Kao dete, ponekad sam igrao čudne igre koje sam našao na internetu ili gledao kako ih drugi igraju. Većina njih su bile horor igre napravljene u RPG Makeru, jer me nešto privlačilo u mešanju simpatičnih umetničkih stilova sa zastrašujućim slikama i zapletima koji su odjekivali u meni dok sam bio mlad.
The Coffin of Andy and Leyley verovatno je prvi naslov koji me je vratio na ovu čudno specifičnu tačku u mom životu. Otkako sam odigrao prve dve epizode, ne mogu je izbiti iz glave.
Igra prati Andrewa i Ashley Graves (brat i sestra) dok smišljaju plan kako da pobegnu iz stana u kojem su zarobljeni. U toku avanture, razvijaju ukus za ljudsko meso, i brzo postaje jasno da su oboje čudovišta.
To je dobro napisano istraživanje toksične dinamike između braće i sestre i odvratno iskustvo. Oklevam da ga nazovem smećem jer gotovo uvek dobro balansira svoj mračni ton, ali neki igrači smatraju da određeni momenti idu predaleko.
The Coffin of Andy and Leyley je možda slučaj kada su upozorenjima o sadržaju potrebna veća specifičnost, čak i ako već postojeća pokrivaju većinu stvari. Budite upozoreni, biće spojlera za prve dve epizode.
Ono što me je privuklo ovoj igri je to što su glavni junaci dva grozna lika. Volim da pratim toksične protagoniste kako čine očajne stvari.
Iako se materijal bavi kanibalizmom i okultizmom, The Coffin of Andy and Leyleyje iznenađujuće ne-grafičan. Detalji sa niskim pikselima prikrivaju najgore stvari, a razgovor protagonista odvraća od činjenice da jedu ljude. Takođe, nema puno stvarnog kanibalizma pošto Andrew i Ashley jedu samo tri osobe tokom prve dve epizode, pri čemu je prva bila iz očajanja jer su nedeljama bili bez hrane.
To je takođe omogućilo igri da se fokusira na pglavnu dinamiku. Jasno je od samog početka koliko manipulativna Ashley manipulativna, koji je praktično njen otirač. Čak i kada su bili deca, njeni ispadi brzo su ugušili sitan otpor koji je Andrew pružao njenim zahtevima. Šta god da je Ashley htela da uradi, Andrew je na kraju prihvatio.
Ovo kulminira u prvoj epizodi otkrivanjem u flešbeku da su kao deca zarobili devojčicu njihovog uzrasta u sanduk. Njena astma je počela da joj smeta u prašnjavom skladištu, a zamka je gotovo garantovala njenu smrt. Iako je Andrew pokušavao da odoli, jedan ispad ljute Ashley ga je naterao da popusti.
Ovaj flešbek takođe pokazuje koliko su čudni odnosi između braće i sestara. Ashley-ina posesivnost prema Andrew-u eskalira svaki put kada se neka devojka zainteresuje za njega. Ona je mrzela devojčicu koju su zarobili samo zato što je bila zainteresovana za Andrewa. Opšti strah od napuštanja je verovatan razlog za ove osećaje, i Andrew deluje kao da je gotov sa Ashley. Ništa više ne može proizaći iz ovoga, zar ne?
Veći deo diskusije oko ovo igre odnosi se na to kako se odnosi između braće i sestre razvijaju. Druga epizoda pruža dublji uvid u njihovo mentalno stanje i dalje pokazuje da Andrew nije toliko žrtva koliko se prvobitno prikazivalo.
I dok se Ashley-ina osećanja prema svom bratu prikazuju kao strah da ga ne izgubi, Andrew pokazuje romantično interesovanje za svoju sestru. To postaje očigledno kada, nakon što je odlučio da se predstavi kao „Andrew“ umesto „Andy“, pogledao je iz Ashley-inih očiju u njena usta. To je sitan detalj koji me naterao da podvijem rep.
Nije da ova osećanja nisu nova, jer flešbek pokazuje razgovor o Ashley između Andrewa i njegove bivše devojke, Julije. On ne samo da lako laže o tome kako Ashley funkcioniše, već traži od Julije da veže kosu. Iako eksplicitno nije rečeno, kontekst snažno implicira da mu je draže kada njegova devojka liči na njegovu sestru.
Ashley uzvraća ova osećanja donekle, pošto jedna od mogućih vizija prikazuje oboje nakon što su se „smuvali“. Igra upozorava pre nego što se krene ovim putem, i s pravom. Znao sam da će se ovo desiti, ali gledajući kako se odvija, deo mene je umro iznutra.
Ovaj aspekt je nedvosmisleno najkontroverzniji element u vezi sa The Coffin of Andy and Leyley, i razumem zašto. Dok je kanibalizam tabu tema, prisutan je u popularnim igrama poput Fallouta kao opcija za igrače. Incestuozne teme prelaze u teritoriju Drakengarda, i čak i tamo, nijedna opcija ne dozvoljava Caimu da uzvrati Furiae-ina osećanja prema njemu. The Coffin of Andy and Leyley govori o odnosu između brata i sestre koji svoju zavisnost vodi do apsurdnih ekstrema. Sadržaj je prikazan mešavinom komedije iako je zaista uznemirujući.
Fokus The Coffin of Andy and Leyley‘ ostaje na bratu i sestri u bekstvu i na činjenju raznih očajnih stvari. Potencijalne promene u njihovoj dinamici zavise od igrača, ali bez obzira na put kojim idu, glavni likovi uvek ostaju zabavni. To možda govori mnogo o meni, ali smeškao sam se nekoliko puta dok sam igrao. Gledati kako Ashley gotovo potpuno upropasti odlaganje tela svojih roditelja je podjednako uznemirujuće koliko i smešno.
Bez obzira na ton scene, osećaj stalne nelagodnosti prožima svaki deo. Napetost je izraženija u nekim scenama, ali uvek se čini da stvari idu naopako. Primer onoga što mislim je kada kesa u kojoj nose lobanje svojih roditelja pukne. One se kotrljaju nizbrdo dok ih glavni likovi gledaju u užasu. Neprestano sam mislio da će neko naići na njih. Iako nije nužno zastrašujuća scena, stavlja stalni osećaj strepnje u prvi plan.
Ipak, dodatno upozorenje o sadržaju sa spojlerima može pomoći da se ljudi bolje informišu o tome da li će ostati zainteresovani za igru koja prikazuje likove koji su ubili drugo dete u svojoj mladosti i potencijalno razvijaju incestuozni odnos. Koliko god je kanibalizam odbojan, to nije neuobičajeni tabu za istraživanje, ali incest je druga priča, posebno u igrama.
Pošto sav sadržaj nije izbačen, još uvek ne mogu preporučiti The Coffin of Andy and Leyley. Poslednja epizoda bi mogla da bude katastrofalna.. Svakako se nadam da nije slučaj jer ono što je trenutno prisutno, mislim da je ok, i verujem da ima potencijal da postane kultni klasik.
Glavni likovi su odvratne osobe, ali tako su gotovo svi ostali u njihovom svetu. Koliko god bili ludni i manipulativni, Andrew i Ashley uvek imaju šaljiv komentar, bez obzira na to koliko je situacija neprikladna.
