskustvu, a dodavanje novih igrivih likova u završnici igre podiže ukupnu vrednost ovog paketa.
Da, tehnički problemi sa učitavanjem objekata (pop-in) su i dalje tu, a Cyberspace nivoi bi mogli imati malo više originalnih tema. Ali, kada spojite sve elemente u celinu, dobijate igru koja zrači ogromnim šarmom i trudom.
Kao neko ko je pratio uspone i padove ovog plavog ježa, mogu sa osmehom da kažem da je Sonic Frontiers Definitive Edition igra koju vredi odigrati. Bilo da ste dugogodišnji fan koji traži povratak u formu, ili novi igrač koji želi brzu, zaraznu akcionu igru u otvorenom svetu, ova edicija nudi sate i sate vrhunske zabave. Sonic Team je konačno pronašao pravi smer, i jedva čekam da vidim gde će nas odvesti sledeći nastavak.
