Početak igre prikazuje svinje koje prebijaju dete kao horor parodija na Peppa Pig, i mogu ti reći odmah da Tomba! ne postaje ništa manje čudna tokom trajanja igre. Premisa je da si ti to dete, i da su te pomenute svinje opljačkale, ukravši narukvicu tvog dede. Dakle, jedino što ti preostaje je da ih pratiš i vratiš svoj dragoceni suvenir, što te uvlači u širu radnju koja se vrti oko Sedam Zlih Svinja i prokletstava koja su bacile na svet.
U igri Tomba! ćeš raditi mnogo platformisanja… veoma lebdećeg platformisanja. Igra oprašta greške u većini situacija kako bi to izbalansirala, a kasnije dobijaš i neke sposobnosti i predmete koji ti pomažu sa preciznijim i težim izazovima platformisanja, ali odmah ćeš primetiti koliko ti dugo treba da sletiš, posebno kada je u pitanju borba u igri. Borba se uglavnom svodi na to da skačeš na neprijatelje kako bi ih ujeo, a zatim ih bacaš o zidove, zemlju ili druge neprijatelje.
Tokom igre stičeš različita oružja, od kojih neka služe i za uništavanje neprijatelja i za prikupljanje udaljenih predmeta, ali većinu neprijatelja (i nekih saveznika) možeš savladati jednostavnom tehnikom skakanja i grickanja. Prednost oružja je u tome što možeš ciljati i pojačavati ih pritiskom na dugme za napad, tako da, ako ti neki neprijatelj stvara probleme, možeš ga savladati jednim udarcem.
Ova igra je podeljena na zadatke, kojih ukupno ima 130. Neki od njih su obavezni, poput onih da uloviš i uhvatiš Zle Svinje, dok su drugi samo za zabavu. Zanimljivo je to što svaka Zla Svinja pokreće više od jednog zadatka. Čišćenje njihovog prokletstva sa neke oblasti i pronalaženje odgovarajuće Zle Svinjske Torbe (da, dobro si pročitao) u kojoj ćeš ih zarobiti su odvojeni zadaci.
Još zanimljivije je to što se Zle Svinje nikada ne kriju u oblastima koje su proklele, tako da moraš prvo pronaći Zlu Svinjsku Torbu kako bi mogao da vidiš vrata iza kojih se kriju… ali takođe moraš da shvatiš gde će ta vrata biti. Kada to uradiš, suočavaš se sa jednostavnom zagonetkom sa ovim moćnim protivnicima, gde moraš da smisliš kako da ih ubaciš u torbu u areni. One variraju od uvredljivo lakih do izuzetno teških, ali iskreno, najteže je pronaći njihova vrata.
Većina drugih zadataka u igri uključuje jednostavno donošenje nečega nekome ili prikupljanje onoga što ti treba da bi nastavio dalje, ali teži zadaci su toliko zagonetni da ih je teško rešiti – gledam u tebe, „Crveno+Plavo=?“ što nije tako jednostavno kao što zvuči. Ipak, reći ću da je ova igra toliko luckasta i šarmantna da ćeš verovatno pronaći sve zadatke – ili barem većinu njih – jednostavno istražujući i komunicirajući sa raznim likovima.
Takođe, kroz igru su razbacani sanduci različite vrednosti. Svakom od njih možeš pristupiti tek nakon što se sprijateljiš sa starcima različitih starosnih doba u svetu, gde ćeš dobiti ključ koji je tačno onoliko star koliko i oni. Dakle, dobra je ideja povremeno se vratiti u prethodna područja. Između ovih sanduka, skrivenih zadataka, tona opcionalnih predmeta i svega ostalog što Tombi! nudi (uključujući malu mini-igru sa go-kartom), ovde ima mnogo „igre“ u najboljem mogućem smislu.
Tomba! Special Edition je praktično isto iskustvo kao što je bilo na PlayStation-u – vizuelni elementi u igri izgledaju kao da nisu dirani uopšte. I dalje je to isto šareno, crtano ludilo kao i u originalnom izdanju – Limited Run Games su se umesto toga fokusirali na nekoliko poboljšanja kvaliteta života, dodataka i poboljšane muzike.
Najveći od ovih dodataka je mogućnost da sačuvaš igru bilo gde, umesto samo na putokazima u svetu, što je apsolutno božji dar u ovoj igri, dok funkcija vraćanja unazad pruža dodatnu pomoć, ali iskreno više smeta nego što pomaže. Još jedan lep dodatak je nova galerija koja sadrži promotivne grafike, omote i druge umetničke radove iz igre, ne samo iz evropskog izdanja, već i iz japanskog i severnoameričkog izdanja.
Čak su i FMV isečci ostavljeni netaknuti, tako da zadržavaju svoj zrnasti izgled i nezgrapnu glasovnu glumu, na čemu sam veoma zahvalan. Special Edition je, međutim, remasterovao muziku, i nisam siguran šta da mislim o toj promeni. Deluje čudno remasterovati muziku, a ne i vizuale, posebno ako si zadržao zvuk u isečcima nepromenjenim. To nije neki veliki problem, ali očekuješ da remaster uradi sve ili ništa, zar ne? Ipak, muzika je radosna, i rado je pevušim dok ovo pišem.
