Kada se pomisli na dugovečne serijale koji sa svakim novim naslovom pokušavaju da nadmaše sami sebe, Fire Emblem se obavezno nalazi u vrhu te liste. Nakon uspeha koji je ostvario Three Houses i taktičkog osveženja koje je doneo Engage, studio Intelligent Systems i izdavač Nintendo postavili su pred sebe naizgled nemoguć zadatak: napraviti video igru koja će biti veća, dublja i ambicioznija od bilo čega što su do sada stvorili.
Rezultat te ambicije je Fire Emblem: Fortune’s Weave, najavljena kao jedan od ključnih naslova za novu konzolu Nintendo Switch 2. Nakon što sam u ovom svetu proveo preko 120 sati (i pri tome zagrebao tek jedan deo onoga što nudi), mogu sa sigurnošću da kažem da ovo nije samo još jedna video igra u nizu. Ovo je masivni taktički ep koji testira granice žanra, a istovremeno pruža jedno od najlepših i najsloženijih iskustava za svakog ljubitelja RPG-a. Iako njena veličina povremeno preti da je uruši pod sopstvenom težinom, Fortune’s Weave uspeva da zadrži fokus i nagradi igrače koji su spremni da joj se potpuno posvete.
Četiri priče, jedan svet i neverovatna ambicija
Jedna od prvih stvari koja me je ostavila bez daha jeste sama struktura igre. Umesto jedne linearne kampanje, Fortune’s Weave vam nudi čak četiri različita pravca (Flame Lord kampanje) koja se na kraju prepliću u veliko finale (Pale Raven kampanja). Igrate kao pripadnik drevne, napredne civilizacije koja očajnički pokušava da spreči smak sveta. To nije lak zadatak. Priča vas uvlači u mrežu političkih intriga, bogova, boginja, pa čak i blagih elemenata putovanja kroz vreme, a sve to kako biste promenili tok jedne tragične istorije.
Iako svaka od četiri kampanje pokriva isti vremenski okvir i bavi se istim globalnim konfliktom, one nisu samo puko ponavljanje istih misija iz drugog ugla. Prisustvo Eshmela, misterioznog bića koje vas prati, drastično menja tok događaja u zavisnosti od toga kojeg heroja izaberete da pratite. Na primer, priča o Ledi je duboko lična priča vođena željom za osvetom, dok Theodora vodi borbu za nezavisnost svog kraljevstva i slobodu vere u boginju koju centralna imperija ne priznaje.
Ova raslojena naracija znači da zaista morate odigrati sve četiri rute kako biste u potpunosti razumeli ko vuče konce iz senke. Neverovatno je zadovoljstvo gledati kako događaji koji su u jednoj kampanji delovali kao neobjašnjiva slučajnost, u drugoj dobijaju potpuno novi kontekst i smisao. Za razliku od nekih ranijih naslova gde je priča bila samo izgovor za bitke, ovde su likovi i njihovi motivi u samom centru pažnje, čineći da svet zaista deluje živo.
Epski početak i povremeni problemi sa ritmom
Ako moram da uputim neku ozbiljniju kritiku, ona se odnosi na tempo (pejsing) igre. Otvaranje je maestralno – video igra postavlja scenu za apokaliptični sukob epohalnih razmera, zadirkuje vas gigantskim misterijama i onda… naglo povuče ručnu kočnicu.
Tokom prvog dela (Part One), radnja se uglavnom centrira oko velike arene u gradu Dagsion. Iako su ti mečevi u areni centralne tačke oko kojih se vrte važni narativni preokreti, između njih se nalaze ogromne rupe ispunjene slobodnim vremenom. Ponekad morate da odigrate desetine, pa i stotine poteza pre nego što priča krene dalje. To vreme trošite na rešavanje sporednih zadataka, trening vaših jedinica, produbljivanje odnosa među likovima i istraživanje ogromne mape kontinenta.
Ovaj sistem, poznat kao „gameplay loop“, u početku je sjajan, ali nakon pedesetak sati postaje pomalo zamoran. Pronalazak pravog obroka za vašu vojsku, potraga za specifičnim materijalima (poput osovine za kočiju zabačenoj na drugom kraju mape) i slične aktivnosti umeju da odvuku pažnju sa glavne priče. Ako odlučite da preskočite te aktivnosti, vrlo brzo ćete otkriti da je vaša vojska nedovoljno opremljena za sledeći veliki okršaj. Zato vas ova video igra prosto tera da radite sve, što može izazvati zamor materijala kod igrača koji nemaju stotine sati na raspolaganju.
Borbeni sistem koji nagrađuje inovaciju i strpljenje
Ono gde Fortune’s Weave apsolutno blista jeste njen taktički borbeni sistem. Intelligent Systems je uspeo da zadrži onaj klasični Fire Emblem osećaj premeštanja jedinica po mreži (grid), ali su istovremeno uveli fantastične novitete. Stari, poznati sistem „kamen-papir-makaze“ (gde mač pobeđuje sekiru, sekira koplje, a koplje mač) je zamenjen daleko suptilnijim i složenijim sistemom prednosti i mana koji zahteva dublje planiranje.
Bitke su ovde dizajnirane sa puno mašte i ponekad prelaze u potpunu ludnicu. Na primer, u jednoj areni obe vojske imaju beskonačno automatsko oživljavanje, a pobednik je onaj ko prvi uspe da ubije određeni broj džinovskih čudovišta koja divljaju po mapi. U drugoj sporednoj misiji, morate da jurite ogromne ptice koje kradu vredan plen, dok istovremeno pokušavate da sprečite grupu suparničkih lopova da uradi to isto. Svaka bitka deluje jedinstveno i retko se svodi na prosto „ubij sve na mapi“.
Kako video igrica napreduje, otključavate specijalizovane klase likova (Specialized classes). Da biste unapredili lika, više nije dovoljno samo da nakupite iskustvene poene; morate proći određene provere veština i posedovati odgovarajuću licencu, što razvoju svakog vojnika daje težinu. Do kraja igre, umesto da imate dva nezaustavljiva heroja koji sami čiste mapu (što je bila česta pojava u starijim delovima), ovde ćete mnogo češće morati da se oslanjate na uigran odred od šest ili osam vrhunskih specijalaca. Balans je znatno popravljen.
Nove mehanike, stara duša i blagoslov božice
Kada kažem da je igra ogromna, to mislim i u smislu mehanika. Svaki od četiri glavna heroja poseduje sopstvene sisteme koji menjaju pravila na bojnom polju. Cai može da koristi razorne vatrene napade, dok Theodora ima sposobnost da regrutuje čitave bataljone koji služe kao podrška, obezbeđujući dodatno lečenje ili nove vrste ofanzive za njenu jedinicu.
Pored toga, tu su i „Blaze Arts“ i „Combat Arts“, moćni napadi koji vam daju neverovatnu snagu, ali po ceni brzog trošenja izdržljivosti vašeg oružja. Upravljanje tim resursima u ključnim trenucima borbe pravi razliku između herojske pobede i potrebe da se učitava prethodna pozicija.
Zahvaljujući snazi nove Nintendo konzole, vizuelni prikaz je dobio ogroman skok unapred. Borbe više ne podrazumevaju samo brzo seckanje ekrana u crno; tranzicije ka animacijama sukoba su tečne, modeli likova su detaljniji, a brza učitavanja čine prelazak sa mape sveta na bojno polje besprekornim. Posebno treba pohvaliti uvođenje čvorišta (hub room) iz kog u gotovo svakom trenutku možete izabrati kojom putanjom želite da nastavite, pa čak i da se vratite i odigrate misije koje ste propustili.
Ipak, sistem podrške (Support system) je pretrpeo izvesne izmene koje se možda neće dopasti svima. I dalje možete pratiti fantastične dijaloge između likova dok obrokuju ili treniraju, ali romantičnih raspleta je znatno manje nego, na primer, u Three Houses. S druge strane, dijalozi su odlično napisani, a glasovna gluma (voice acting) podiže svaki razgovor na viši nivo.
Da li se isplati investirati stotinu sati?
Igranje Fire Emblem: Fortune’s Weave predstavlja pravi izazov za slobodno vreme, ali je to izazov koji se bogato isplati. Ovo je verovatno najambiciozniji naslov koji je Intelligent Systems ikada napravio.
Naravno, ima svojih mana. Pisanje povremeno ume da bude previše kitnjasto i razvučeno, a ritam igre ozbiljno trpi zbog količine sporednih aktivnosti koje su vam natovarene na vrat. Međutim, kada se sve te niti konačno spoje u drugom i trećem činu, kada vam se pred očima rasplete ta grandiozna priča o izdaji, porodičnim vezama i ratu bogova, shvatite zašto je ovo jedna od najboljih taktičkih RPG avantura ikada napravljenih.
Ova video igra od vas traži strpljenje, ali vam zauzvrat nudi borbeni sistem koji blista, nezaboravne likove i svet u kojem ćete želeti da izgubite nedelje svog života. Za svakog ljubitelja Fire Emblem serijala, kao i za svakog vlasnika nove Nintendove konzole, Fortune’s Weave je apsolutni imperativ i naslov o kom će se raspravljati još dugo godina.
