Koliko vam se puta dogodilo da sa društvom entuzijastično započnete masivnu igru uloga, dogovorite redovne termine vikendom, napravite detaljne likove i zakunete se da ćete ovu priču isterati do samog kraja, samo da bi se sve raspalo posle mesec dana jer neko mora na dežurstvo, drugi renovira stan, a treći jednostavno izgubi motivaciju? To je večita kletva koja prati stoni Dungeons & Dragons, ali i mnoge video igre koje od igrača zahtevaju stotinu ili više sati neprekidne posvećenosti. Preduge kampanje na papiru zvuče epski, ali u praksi najčešće ostaju nedovršeni spomenici dobroj volji. Nedavno sam naišao na zanimljivo razmišljanje poznate jutjuberke Ginny Di, koja se bavi stonim RPG temama. Govorila je upravo o prednostima vođenja kraćih avantura, onih koje traju nekoliko meseci umesto nekoliko godina. Mnogo je lakše okupiti ljude kada znaju da ulaze u zaokruženu priču, svako dobija priliku da isproba različite uloge, a grupa ne pati ako neko mora da propusti sesiju.
Izgleda da su ljudi iz tima Wayfinder Studios došli do identičnog zaključka pre mnogo vremena. Njihov debitantski projekat, kooperativni akcioni RPG pod nazivom Wyldheart, izgrađen je upravo oko te ideje. Umesto beskonačnog mrcvarenja koje nikada nećete privesti kraju, ova video igra nudi kompaktne, zaokružene kampanje od deset do petnaest sati. Nakon što sam proveo nekoliko dana uz ranu verziju i detaljno istražio uvodnu zonu, postalo mi je jasno da izdavač Curve Games u rukama ima nešto što bi moglo da postane omiljeno utočište za sve nas koji volimo dubok RPG doživljaj, ali više nemamo luksuz da trošimo stotine sati na jednu jedinu priču.
Likovi koji nisu predodređeni spasitelji univerzuma
Jedna od prvih stvari koja me je iskreno obradovala jeste pristup kreiranju karaktera. U većini savremenih naslova vi ste već od uvodne animacije izabrani junak, dete proročanstva koje jedino može spasiti posrnulo carstvo. Wyldheart potpuno okreće leđa tom istrošenom klišeu. Na početku birate kombinaciju jedne od četiri ponuđene rase i čak osamnaest različitih pozadina (backgrounds), ali te pozadine nisu titule legendarnih vitezova ili moćnih arhimageva.
Vaš lik može biti uzgajivač pečuraka, skromni seoski kuvar, bivši drumski razbojnik ili sitni džeparoš. Ja sam za svoj prolaz odabrao bivšeg odmetnika, želeći nekoga ko se snalazi na ivici zakona. Ovaj izbor direktno određuje vašu početnu opremu, osnovne atribute i početne veštine, ali vas ni na koji način ne zaključava u kruti kalup. Sve što kasnije pronađete u mračnim tamnicama, kupite kod seoskih trgovaca ili otmete od palih protivnika možete slobodno koristiti i tako prilagođavati stil igranja sopstvenom ukusu.
Igra podržava do četiri igrača u punoj kooperaciji, a ceo sistem je skrojen tako da eliminiše uobičajene muke zajedničkog igranja. Iskustveni poeni se dele na nivou cele družine, što znači da niko ne zaostaje sa nivoima. Takođe, podržan je takozvani drop-in i drop-out sistem, gde prijatelji mogu uleteti u vašu partiju ili izaći iz nje u bilo kom trenutku, a da svet i zadaci nastave da funkcionišu bez ikakvih tehničkih zastoja. Kada završite jednu kampanju, igra vam nudi mogućnost da jednostavno izaberete drugu avanturu, napravite potpuno nove likove i sa istom ekipom krenete ispočetka.
Borbeni sistem, nevidljive kockice i smrtonosne zamke
Iako je osnovna premisa startne kampanje klasična bajkovita potraga za četiri elementarna artefakta koji će spasiti svet, demo me je bacio u manju peskovitu oblast oko jednog šumskog sela. To mi je omogućilo da osetim pravi mikrokosmos onoga što puna verzija priprema.
Kada je reč o borbi, moram priznati da mi je bilo potrebno malo vremena da uđem u štos. Način na koji zamahujete oružjem za blisku borbu u trenutnoj verziji deluje pomalo bestežinski. Nedostaje onaj sočan osećaj fizičkog udara kada mač ili sekira pogode oklop neprijatelja. Razlog za to delimično leži u činjenici da igra u pozadini koristi sistem nevidljivih kockica za kalkulaciju štete, baš kao u stonim igrama. To stvara situacije gde uspešan udarac na ekranu ponekad nanese minimalnu štetu jer je virtualna kockica pala na nizak broj, što može delovati pomalo zbunjujuće dok se ne naviknete.
Vremenom sam savladao mehaniku blokiranja i pariranja, ali je sasvim očigledno da Wyldheart nije zamišljen kao igra brzih refleksa za usamljene vukove koji žele da sami savladaju sve izazove. Ovo je naslov koji nagrađuje timski rad, koordinaciju i pametno pozicioniranje. Nakon što sam u ruševinama jedne napuštene tvrđave pronašao kvalitetan luk, potpuno sam promenio taktiku. Borba sa distance mi je omogućila da kontrolišem prostor, gađam mete dok se one kreću ka meni i izbegavam nepotrebnu štetu.
Ono što me je posebno oduševilo jesu zamke. Autori su inspiraciju iz stonih igara preneli tako što su podzemne nivoe načičkali raznoraznim opasnostima. Skrivene podne ploče, zategnute žice i otrovne strele koje izleću iz zidova nisu tu samo da vas nasumično kazne. Zamke su vidljive ako pažljivo posmatrate okolinu, a što je najbolje od svega, možete ih taktički iskoristiti protiv samih čudovišta. Nekoliko puta sam uspeo da namamim grupu agresivnih stvorenja pravo preko nagazne ploče, gledajući kako ih salve strela eliminišu bez ijednog mog zamaha mačem. Taj osećaj nadmudrivanja okruženja pruža pravo malo zadovoljstvo.
Istraživanje na heksagonalnoj mapi i mehanika nade
Nakon što sam očistio početnu podzemnu tamnicu prekrivenu otrovnim gljivama, igra me je izvela na prostranu mapu sveta. Ovde se ponovo vidi snažan uticaj D&D nasleđa, jer je mapa podeljena na heksove kroz koje se krećete korak po korak.
Kretanje kroz divljinu nosi sa sobom stalni rizik od zaseda. Svaki put kada zakoračite na polje koje ne sadrži bezbedno sklonište, rizikujete da vas napadnu divlje zveri ili razbojnici. Čak i ako odlučite da podignete šator i odmorite se na nesigurnoj lokaciji, neprijatelji vam mogu prekinuti san i naterati vas na borbu u najgorem mogućem trenutku. Ovaj sistem kretanja u konceptu zvuči sjajno, mada u trenutnoj fazi ume da bude pomalo naporan jer se nasumične borbe ponekad aktiviraju previše često, čak i kada samo pokušavate da napustite polje koje ste već detaljno očistili.
Moja primarna destinacija bilo je obližnje selo, i to iz jednog vrlo pragmatičnog razloga. U igri postoji resurs pod nazivom Nada (Hope), koji predstavlja vaše dodatne živote. Ako vam zdravlje padne na nulu tokom borbe u divljini, gubite poen Nade. Jedini način da ove živote povratite jeste da stignete do prave civilizacije i prenoćite u bezbednoj seoskoj krčmi. Tek kada sam se naspavao pod sigurnim krovom i obnovio zalihe, osetio sam olakšanje i bio spreman da nastavim istraživanje.
Otkrivanje zadataka bez dosadnih markera
Sistem zadataka u igri Wyldheart zaslužuje posebnu pohvalu jer se potpuno razlikuje od onoga na šta su nas moderne video igrice navikle. Ovde nećete videti džinovske, drečave uzvičnike koji lebde iznad glava meštana, niti mini-mapu koja vas slepo vodi za ruku od tačke A do tačke B. Umesto toga, informacije skupljate prirodno, kroz razgovore sa ljudima i posmatranje okruženja.
Kada sam ušao u selo, popričao sam sa lokalnim šumarom koji mi je uz kriglu pića usput spomenuo nekoliko sumnjivih lokacija u okolini koje vredi proveriti. Na seoskoj oglasnoj tabli stajalo je obaveštenje o najezdi buba u obližnjoj pećini, okačeno odmah pored komične žalbe jednog seljanina kome je neko polupao keramičke ćupove ispred kuće. Nema pretrpanog dnevnika zadataka; vi sami odlučujete šta zvuči zanimljivo, beležite tragove u glavi i krećete u pravcu koji vam deluje najprivlačnije. Iako selo u demo verziji još uvek deluje pomalo statično u smislu svakodnevnih rutina stanovnika, sama sloboda organskog otkrivanja sveta je fantastična.
Poslednja lokacija koju sam posetio u demou bila je pomenuta napuštena tvrđava. Sa novom opremom kupljenom u selu i lukom u rukama, pažljivo sam čistio hodnik po hodnik. Iako je glavni boss na kraju tvrđave pao relativno lako pod salvom mojih strela, celokupna atmosfera ruševina, prigušeno osvetljenje i ručno pravljeni detalji okruženja učinili su da se osećam kao pravi avanturista koji korača kroz zaboravljeni kutak sveta.
Šta donosi rani pristup i kome je ova igra namenjena
Wyldheart je trenutno u fazi aktivnog poliranja, a razvojni tim planira da igru izbaci kroz Early Access program na platformi Steam za PC krajem 2026. godine. Jasno je da određeni elementi zahtevaju dodatni rad. Pre svega, potrebno je dati veću težinu i povratni osećaj bliskoj borbi, uravnotežiti učestalost zaseda na heksagonalnoj mapi i udahnuti malo više života sporednim likovima u naseljima.
Ipak, temelji koji su do sada postavljeni izuzetno su čvrsti. U industriji gde mnoge video igre pokušavaju da budu beskonačni servisi koji vam traže sate svakog bogovetnog dana, pravo je osveženje videti naslov koji poštuje vaše slobodno vreme. Format kraćih kampanja od desetak sati, fluidna kooperacija koja ne kažnjava izostanke, izbegavanje generičkih markera na mapi i pametno oslanjanje na mehanike stonih igara daju ovom projektu ogroman potencijal.
Ako imate krug prijatelja sa kojima već godinama bezuspešno pokušavate da privedete kraju neku veliku avanturu, ili jednostavno volite kvalitetne RPG naslove sa bogatim svetom i zanimljivim plenom, Wyldheart je projekat koji obavezno morate staviti na listu praćenja. Kada rani pristup zvanično otvori svoja vrata, ova video igra bi vrlo lako mogla da postane idealno digitalno ognjište oko koga će se okupljati vaša družina.
