Uzimajući pauzu od svih ratnih mašina iz stvarnog sveta i istorijskih bitaka, sledeći poduhvat Wargaminga je potpuna naučno-fantastična borba mekova. Steel Hunters kreće u Early Access 2. aprila, s namerom Wargaminga da relativno brzo krene ka punom 1.0 lansiranju. Mi smo imali prilike da isprobamo igru unapred.
Steel Hunters je prilično zabavno iskustvo. Naravno, moje mišljenje je možda obojeno činjenicom da sam bio potpuno nepobediv tokom posete Wargamingovom timu, DPS Games u Guildfordu, a ta činjenica bi bila iskrivljena time što sam uglavnom igrao protiv botova dok sam bio uparen sa vrlo iskusnim testerima igre, ali mogu samo da zamislim da bi i dalje bilo zabavno čak i da sam izgubio nekoliko puta?
Ogroman deo tog užitka nalazi se u samim Hunterima. Postoji širok spektar dizajna, od prilično standardnih dvonožnih vojničkih tipova, do vitkih snajperista i lebdećih podrški koje prizivaju dronove, ali zvezde su životinjski dizajni, sa paucima, medvedima i psima koji su svi predstavljeni u početnoj postavi stilova. Osećaju se kao pravno različiti Zoidi, budući da je narativ da su ovi džinovski roboti implantirani ljudskom svešću, umesto da imaju pilote ili da su AI. Nešto što zapravo i nije važno kada počnete da ih razbijate kao akcione figurice robota – zapravo prilično prikladno poređenje, kada se vidi kako su modeli konstruisani od desetina, ako ne i stotina pojedinačnih delova.
Postoji dobar, snažan kontrast između svakog lika i njihovih uloga. Razorside je jedan od dva osnovna svestrana lika sa standardnom jurišnom puškom, dok je Heartbreaker snajperista, sa stealth sposobnostima koje poboljšavaju njihovu sposobnost bekstva. Ipak, zaista se ističu životinjski dizajni. Ursus je bot nalik medvedu, sa sačmaricom za blisku borbu i sposobnošću jakog ledenog oklopa koja vas nagrađuje za približavanje, dok je Fenris brži, dolazi sa energetskim sposobnostima za brzo smanjenje udaljenosti i ispuštanje kugle štetne energije – ovo je brzo postao moj omiljeni lik za jurenje protivnika u bekstvu nakon što im srušim štitove, a zatim ih dokrajčim izbliza.
Svaki Hunter ima i prilično dugačko stablo veština za otključavanje koje povećava snagu za nekoliko procenata i prilagođava njihove sposobnosti, kao i skup Modova i Opreme za otključavanje i izbor. Razorside, na primer, može modifikovati svoju jurišnu pušku da se prebacuje između potpunog automatskog i rafalnog režima paljbe.
Kada ih povedete u bitku, DPS Games je postigao finu ravnotežu između veličine, težine i brzine. Sa visinom od oko 8 metara, veličine ste zrelog drveta, dovoljno veliki da sa lakoćom probijate zgrade – bukvalno samo idite dovoljno brzo prema njima i skloniće se s puta – a tri mape u igri do sada sjajno dočaravaju taj osećaj razmere. Postoji pravi osećaj da ste velika i teška mašina sa podrazumevanim brzinama hoda, ali ste zapravo mnogo pokretljiviji od toga. Postoji savršena odzivnost na brzo razgledanje mišem i tastaturom, a sprint samo prebacuje tempo sa „realistično teškog“ kraja skale na „brz, ali zabavniji“ kraj. To je u snažnom kontrastu sa sporom brzinom ponovnog punjenja oružja, što vas tera da igrate taktički, čak i pri punoj brzini.
Steel Hunters će se pojaviti u Early Accessu sa jednim režimom igre pod nazivom Last Stand, laganom interpretacijom ideja iz žanrova „battle royale“ i „extraction shooter“. Na početku meča ulazite sa šest parova Huntera ravnomerno raspoređenih po mapi, sa ranim ciljem da brzo pronađete i prikupite resurse od prilično bezumnih dronova u blizini. S obzirom na početni razmak i obližnje interesne tačke, prilično je verovatno da ćete se prilično brzo susresti sa jednim od susednih dueta, što pruža ranu borbu u igri koja pomaže da se smanji broj učesnika.
U ovom trenutku ste prilično slabi sa samo osnovnim sposobnostima vašeg lika i bez podizanja statistike ultra-jednostavnim loot-om. Pored municije i kompleta za popravku, Dronovi i keševi će ispuštati trouglaste, dijamantske i kružne bonuse za statistiku kako bi povećali vaše strukturalno zdravlje, štitove i izlaznu štetu. Dolaze u standardnim bojama loot-a – bela, zelena, plava i ljubičasta – i cenim koliko je jednostavno uzimanje istih. Možete imati po dva od svakog tipa, i možete videti šta vaš partner ima opremljeno u korisničkom interfejsu, što olakšava donošenje odluka o tome šta da uzmete ili šta da podelite, samo pogledom u donji ugao ekrana.
Nakon prvih nekoliko minuta, pojavljuje se jednostavan cilj, obično kretanje ka zoni gde će se pojaviti dronovi visoke vrednosti i agresivniji dronovi. Potencijalne nagrade se ovde povećavaju, ali isto tako i šansa da naletite na druge timove jer cilj okuplja igrače. Konačno, sve kulminira vremenski ograničenom ekstrakcijom, koja vam nalaže da dođete do tačke na mapi i da je zauzmete i držite dva minuta. To je poslednja šansa za preostale timove da se sukobe, što dovodi ili do uspešne ekstrakcije ili do pobede tima kao poslednjih preživelih.
Kratko je, jezgrovito, efikasno. Mečevi Last Stand-a ne traju dugo – možda oko 20 minuta – a tempo se održava jednostavnim ciljevima brzog levelovanja, grabljenja pojačanja snage i zatim suočavanja u toj završnoj fazi. DPS radi na daljim režimima igre koji će nadograditi ideje na ovom formatu – Starfall Harvest je režim koji je prvobitno bio namenjen za lansiranje, ali mu je potrebno malo više vremena da se usavrši – a u budućnosti bi lako mogli postojati režimi koji menjaju veličinu tima, ciljeve i sve ostalo.
Spreman da krene na teren i počne da gazi, Steel Hunters će započeti Early Access bez monetizacije. Tek kada Wargaming i DPS budu zadovoljni napretkom i potencijalom igre, počeće da uvode monetizaciju i da teže lansiranju verzije 1.0, ali već postoji planirano objavljivanje sadržaja tokom prvih nekoliko meseci. April će biti Sezona 0, a Sezona 1 stiže u maju i donosi nove Huntere. Takođe postoje planovi za prilagođavanje korisničkog interfejsa, HUD-a, sveobuhvatnog napredovanja Huntera i još mnogo toga u skladu sa povratnim informacijama igrača.
Najvažnije je da je jezgro igre već solidno, i da postoje sjajni Hunter dizajni sa zaista jakim kontrastima u njihovoj igri i taktičkom borbenom potencijalu. Sada je jedino pitanje, da li rizikujem svoj 100% skor kada se igra otvori masama?
