Još jedan dan, još jedna igra u retro stilu, piksel art roguelike inspirisana, izlazi na obalu Xbox-a. Ovog puta, igra se zove Vagante od programera Nuke Nine. Naglašena kao „platformer pun akcije“, može li da ispuni obećanje koncepta, ili će verovatno da ostavi loš ukus u ustima dok nas trajna smrt ujeda sa zadnje strane iznova i iznova i iznova…
Sada, hajde da pokrijemo narativ ovde, i ovo će da bude posao od oko minuta. Glasine su doprle do vaših osetlјivih ušiju koje traže blago o izvesnoj pećini koja leži na ivici šume. Očigledno, ova pećina sadrži „nedokučivo blago“. Nismo sigurni šta je nedokučivo blago (možda ne znate šta je to, ali ako je to slučaj, kako ćete da znate kada ga nađete?), ali svakako zvuči kao nešto što bi svaki avanturista trebalo da pokuša da se dočepa. Takođe, glasine o tome da lјudi ulaze u pećinu i nikada se više ne vraćaju? Pih! Verovatno su bili nedovolјno pripremlјeni ili tako nešto. Biće drugačije kada mi stignemo tamo. zar ne?
Pre nego što pređemo na to kako se Vagante igra, hajde da pogledamo prezentaciju i videćemo da je igra mračna, da su duhovi – i za vas i za neprijatelјe – sićušni, a pisanje kada nađete neki plen je tako malo da smo morali da sedimo praktično sa nosom dodirujući ekran da bi imali priliku da ga pročitamo. Možda krivimo naše godine i slablјenje vida, ali to bi sigurno moglo da bude veće od toga. Stvarna grafika je zapravo prilično efikasna, samo sićušna, i duhovi uspevaju da odišu aurom ličnosti. Zvuk je prilično onakav kakav biste i očekivali od igre ovog tipa; svi zamahnjujući mačevi i čarolije. Ostatak soundtrack-a je takođe prilično minimalan, što pomaže da se stvori prilično napeta atmosfera dok obilazite nivoe. Da nije sve tako malo.
Sada, igranje, veliki test svake igre. Kako se Vagante slaže? Pa, ovo je zapravo priča o dve polovine. Podešavanje igre počinje veoma dobro, sa izborom klasa za početak svakog trčanja. Tu je Vitez, bliski borac naoružan mačem; mag, slabiji i blaži i naoružan magijom, kao što biste i očekivali; i konačno Rogue, vešt za ubode s leđa i stvari te prirode, pretpostavlјamo. Kažemo, pretpostavlјamo da je prilika za bilo kakav značajan napredak direktno vezana za vašu čvrstinu (ili bolјe rečeno, vašeg lika) i zato nam je odabiranje slabijeg lika uvek izgledalo kao smrtna kazna.
Ipak, Vitez je bio prvi na dnevnom redu, dozvolјavajući nam da zaronimo u prvi nivo, Caves, i vidimo šta možemo da vidimo. Oh, i dok pripremamo trčanje, možete da povedete prijatelјa ako želite, pošto je uklјučen online multiplayer i radi prilično dobro u većini slučajeva. Slučajevi u kojima to nije slučaj su oni u kojima se igrate sa nekim kradljivcem plena.
Sada, svako trčanje je jedinstveno, jer se ne samo raspored nivoa, već i boss sa kojim se suočavate na kraju nivoa nasumično generiše. Ovo generalno doprinosi dugovečnosti i mogućnosti ponovnog igranja igre, jer je nepredvidlјivost prodajna tačka. I pošteno, ovo dodaje dužinu onome što je dostupno u Vagante-u. Ako ne uspemo jer je raspored pretežak (a jeste, nismo sigurni da bi programeri mogli da dodaju bilo kakve šiljke da su pokušali), onda bi sledeće pokretanje moglo da bude malo lakše. Isto je i sa neprijatelјima i boss-evima: nivo ispunjen malim crvenim palicama koji umiru od jednog udarca je mnogo lakši od pozornice ispunjene goblinima kojima je potrebno mnogo udaraca da budu ubijeni. Boss-evi su, međutim, druga priča. Samo na prvom nivou, čini se da postoji izbor između dva neprijatelјa koji bi mogli da se pojave: Goblin King, koji će pozvati gobline da mu pomognu, i Baby Dragon, koji će da vas zapali. Iskreno govoreći, nijedan od ovih boss-eva nije baš zabavan, i ovde točkovi počinju pomalo da otpadaju.
Borbi nedostaje osećaj, da budemo brutalno iskreni, a borbe se obično svode na uporedo stajanje i udaranje jedni drugih – pobednik je onaj koji još uvek stoji na kraju. Ako ste povređeni na putu do boss borbe, obično ćete vi prvi da idete dole, tako da postoji argument da prođete kroz svaki nivo što je brže moguće, ali ovo je uravnoteženo potrebom da se istraži i potencijalno pronađu neke dobre stvari koje mogu da vam pomognu da napravite više štete.
Međutim, skakanje po tom mestu je takođe malo loše, a mehanika kojom će lik da uhvati ivicu ivice kada padne je naizgled pogodak i promašaj; nešto što je posebno lukavo kada se ispod nalaze šilјci, koji obično izazivaju trenutnu smrt. I nemojte ni da počnemo da govorim o blokovima koji iznenada padaju odozgo i ubijaju vas jednim udarcem. U igri u kojoj je osvetlјena samo neposredna oblast oko vas, ovo nam se čini pomalo nepravedno.
Vagante ima veliki potencijal koji ne uspeva da ispuni. Izgleda dovolјno lepo, ali pomalo kao da gledate stvari kroz pogrešan kraj dvogleda, i postavka je zanimlјiva. Ali ukočena borba, trenutne smrtonosne zamke i nedostatak bilo čega što liči na taktiku – čak i u boss borbama – sve to umanjuje.
Ako želite izazov, možda ćete malo uživati u Vagante-u, ali za nas je to previše u korist neprijatelјa.
Za:
- Igra lepog izgleda – iako sa tekstom na lošijoj strani
- Istraživanje može da dovede do nagrada (ali nemojte da bude u iskušenju da kradete!)
Protiv:
- Borba nema osećaj ili taktiku
- Istraživanje je izazovno jer je skakanje dosadno neprecizno
- Boss-evi udaraju jako i brzo
