Postoje igre koje ne igrate zbog adrenalina, kompleksne priče ili takmičarskog duha. Igrate ih zbog osećaja. Zbog atmosfere koja vas obuzme i putovanja koje ostaje sa vama dugo nakon što se krediti završe. Studio Giant Squid je jedan od retkih majstora ovog zanata. Njihov najnoviji naslov, Sword of the Sea, nikada neće pobeći od očiglednih poređenja sa legendarnom igrom Journey, ali se ponosno uzdiže kao verovatno najispoliranija i mehanički najzanimljivija igra ovog tima do sada.
Da ne bismo oduzeli igri njenu eleganciju, Sword of the Sea je u suštini ono što biste dobili kada biste spojili Journey i ABZU u jedno, a zatim sve začinili brzinom i mehanikama iz igre The Pathless. To je delikatan spoj meditativnog istraživanja i elegantnog platforminga, podržan jednostavnom, ali emotivno nabijenom pričom bez ijedne izgovorene reči. Na mnogo načina, ovo deluje kao pravi duhovni naslednik igara Journey i ABZU, pa ako ste upoznati sa bilo kojom od njih, znaćete tačno u kakvu avanturu se upuštate.
Sa trajanjem od oko tri sata – verovatno i manje prilikom ponovnog igranja – Sword of the Sea pruža ispunjujuće putovanje preko pustinjskog peska i napuštenih gradova izgubljene civilizacije. Sve počinje buđenjem vašeg nemog lika, koji poseduje sposobnost da jaše na ogromnom maču kao da je daska za surfovanje. Fantastično glatke kontrole čine kretanje pravim užitkom, posebno kada jurite kroz veća, otvorenija okruženja igre.
Zapravo, Sword of the Sea je iznenađujuće brzo iskustvo i kao takvo zahteva malo više finese nego, recimo, Journey. Kako napredujete, platformski izazovi postaju za nijansu teži i moraćete da počnete da razmišljate o postizanju maksimalne brzine pre nego što se upustite u određene skokove. To ne znači da je ovo teška igra – jedina kazna za pad u provaliju je kratko vraćanje na čvrsto tlo – ali je svakako mehanički angažovanija od svojih duhovnih prethodnika. Isto važi i za zagonetke, koje su, iako jednostavnog dizajna, dovoljne da vas nateraju da pažljivije razmotrite svoje okruženje.
Ono što želimo da kažemo jeste da je Sword of the Sea više „igra“ nego što su to Journey ili ABZU – a to se dodatno potvrđuje činjenicom da na svom „surf-maču“ možete sakupljati poene izvođenjem trikova i okretima u vazduhu. Učenje i savladavanje ovih tehnika je potpuno opciono, ali opet, nudi se određeni stepen gejmplej dubine.
Ali, da li to umanjuje celokupno iskustvo? Journey je takvo remek-delo upravo zato što je neverovatno pročišćen kao deo interaktivnog medija; ne opterećuje se elementima koji bi se smatrali „tradicionalnim“ dizajnom igara, poput poena, valuta za sakupljanje – ili čak teksta. Sword of the Sea koketira sa svim tim stvarima i mislimo da, bar donekle, one umanjuju meditativni ton igre. Nemojte nas pogrešno shvatiti, ogroman deo igre je majstorski sklopljen – ali ovo je poenta o kojoj vredi razmisliti.
Na primer, sakupljanje pomenute valute ili zaustavljanje da biste pročitali poruke o svetu igre na obeliscima, često narušava tok i fluidnost svake lokacije, terajući vas da se vraćate nazad zarad otključavanja novih vazdušnih trikova. Nema sumnje da je Sword of the Sea najbolji kada jednostavno klizite između okruženja i upijate atmosferu bez ikakvih ometanja.
Zaista, samo kao audio-vizuelno iskustvo, ovo je nešto posebno. To je raskošno izdanje u koje je milina gledati, prepuno smelih paleta boja rasutih preko briljantnog umetničkog dizajna. U međuvremenu, pretežno orkestarska muzika, delo kompozitora igre Journey, Austina Wintoryja, pogađa pravu notu u svakoj prilici, sa mešavinom svedenih melodija i inspirativnih, grandioznih deonica.
Ali ono što zaista izdvaja Sword of the Sea jeste upotreba kontrasta; protagonista ima sposobnost da vrati vodu i vodeni život u svoj ogoljeni svet, što rezultira zadivljujućim trenucima gde kristalno čista jezera i reke izviru iz peska, a razne vrste riba počinju da klize kroz vazduh. Okruženja tada dobijaju sanjivu, gotovo nadrealnu atmosferu, i sve to samo doprinosi već ionako očaravajućem šarmu igre.
Kada se krediti završe, slobodni ste da odmah uskočite nazad u Sword of the Sea zahvaljujući New Game+ modu, koji vam omogućava da ponovo odigrate celu igru sa svim sačuvanim nadogradnjama za trikove. On takođe uvodi nekoliko zanimljivih bonusa, uključujući opciju za uključivanje dodatnih elemenata na ekranu kako biste mogli da vidite svoju trenutnu brzinu i poene za tehniku. Zbog svoje kratke dužine, mislimo da je ovo igra koju vredi ponovo odigrati bar jednom. Znajući tačno kuda idete prilikom drugog ili trećeg prelaska, igra dobija još besprekorniji osećaj.
Sword of the Sea sigurno neće imati isti kulturološki uticaj kao što je Journey imao pre toliko godina, ali na mnogo načina, deluje kao direktna evolucija tog legendarnog iskustva. To je prelepo fluidna igra, smeštena u niz raskošnih okruženja koja je pravo zadovoljstvo istraživati. Iako se njeni više „igrački“ elementi čine pomalo nametnutim, oni nisu dovoljni da odvrate pažnju od onoga što je, u suštini, jedna raskošna i nezaboravna avantura.
