Da se ne lažemo od samog starta – bio sam neverovatno uzbuđen zbog izlaska igre Assassin’s Creed Black Flag Resynced još od prve najave. Originalna igra mi je jedna od najomiljenijih u poslednjih petnaest godina, i slobodno mogu da priznam da sam veliki ljubitelj ovog serijala, do te mere da sam uglavnom uživao i u onim naslovima koji se smatraju prilično slabim. Zato sam jedva čekao da vidim šta je to studio Ubisoft spremio za nas u ovom rimejku, koji je konačno sleteo na platforme PlayStation 5, Xbox Series X/S i PC.
Sada, nakon desetina sati provedenih ploveći virtuelnim okeanima, pljačkajući španske galije i šunjajući se kroz bujne džungle, spreman sam da podelim svoje iskrene impresije. Možda me vuče romantizovana verzija zlatnog doba piraterije (koje je u stvarnosti bilo znatno kraće i manje magično nego što nas mediji vekovima ubeđuju). Možda je do glavnog junaka, velškog mangupa po imenu Edward Kenway, čiji ga šarm i izgled čine jednim od najupečatljivijih protagonista u celoj franšizi. A možda je jednostavno do tog nestvarno lepog karipskog okruženja koje deluje duboko autentično. Šta god da je u pitanju, Ubisoft je uspeo da isporuči rimejk svog verovatno najboljeg naslova iz starije generacije, koji je fantastičan, zarazan, ali nažalost i dalje opterećen onom prepoznatljivom dozom tehničkih bagova.
Plovidba bez savremenih smetnji: kako je priča konačno dobila pravi fokus
Ono što me je uvek fasciniralo kod lika kao što je Edward Kenway jeste njegova motivacija. On nije klasični heroj koji prati viši cilj, niti je od početka treniran od strane Bratstva. On je jednostavno preživljavač, individualac i, ruku na srce, popriličan drkadžija prema većini ljudi koje sretne. U ceo taj sukob Asasina i Templara upada sasvim slučajno, i to samo zato što mu se svideo kaput jednog tipa kog je ubio. Njegova ambicija i želja za bogaćenjem uvlače ga u zaveru globalnih razmera oko pronalaženja misteriozne Opservatorije (Observatory), pre nego što uopšte shvati ko su Templari i šta zapravo žele.
Jedna od najvećih, i po mom mišljenju najboljih promena koju Resynced donosi jeste potpuno uklanjanje modernog doba. Svi se sećamo onih napornih i loše osmišljenih sekvenci iz originala gde smo igrali kao bezimeni programer u kompaniji Abstergo. Ubisoft je konačno uslišio molitve fanova i isekao taj deo u potpunosti. Jedina veza sa Animus tehnologijom (pored vizuelnog stila menija) sada su takozvane Anomaly aktivnosti. Ove sporedne misije se ne razlikuju mnogo od običnih, ali vas nagrađuju specijalnom valutom koju možete trošiti u sistemu nagrada nalik na Battle Pass. I ono što je najbitnije – ukoliko vas to ne zanima, možete sve to u potpunosti ignorisati.
Bez modernog doba koje stalno prekida ritam igranja, priča o piratima konačno diše punim plućima. Iskustvo je sada znatno fokusiranije, pa se cela avantura svodi isključivo na Edwardov put i njegov sukob sa mračnim redom, što drastično popravlja celokupni narativni tempo.
Novi borbeni sistem i povratak starim korenima
Kada se prisetim originala, borba je bila prilično jednostavna, da ne kažem dosadna – pritiskanje jednog tastera za napad i drugog za kontru. Assassin’s Creed Black Flag Resynced potpuno menja ovu mehaniku. Borbeni sistem je sada temeljno redizajniran i mnogo više podseća na moderne naslove iz serijala. Akcenat je stavljen na sistem pariranja (parry), gde je ključno slomiti protivnički balans (poise) kako biste izveli smrtonosni udarac.
A ti završni udarci su toliko brutalni da sam se često pitao da li našem starom Ediju treba ozbiljan odmor i psihološka pomoć. S obzirom na to da ste tokom misija uglavnom okruženi velikim brojem neprijatelja, mogućnost da šutnete jednog napadača ili oborite više njih jednim potezom neverovatno znači. Kada u sve to umešate korišćenje dvostrukih kubura, legendarne skrivene oštrice i taktičko korišćenje užeta sa strelicom (Rope Dart), dobijate fluidan i veoma uzbudljiv sistem bliske borbe.
Ipak, nije sve savršeno. Osetio sam na svojoj koži onaj čuveni „Ubisoft jank“. Endžin igre povremeno ima problema sa fizikom i detekcijom sudara (collision physics). Ponekad bi se Edward zaglavio u teksturama zida ili bi animacija udarca prošla kroz protivnika bez ikakvog efekta. Da li mi je to uništilo iskustvo? Ne. Ali je svakako primetno i ume da iznervira kada se desi usred napete borbe za preživljavanje.
Sa druge strane, unapređenja kvaliteta života (Quality of Life) su sjajna. Sada konačno možete da se sagnete (crouch) i šunjate gde god poželite, a ne samo u unapred predviđenom visokom žbunju. Takođe, skakanje u okean više nije ograničeno na specifične tačke, već možete zaroniti u bilo kom trenutku. Ove sitne izmene čine istraživanje mnogo prirodnijim i fluidnijim.
More, brodovi i onaj prepoznatljivi miris soli
Ako mene pitate, prava zvezda ove igre nije ni Edward, ni Bratstvo, već brod Jackdaw. Assassin’s Creed Black Flag Resynced je rimejk jednog od poslednjih velikih naslova pre nego što je serijal potpuno prešao u RPG vode sa nivoima neprijatelja, različitim statistikama oružja i sistemom nagrađivanja koji je označen bojama. Ovde vrlo rano dobijate svoj brod, svoju posadu i svoje tajno skrovište, i to je trenutak kada igra zaista počinje.
Plovidba nikada nije bila bolja. Mehanika pomorskih bitaka, koja je i dan-danas neprevaziđena (osim možda u igri Sea of Thieves), ovde deluje i izgleda spektakularno. Osećaj kada vetar udari u jedra, dok se talasi lome o pramac vašeg broda na prelepom, sunčanom Karipskom moru, jednostavno je neopisiv. I, naravno, kakva bi to plovidba bila bez onih čuvenih mornarskih pesama (sea shanties). Skupljanje novih nota po gradovima i slušanje vaše posade kako uglas peva dok plovite ka sledećoj meti predstavlja apsolutni vrhunac atmosfere koji nećete doživeti ni u jednoj drugoj igri.
Svako ostrvo na koje naiđete predstavlja novu listu izazova. Bilo da prepadate španska skladišta puna ruma i šećera, rešavate drevne zagonetke preostalih civilizacija, iskopavate zakopano blago koristeći nejasne mape ili lovite egzotične životinje kako biste unapredili svoju opremu, uvek imate šta da radite. Tu su i nezaobilazne visoke tačke (viewpoints) na koje se morate popeti kako biste čuli onaj čuveni krik orla i otkrili šta se sve krije na mapi ispod vas.
Nadogradnja broda kroz skupljanje materijala i novca predstavlja neverovatno zarazan krug. Svaki put kada potopim neprijateljski brod, uvek imam onaj osećaj – „samo još jedna bitka i imaću dovoljno metala za jači trup“. I tako sati prolaze, a vi ste i dalje na pučini, u stalnom ratu sa imperijalnim flotama i nemilosrdnim lovcima na gusare.
Konačna presuda: isplati li se ponovo zaploviti
Ubisoft je pred sobom imao veoma nezahvalan zadatak – kako osvežiti klasik a ne pokvariti ono što su svi voleli pre više od decenije. Smatram da su u tome i te kako uspeli. Izbacivanje viška sadržaja koji je gušio originalnu igru pokazao se kao najbolji mogući potez. Borba je znatno dinamičnija, šunjanje je napokon logično i upotrebljivo, a istraživanje ogromnog vodenog sveta je zaraznije nego ikada.
Da, grafika je sada podignuta na visok nivo koji se očekuje od modernih sistema. Peščane plaže, guste džungle i živopisni gradovi poput Havane i Kingstona izgledaju apsolutno predivno na modernim televizorima i monitorima. Čak i pored povremenih tehničkih problema, blagih padova performansi u gusto naseljenim mestima i poneke čudne animacije, srž igre je toliko impresivna da ćete te sitnice veoma brzo zaboraviti.
Assassin’s Creed Black Flag Resynced nije samo obično recikliranje stare slave zarad brzog profita. To je ljubavno pismo fanovima zlatnog doba ovog serijala. Ako ste obožavali original, ovaj rimejk će vas podsetiti zašto ste nekada davno noći provodili ploveći virtuelnim morima. Ako pak prvi put skačete u čizme pirata i susrećete se sa ovim svetom, očekuje vas jedna od najbolje osmišljenih akcionih avantura svih vremena.
Moja topla preporuka? Spremite svoje skrivene oštrice, nadogradite teške topove na svom brodu i naučite nekoliko novih mornarskih pesama. Karibi vas zovu nazad, a nezaboravna avantura koja tamo čeka apsolutno je vredna svakog provedenog trenutka. Neka vas dobar vetar uvek prati!
