Kada se zasitite modernih, fotorealističnih blokbastera i ogromnih otvorenih svetova koji zahtevaju stotine sati vašeg vremena, sasvim je prirodno da potražite utočište u nečemu što budi nostalgiju. Video igre imaju tu neverovatnu moć da nas vrate u detinjstvo, u vreme kada su 2D platformeri i pikselizovana grafika bili vrhunac industrije. Upravo u tom trenutku prezasićenja, u moje ruke je dospela video igra Aggelos 2, koja se pokazala kao savršen lek za moderan gejming umor.
Nakon prilično solidnog prvog dela, razvojni tim Wonderboy Bobi, uz podršku izdavačkih kuća PQube i PixelHeart, odlučio je da podigne lestvicu. Od kraja avgusta 2026. godine, ova divna piksel-art avantura je dostupna za PC platformu (putem servisa Steam) i Nintendo Switch, a ja sam odlučio da zaronim u nju i vidim da li može da prenese onaj specifičan osećaj naslova sa Game Boy Advance konzole koji sam toliko voleo. Očekivanja su bila pomešana, ali nakon temeljnog prelaska, sa sigurnošću mogu reći da je ovo jedna od onih video igara koje vas zgrabe od prvog trenutka i ne puštaju sve do same odjave, iako ima nekoliko specifičnih mana na koje morate biti spremni.
Priča o palom anđelu i mračnoj strani svetlosti
Dok su stare retro video igrice često ignorisale priču u korist čiste akcije, Aggelos 2 nudi iznenađujuće intrigantan, iako pomalo nenametljiv narativ. U svetu gde bogovi svetlosti polako gube višemilenijumski rat protiv vojske tame, vi preuzimate ulogu nebeskog ratnika, takozvanog Agelosa (Aggelos), koji je u suštini moćan anđeo. Priča se u velikoj meri fokusira na putovanje kroz nekadašnji kraljevstvo svetlosti, gde se suočavate sa gorkom istinom – zajednice koje su vas nekada obožavale i slavile kao spasioca, sada vas izbegavaju, pa čak i otvoreno mrze.
Ova postavka nije stalno gurnuta u prvi plan, što je za ovaj žanr sasvim prikladno. Narativ savršeno lebdi u pozadini, služeći kao odličan motivacioni faktor za istraživanje opasnog i surovog sveta. Ono što mi se najviše dopalo jeste sam početak. Nema ništa bolje u metroidvanija naslovima od onog trenutka kada vas igra na samom startu ogoli. Dok ponosno letite ka svojoj misiji kao moćan anđeo, bivate brutalno oboreni sa neba. U tom padu, gubite apsolutno sve svoje moći iz prve igre. Ostavljeni ste bespomoćni, sa minimumom zdravlja, usred negostoljubive teritorije, te vaš put do stare slave mora početi od nule.
Mehanika borbe i balans između dva ekstrema
Borbeni sistem u Aggelos 2 je pretrpeo ozbiljne promene na bolje. U početku se oslanjate samo na jednostavne udarce mačem i mogućnost da ispaljujete energetske kugle svetlosti iz daljine, što neverovatno podseća na mehaniku pucanja u igrama kao što je Mega Man. Borba na daljinu je često najsigurniji pristup, i iskreno, veći deo igre sam proveo upravo držeći distancu i uništavajući čudovišta pre nego što uopšte uspeju da mi priđu.
Međutim, prava magija i glavni adut ove video igre leži u jednoj specifičnoj sposobnosti koju ćete kasnije otključati – mogućnosti transformacije iz anđela u demona. Dok ste u anđeoskoj formi, vaše sposobnosti su balansirane i imate opciju da koristite lekovite napitke kako biste obnovili zdravlje, što je ključno za duže sekcije bez mesta za čuvanje pozicije. Ali kada stvari postanu guste i kada vam je potrebna sirova snaga, pritiskom na jedno dugme prelazite u svoju demonsku formu. Kao demon, postajete brži, agresivniji i nanosite znatno više štete neprijateljima. Kvaka je u tome što u ovom obliku ne možete da se lečite. Ovo stvara fantastičnu taktičku dubinu gde konstantno balansirate rizik i nagradu.
Takođe, svaka forma ima sposobnost da poništi određene vrste neprijateljskih projektila na ekranu – anđeo može da uništi roze metke, dok demon razbija crvene. Ovo naročito dolazi do izražaja tokom briljantno dizajniranih, napetih borbi protiv šefova (boss fights), gde se ekran pretvara u pravi pravcati vatromet projektila koje morate brzo da analizirate i pravovremeno menjate forme kako biste preživeli.
Istraživanje i sposobnosti koje menjaju tok kretanja
Kao i svaka rasna metroidvanija, ova video igra blista kada je u pitanju dizajn nivoa i osećaj napretka kroz otključavanje novih sposobnosti. Nakon oskudnog početka, ubrzo ćete krenuti da skupljate veštine. Kroz igranje sam polako vraćao svoja krila koja mi omogućavaju lebdenje iznad ogromnih ponora, a ubrzo zatim dobio sam i kuku za hvatanje (grappling hook) koja otvara potpuno nove rute kretanja po zidovima i plafonima. Sposobnosti nisu tu samo radi borbe, već radikalno menjaju način na koji sagledavate prostor i vraćate se na stare lokacije kako biste pokupili skrivena blaga.
Karta sveta je ogromna i podeljena je na dva paralelna univerzuma – svetlost i tamu. Između njih putujete kroz skrivene portale. Mračni svet je, očekivano, mnogo opasniji, sa teškim neprijateljima i podmuklim zamkama, ali je pun retkih predmeta i tajni. Za ljubitelje temeljnog istraživanja, osećaj otkrivanja skrivenih prolaza iza lažnih zidova i rešavanja platformskih izazova u oba univerzuma je naprosto izvanredan.
Jedinstven pristup ekonomiji i valuti u igri
Jedan aspekt kojim se Aggelos 2 izuzetno ponosi, a koji me je zaista prijatno iznenadio, jeste način na koji tretira sakupljanje resursa. Kada ubijate neprijatelje, oni izbacuju svetleće sfere koje predstavljaju valutu u igri. U većini igara, ovo bi bilo potpuno standardno. Međutim, ovde krećete sa malim, gotovo beskorisnim novčanikom u koji staje samo sto sfera.
To vas u početku nervira, ali svet je prepun skrivenih nadogradnji za vaš novčanik. Kako pronalazite ove nadogradnje, vaš kapacitet raste na nekoliko stotina, pa do hiljadu, i više. U kasnijim fazama igre, kupovina predmeta koji koštaju hiljade sfera deluje kao monumentalno postignuće jer ste morali i da skupite taj novac kroz borbu, i da istražite svet kako biste uopšte imali gde da ga smestite. Ovaj sistem vas direktno motiviše da ne izbegavate borbu i da detaljno pretresete svaki ćošak mape.
Gde stvari znaju da zapnu: frustracije u dizajnu
I pored svega što ova sjajna video igra nudi, ne mogu da ignorišem nekoliko dizajnerskih propusta koji umeju da izazovu glavobolju. Najveća mana igre leži u manjku putokaza u trenucima kada se potpuno izgubite. Više puta mi se desilo da nakon pobede nad teškim protivnikom nemam apsolutno nikakvu ideju kuda dalje da krenem.
Iako postoje sitni pokazatelji na mapi, ukoliko vam fali specifična sposobnost za koju igra nije jasno naznačila gde se nalazi, bićete prepušteni besciljnom lutanju preko ogromne mape u nadi da ćete naleteti na pravi put. Da stvar bude teža, za određene sposobnosti morate da pronađete kolekcionarske predmete (poput skrivenih stotinu jaja), a ne postoji jasan sistem praćenja (tracking) koji bi vam rekao na kom delu mape ste ih propustili. Zbog ovoga se dešava da na kraju odustanete od maksimalnog prelaženja, jer traženje te jedne jedine promašene sitnice postaje pravi košmar.
Takođe, nedostatak modernijih opcija za kvalitet života igrača (QoL) pomalo otežava celokupno iskustvo, pogotovo na višim nivoima težine gde hodnici prepuni agresivnih čudovišta postaju naporna rutina umesto zabavnog izazova.
Konačni sud
Na kraju krajeva, ako ste odrasli uz video igrice poput kultnih Castlevania ili Metroid naslova, Aggelos 2 će biti pun pogodak za vas. Igra se ne trudi da donese revoluciju u žanru, ali mehanike koje pozajmljuje koristi na veoma inteligentan i zabavan način. Promena između dve forme lika usred bitke je osvežavajuća, vizuelni identitet piksel-arta je šaren i prijatan za oko, a borbe sa šefovima će vas držati na ivici sedišta i naterati vas da se dobro oznojite.
Ukoliko imate slobodnog vremena i spremni ste da pređete preko nekoliko trenutaka lutanja po mapi i manjka putokaza, ova sjajna video igra pružiće vam sate vrhunske platformske zabave i istraživanja. Osećaj satisfakcije kada dođete do samog kraja sa kompletno unapređenim herojem, u potpunosti opremljenim magijama i moćima, vredi svakog potrošenog trenutka lutanja. Aggelos 2 je prelepo ljubavno pismo retro eri koje dokazuje da dobra ideja i izazovan gejmplej nikada ne izlaze iz mode.
