Svaki ljubitelj japanskih igara uloga (JRPG) dobro zna onaj specifičan osećaj praznine koji ostaje nakon što završite zaista veliku, emotivnu priču. Međutim, retko koja video igra u istoriji ovog medija vas ostavlja u takvom stanju šoka i neverice kao što je to uradio prvi deo serijala Trails in the Sky. Njegov zloglasni završetak (takozvani cliffhanger) urezao se u pamćenje svih nas koji smo satima pratili avanture mlade Estelle i njenog usvojenog brata Joshue. Kada su se odjavne špice prvog poglavlja završile, ostali smo sa slomljenim srcem i hiljadu pitanja.
Čekanje na rasplet za nas na Zapadu bilo je agonija. Godine su prolazile, a studio Nihon Falcom i izdavač XSEED Games borili su se sa jednim od najmasivnijih i najambicioznijih prevodilačkih poduhvata u industriji zabave. Ipak, kada je The Legend of Heroes: Trails in the Sky SC (Second Chapter) konačno ugledao svetlost dana na PC i PSP platformama, svaka sekunda čekanja se isplatila. Ovo nije samo puki nastavak; ovo je grandiozna kruna jedne epohe i naslov koji apsolutno morate odigrati. Nakon što sam proveo preko osamdeset sati u ovom svetu, prenosim vam svoje utiske o igri koja je zauvek promenila moje standarde kada su u pitanju video igrice sa snažnim narativom.
Priča koja počinje tamo gde su nam slomili srce
Za razliku od mnogih nastavaka koji prave vremenske skokove ili uvode potpuno novu postavu likova, Second Chapter počinje doslovno nekoliko sati nakon stravičnih otkrića iz finala prve igre. Estelle Bright, naša neverovatno harizmatična i tvrdoglava heroina, budi se u svojoj sobi, ali svet više nije isti. Njenog voljenog Joshue više nema. Ostavio je samo svoju usnu harmoniku i priznanje o svojoj mračnoj, krvlju okupanoj prošlosti.
Ono što me je odmah fasciniralo jeste način na koji video igra tretira njenu tugu. Estelle ne postaje generični, apatični osvetnik. Njen razvoj od naivne devojčice sa prevelikim štapom do zrelog, iskusnog člana asocijacije Bracer (Bracer Guild) jedan je od najbolje napisanih lukova karaktera u istoriji gejminga. Umesto da padne u očaj, ona svoju bol pretvara u gorivo. Njen primarni cilj nije spasavanje sveta od apokalipse – to dolazi kasnije kao nuspojava. Njen cilj je duboko ličan: pronaći dečaka kojeg voli i bukvalno ga, ako treba, uvući nazad u svetlost. Ta iskrena emocija prožima svaki dijalog i svaku misiju u igri.
Ouroboros i umetnost kreiranja savršenih zlikovaca
Naravno, svaka vrhunska priča zahteva vrhunske antagoniste, a Nihon Falcom nam ovde predstavlja jedno od najintrigantnijih tajnih društava ikada osmišljenih – Ouroboros. Dok je u prvoj igri pretnja bila uglavnom politička i svedena na lokalne pučeve, Second Chapter skida rukavice.
Ouroboros šalje svoje elitne agente, poznate kao Enforcers (Izvršitelji), širom kraljevstva Liberl kako bi sproveli svoj misteriozni plan pod imenom Gospel. Ovi zlikovci nisu puke karikature koje se smeju iz senke. Svaki od njih – bilo da je to misteriozni magičar Bleublanc, smrtonosna i tragična devojčica Renne, ili nezaustavljivi majstor borilačkih veština Walter – ima duboko isprepletanu prošlost sa nekim od članova vaše družine. Sukobi sa njima nikada nisu samo fizički obračuni; to su ideološke i emotivne bitke. Dijalozi pre i posle borbi sa šefovima (boss fights) su toliko dobro napisani da ćete često uhvatiti sebe kako pokušavate da razumete, pa čak i saosećate sa njihovim motivima.
Svet Liberla kao živi organizam
Jedna od potencijalnih zamerki koju bi neko mogao uputiti ovoj igri na samom početku jeste reciklaža lokacija. Prva polovina igre vas šalje nazad u gradove i regije koje ste već detaljno istražili u prvom delu. Međutim, način na koji je to izvedeno pokazuje genijalnost razvojnog tima.
Kraljevstvo Liberl nije statična kulisa. Ono diše, menja se i reaguje na događaje oko sebe. Kada se vratite u grad Rolent ili Ruan, vi se zapravo vraćate kući. Poznajete ulice, prepoznajete prodavce. A ti isti neigrivi likovi (NPC) žive svoje živote. Ako razgovarate sa lokalnim pekarom nakon nekog velikog zemljotresa ili političkog skandala, on neće ponavljati istu generičku rečenicu o testu i brašnu. Njegov dijalog se menja u skladu sa narativom. Falcom je izgradio svet sa toliko opsesivne pažnje prema detaljima da rešavanje sporednih zadataka nikada ne deluje kao gubljenje vremena. Svaki spaseni mačak ili pronađeni predmet dodaje novi sloj na već bogatu istoriju i kulturu ovog kontinenta.
Taktička dubina i unapređeni borbeni sistem
Kada su u pitanju same mehanike, Second Chapter ne izmišlja toplu vodu, već usavršava ionako briljantan sistem. Borba je i dalje klasična, potezna (turn-based) na mreži, gde pozicioniranje likova igra ključnu ulogu. Na desnoj strani ekrana nalazi se traka koja pokazuje redosled poteza (Action Order), a njena manipulacija je ključ preživljavanja na višim težinama.
Ono što me je ponovo oduševilo jeste kompleksnost Orbment sistema. Umesto da jednostavno kupujete nove magije u prodavnicama, vi opremate likove kristalima zvanim Quartz. Svaki Quartz nosi određene elementarne vrednosti (vatra, voda, vetar, vreme, prostor, iluzija), a specifične kombinacije ovih elemenata u linijama vašeg Orbment uređaja otključavaju različite magije (Arts). Ovaj sistem nagrađuje eksperimentisanje i omogućava vam da potpuno prilagodite tim svojim potrebama.
Pored magija, likovi imaju svoje jedinstvene veštine (Crafts) i razorne specijalne napade (S-Crafts). Novitet u SC-u su takozvani Chain Crafts, koji omogućavaju da do četiri lika istovremeno napadnu neprijatelja, trošeći dragocene CP (Craft Points) resurse. Odluka o tome da li ćete čuvati CP za moćni S-Craft koji može da vas spase iz naizgled bezizlazne situacije ili ćete ga potrošiti na serijske napade, donosi ogromnu taktičku dubinu svakoj ozbiljnijoj bitci. Težina borbi je primetno viša nego u prvoj igri, pa ćete za pobedu nad Izvršiteljima Ouroborosa morati dobro da zagrejete stolicu i isplanirate svaki korak.
Zvuk i slika iz nekog lepšeg vremena
Sa tehničke strane, Trails in the Sky SC vizuelno pripada prošloj eri, budući da je originalno izašao sredinom dvehiljaditih u Japanu. Likovi su predstavljeni kao 2D sprajtovi koji se kreću po rotirajućim 3D pozadinama. Za nekoga ko isključivo juri najmoderniju grafiku, ovo bi moglo delovati odbojno. Međutim, za mene, a verujem i za svakog istinskog ljubitelja žanra, ova estetika poseduje neopisiv šarm. Izrazi lica na portretima likova tokom dijaloga savršeno prenose njihove emocije, a dizajn neprijatelja je maštovit i detaljan.
Ali ono gde ova video igra apsolutno dominira jeste njena muzička podloga. Legendarni Falcom Sound Team jdk napravio je zvučnu kulisu koja zaslužuje najviše moguće ocene. Od melanholičnih melodija koje prate Estellino lutanje i tugu, do eksplozivnih, adrenalinskih gitarskih rifova tokom bitaka – muzika je uvek savršena. Numera Silver Will, Golden Wings je remek-delo koje ću verovatno slušati do kraja života, a muzička tema Ouroborosa izaziva pravu jezu svaki put kada se začuje u pozadini.
Monumentalni prevodilački poduhvat
Moram da odvojim jedan pasus kako bih odao priznanje kompaniji XSEED Games. Lokalizacija ove video igre u zapadni svet bila je poznata kao „prokletstvo“ u industriji zbog apsurdne količine teksta – govorimo o preko tri miliona japanskih karaktera. Zadržati konzistentnost, humor, specifične dijalekte likova (poput Olivierovih teatralnih monologa ili Agatovih grubih opaski) tokom više od stotinu sati igranja, poduhvat je vredan svakog poštovanja. Njihov trud je razlog zašto ovi likovi zvuče tako ljudski i živo na engleskom jeziku.
Zaključak i konačna presuda
Igranje The Legend of Heroes: Trails in the Sky SC nije samo prelaženje obične video igre; to je proživljavanje jednog celog virtuelnog života. Emocionalni ulozi su neuporedivo veći, svet je širi i opasniji, a raspleti za koje su temelji postavljeni još u prvom poglavlju donose ogromnu satisfakciju.
Da, igra zahteva veliku investiciju vremena. Biće vam potrebno između šezdeset i osamdeset sati samo da završite glavnu priču, a ukoliko želite da otkrijete sve tajne i završite sve misije udruženja Bracer, pripremite se na preko stotinu sati druženja sa Estelle i njenom ekipom. Takođe, igranje prvog dela je apsolutni imperativ – ovo je direktan nastavak i bez predznanja nećete razumeti težinu događaja.
Međutim, ako ste spremni da se prepustite ovom svetu, čeka vas jedno od najlepših i najdirljivijih narativnih iskustava koje je ovaj medij ikada proizveo. Nihon Falcom je stvorio univerzum u koji ćete poželeti da se preselite, i likove sa kojima ćete deliti i suze i smeh. Trails in the Sky SC je podsetnik na to zašto video igrice mogu biti umetnost i zašto JRPG žanr, kada se uradi sa ovoliko ljubavi, apsolutno nema konkurenciju. Apsolutna i bezuslovna preporuka.
