Koncept horora iz perspektive drugog lica je danas gotovo zaboravljena umetnost. Dok su fiksni uglovi kamere iz starih survival horor naslova pružali sličan osećaj, igra Out of Sight to čini na potpuno nov način. Ova perspektiva postaje mehanički element koji nudi različite tačke gledišta na Sofi, protagonistkinju igre. Sa samo ograničenim delom okoline u vidnom polju tokom ovih trenutaka, igra nudi osvežavajući pristup gejmpleju. Pokušaj da se razreši zašto ste u ovoj jezivoj vili i šta se dogodilo sa Sofinim vidom služi kao pozadina za celokupno iskustvo igranja.
Igrate kao mlada devojčica po imenu Sofi koja je izgubila vid. Jedini način na koji može da vidi kuda da ide je kroz svog plišanog medu. To je pametan koncept, mada elementi priče nikada nisu dobili dovoljno vremena da se u potpunosti istraže. Zaglavljeni ste u ovoj sablasnoj vili, progone vas domar i žena sa tajnama skrivenim unutar zidova. Ovo nije horor koji se oslanja na preterano nasilje ili brutalnost, niti je preterano zastrašujući. Sav užas proizilazi iz anksioznosti da ćete biti uhvaćeni. Out of Sight je savršena za one čija granica straha leži u igrama poput Little Nightmares ili sličnih naslova koji više grade atmosferu nego što šokiraju.
Dakle, ova perspektiva drugog lica funkcioniše tako što u određenim područjima morate postaviti svog medu na neku površinu, a zatim sami pronaći rešenje za zagonetku u okolini. Ovo ograničenje donosi i ograničenu mogućnost za pronalaženje rešenja, ali, istini za volju, zagonetke nisu preterano teške. Često je u pitanju prekidanje prekidača ili pritiskanje neke pločice. Iako postaju izazovnije kako napredujete, nikada nisu preterano komplikovane. Bilo bi bolje da postoji veći pritisak da se reše, na primer, da se jedan od uznemirujućih vlasnika približava, preteći da vas zaustavi. To bi dodalo neophodnu dozu panike i hitnosti, što je često ključno u igrama ovog žanra.
Ipak, zagonetke popunjavaju relativno kratko trajanje igre. Nije reč o teškoj igri, ali Out of Sight ima nekoliko scena koje izazivaju anksioznost, a koje ne želim da otkrivam. Out of Sight je uznemirujuća, ali nikada otvoreno zastrašujuća. Osećate se nelagodno zbog klaustrofobičnih okruženja i jezive postavke. Vizuelno, igra je sjajna. Nikada nije mračna ili beznadežna, ali vila poseduje kvalitet koji vam ne dozvoljava da se u njoj osećate opušteno. Audio doprinosi iskustvu kroz škripanje podnih dasaka i udaljene zvukove, kao i glasove dve osobe od kojih bežite. Zvučni dizajn je ključan element u horor igrama, i ovde je dobro implementiran da pojača osećaj pretnje i izolacije.
Priča se otkriva što više igrate, i iako nema direktnih otkrivanja kroz scene ili razbacane beleške, počinjete da sklapate narativ. Zanimljivo je, iako nikada eksplicitno otkriveno. Sviđa mi se ovaj pristup kada je priča u pitanju. Pričanje priče kroz okruženje daje vam priliku da sami dođete do zaključaka sa ograničenim znanjem i slobodom da formirate sopstvene zaključke. Sofi je bespomoćno dete koje progone njeni nemilosrdni otmičari, i bez obzira da li vam postane jasno ili ne, ovi ljudi uopšte nisu dobri. Ova metoda pripovedanja zahteva od igrača da bude pažljiv i da obrati pažnju na detalje, što dodatno produbljuje imerziju.
Za one koji traže zaista zastrašujuću igru, nećete je pronaći ovde. Više se radi o dugoročnom pristupu, izgradnji tenzije i ostavljanju uznemirujućeg osećaja u stomaku. Ni u kom slučaju je ne bih nazvao dečjom igrom, ali se više uklapa u zamke naslova poput Limbo ili Inside, koje se oslanjaju na atmosferu, zagonetke i osećaj ranjivosti. Horor je širok spektar, a igre imaju neverovatnu kreativnu slobodu da to istraže kroz različite mehanike, vizuelne mogućnosti i gejmplej. Out of Sight pokušava nešto drugačije, i to dobro funkcioniše.
Out of Sight dobro radi na tome da vas učini nervoznim. Iako antagonisti nisu toliko nemilosrdni koliko bih voleo, neke sekvence jurnjave su me ostavile u znoju. Zagonetke nisu preterano izazovne, ali pomažu da stvari ostanu zanimljive. Natprirodni elementi dodaju još jedan sloj gejmpleju, uz dodatnu pomoć koju dobijate susrećući „decu“ koja borave u vili. The Gang je pokušao nešto drugačije, i sviđa mi se šta su uradili sa tim strahom koji se polako gradi tokom cele igre.
