Igrao sam mnogo starih igara tokom godina, neke daleko starije od mene. Jedna od tih igara bila je Yars’ Revenge od Atarija, gde preuzimate kontrolu nad vrstom Yar, vanzemaljcima nalik muvi koji mogu da jedu gotovo sve da bi preživeli i ispaljuju moćne energetske projektile kako bi se branili, u misiji da osvete uništenje jedne od svojih planeta od strane carstva Qotile. Bila je jedinstvena na mnogo načina, kao na primer što je pretežno bila horizontalno orijentisana, dok je žanr u to vreme uglavnom bio vertikalno usmeren. Zahtevala je rizične poteze, poput namernog približavanja glavnom neprijatelju kako bi se prikupila energija za napad. To je poseban deo istorije shoot ’em up igara, a iako je imala nastavak i nekoliko rimejkova tokom godina, nije se mnogo radilo sa ovim franšizom. Zato, možete zamisliti moje iznenađenje kada, 42 godine nakon njenog stvaranja, franšiza dobija – pa, ne znam da li je nastavak prava reč – potpuno ‘preispitivanje’ kao Metroidvania platformer, razvijen od strane Wayforward-a (poznatog po igrama Shantae, Mighty Switch Force, River City Girls i drugima). Morao sam da je isprobam.
Vi igrate kao Emi ‘Yars’ Kimura, hakerka koja trenutno radi za QoTech, megakorporaciju za koju je prilično sigurna da je umešana u nešto veoma zlokobno. Zapravo, tu je da hakuje njihove servere u ime misterioznog klijenta. Nažalost, Emi biva uhvaćena u pokušaju hakovanja, zadržana od strane menadžera, otpuštena i zaključana u maloj prostoriji, čekajući hapšenje ili još gore. Sada je na Emi, uz pomoć njenih prijatelja hakera preko telefona, da pobegne iz zgrade QoTech-a i, podjednako važno, zadrži podatke koje je poslala da prikupi. Tako počinje priča Yars Rising.
Postoji mali uvodni segment u formatu stripova sa kompletnim glasovnim dijalogom, kao i kratki tutorijal za kretanje i hakovanje pre nego što dobijete kontrolu nad Emi u zatvoreničkoj sobi. Kada pronađete svetlucavi terminal u duginim bojama, iz kojeg dobijate supermoći, stvari postaju zanimljive. Emi pokušava da pobegne iz QoTech-a, prvo tražeći izlazna vrata, a zatim pokušavajući da pronađe način da ih otključa, sve dok se suočava sa divljim robotima, vanzemaljskim stvorenjima, ratnim mašinama i napuštenim eksperimentima koji su pušteni u objekat.
Emi počinje igru s mogućnošću trčanja, šunjanja, puzanja, skakanja i penjanja po ivicama, a ubrzo nakon početka uči i da ispaljuje energetske udare. Međutim, ima još jednu posebnu sposobnost – može da hakuje terminale. Ovo je jedna od glavnih karakteristika koje Yars Rising čine jedinstvenim iskustvom u poređenju s drugim Metroidvania igrama. Kad god pronađete terminal, bilo da je to za otključavanje vrata, dobijanje pojačanja ili novih supermoći, prelazite na interfejs za hakovanje, koji je stilizovan kao nivo iz originalne igre Yars’ Revenge, svaki sa sopstvenim preokretima, ograničenjima i uslovima za pobedu. Neki su jednostavni – razbiti barijeru, prikupiti energiju ‘grickanjem’ Qotile-a ili barijere, aktivirati Zorlon top i pucati. Drugi su složeniji, kao npr. prolazak kroz lavirint na vreme ili uništavanje cele barijere bez pomoći projektila, dok vas napadaju rakete. Koliko god teški neki od ovih izazova bili, svaki sam obožavao. Ali ne brinite, postoje opcije za olakšavanje ako niste baš ljubitelj ili vešti u starinskim shoot ’em up igrama.
Programi za nadogradnju su još jedna stvar koja Yars Rising izdvaja od ostalih Metroidvania igara. Emi ima tetovažu na ruci koja izgleda baš kao sprite iz originalne igre Yars’ Revenge iz 80-ih. Ispostavlja se da to nije obična tetovaža, već simbol koji joj je dao Yar ratnik u mladosti, a vi možete koristiti taj simbol da opremite programe nadogradnje koji Emi čine izdržljivijom, jačom i bržom. Zanimljivo je to što svaki program zauzima određeni prostor u simbolu, a vi morate pažljivo birati koje nadogradnje želite da koristite jer imate ograničen prostor. Kako igra napreduje, programi postaju bolji, zauzimajući manje prostora za više koristi ili obrnuto. Voleo bih da postoji mogućnost brzog prebacivanja između dva seta nadogradnji, recimo za istraživanje i hakovanje, ali nije previše teško promeniti opremu kad naiđete na teži izazov, a zatim je vratiti kada završite.
Emi u bekstvu pomažu njeni prijatelji: pouzdana Malorie ‘Mal’ Foster, Anthony ‘Kitbash’ Ochoa koji ne primećuje Emiinu očiglednu simpatiju, i uvek veseli Kyan ‘Refresh’ Winters, kao i njihov misteriozni klijent. Njeni protivnici su njena nadređena u QoTech-u, gospođa Davidson, i direktor kompanije, Phillip Ong. Radnja je podeljena u tri velike celine, pri čemu Emi pokušava da pobegne iz sedišta QoTech-a, ponovo se infiltrira nakon vanzemaljske invazije, i na kraju zaustavi invaziju, uz mnogo preokreta i otkrića usput. Radnja se prenosi kroz dijaloge sa potpunim glasovnim glumom, kao i delimično animirane strip-segmente, u duhu originalne Yars’ Revenge, čija je priča objašnjena putem priloženog stripa.
Yars Rising je prepun omaža drugim Atari naslovima, što je i zabavno i nostalgično. Na primer, jedan od neprijateljskih šefova zove se Missile Commander, a u nekoliko slučajeva u mini-igrama za hakovanje, morate odigrati rundu Centipede-a. Takođe, borba protiv Phillip Ong-a u igri doslovno se pretvara u partiju Pong-a.
Sveukupno, uživao sam u Yars Rising. Likovi su zanimljivi, izazovi u šunjanju i platformisanju drže vas na ivici, a zagonetke i mini-igre za hakovanje su veoma zabavne. Moje jedino razočaranje je kraj igre, ali očigledno je da su neki elementi ostavljeni kao uvod za nastavak. Jedva čekam da vidim šta sledi – samo se nadam da neće trebati nekoliko decenija za sledeći deo!
