Osim Dooma, čini se da trenutno nema mnogo toga u prostoru brzih FPS igara. Naravno, postoji dosta „boomer shooter“ igara za one koji žele da zadovolje želju za kasnim 90-im, ali što se tiče modernih FPS naslova, jednostavno nema velikog izbora. Tu nastupa Metal Eden, novi sci-fi naslov od studija Reikon (tim koji uključuje talente koji su se proslavili u Techlandu i CDPR-u), koji se nada da će popuniti prazninu na tržištu. Nakon što sam proveo neko vreme sa demo verzijom za medije, te nade bi mogle postati stvarnost.
Prvo i osnovno, Metal Eden nosi svoje inspiracije na rukavu. Doom je očigledno velika referenca ovde, posebno Doom Eternal, sa veoma pokretnim protagonistom koji može lako da se kreće kroz nivoe. Dupli skokovi, vazdušni dashevi, lebdenje i trčanje po zidovima su red dana, čineći ovu igru brzim naslovom gde je neprestano kretanje obavezno. Igrao sam i sa kontrolerom i sa tastaturom/mišem i drago mi je da mogu reći da se ovo brzo kretanje dobro prenosi na kontroler, sa suptilnim auto-aimom koji pomaže da se kretanje odvija bez problema. Ovo je nešto što, po mom mišljenju, igre ovog tipa imaju problema u prošlosti, tako da je lepo videti da, bez obzira na metod kontrole, igrači neće biti u nepovoljnijem položaju.
Grafički, igra teži futurističkom industrijskom izgledu sa sjajnim hromiranim fabrikama i skladištima. Sve izgleda odlično, što se i očekuje od Unreal Engine 5, i oseća se da postoji čvrst umetnički pravac. S druge strane, neprijatelji su delovali malo dosadno i generički. Standardni roboti koji ne nude mnogo u pogledu prepoznatljivih karakteristika. Ovo nije veliki problem jer su nivoi koje sam igrao bili rani u igri, tako da očekujem više varijacija kako igra napreduje, a s obzirom na tempo igre, jedva sam imao vremena da ih detaljno razgledam. Nadam se da će biti više okruženja za istraživanje kako igra napreduje, samo da bi stvari ostale sveže, ali za sada sam više nego zadovoljan kako se izgled Metal Eden-a oblikuje.
Borba je mesto gde stvari postaju zanimljive. Postoji niz oružja, svako nadogradivo i svako sa alternativnim modovima paljbe. Ovo stvara lepu mešavinu načina za nanošenje smrti i izbegavanje nevolja. Sva oružja su se osećala odlično u upotrebi i svako je imalo svoju specijalnu situaciju u kojoj je briljiralo. Pištolj za male neprijatelje, sačmarica za bliske susrete, automat za malo veću udaljenost, znate već, ali važna stvar ovde je da su dobro postigli balans i prebacivanje između odgovarajućeg načina za ubijanje mašina je važan deo toka borbe.
Drugi deo borbe koji zaista meša stvari je sposobnost da se izvuče jezgro neprijatelja iz grudi i koristi u borbi. Oseća se kao varijacija Doom-ovih „glory kills“, ali sa svojim preokretom. Igrači mogu da izvuku jezgro neprijatelja iz njih i onda ga koriste kao granatu protiv drugih neprijatelja; ako pogodi, ostaviće municiju i štitove za igrača. Druga opcija je da se jezgro apsorbuje, što će onda dati igračima mogućnost da izvedu snažan udarac, esencijalan alat za uništavanje štitova većih neprijatelja. Ovo je lepa varijacija sistema koji smo već videli i još jednom pomaže da se stvori uzbudljiv ciklus borbe u igri.
Iz mog kratkog vremena provedenog sa Metal Eden-om, jasno je da ovo neće biti naslov koji će promeniti svet, ali će zadovoljiti veoma specifičnu želju, onu koja se ne zadovoljava tako često ovih dana. Ne bih rekao da je Metal Eden AAA naslov, ali će svakako biti uglađena brza igra koja bi trebalo da zadovolji ljubitelje pucačina. Podseća me na naslove poput Dooma, Titanfall-a, pa čak i na nedovoljno cenjenu FPS verziju Syndicate-a, a sa listom inspiracija poput ove, teško je ne biti barem malo uzbuđen onim što bi puna verzija mogla da donese.
