Igrali smo dosta restoranskih simulatora (da, bili smo opsednuti Diner Dash-om u vreme njegovog vrhunca) tako da samo bili uzbuđeni zbog prilike da igramo Recipe for Disaster. Kompleksniji je od onoga na šta smo navikli: ne samo da dizajniramo i vodimo restoran, već smo sada zaduženi i za meni do najsitnijih detalјa, kao i za naručivanje hrane za kuvanje. Ovo čini igru prilično složenom, a takođe joj daje prilično visoku krivu učenja. Ipak nam se dopalo.
Najveći deo igre se igra u scenario mod-u, gde su različiti scenariji predstavlјeni sa njihovim sopstvenim skupovima cilјeva koje treba ispuniti. Na primer, malo porodično preduzeće treba da se pojača da bi bilo uspešno. Završite jedan i pređite na sledeći. Počinje jednostavno, bez potrebe za velikom konstrukcijom. Zatim se to pojačava, jer su za drugu potrebne osnovne stvari kao što su instalirani toaleti i prilično specifično planiranje menija. Brzo postaje teško, ali nikad tako teško da smo želeli da ga ugasimo i da se nikada ne vratimo… mada smo morali da uđemo u čat prrivatnim porukama sa programerima da nam pomognu da prestanemo da palimo stvari.
Postoji tutorijal, podelјen u dva odelјka, koji pokriva većinu onoga što ćete morati da znate da biste barem započeli scenarije. Stvari kao što su izgradnja zidova, postavlјanje nameštaja, dodelјivanje osoblјa i kreiranje/uređivanje recepata su pokrivene. U ovom trenutku, bili smo samo srećni što smo videli sklopive zidove – ali naravno, odmah smo zaboravili kako to da uradimo i ostali smo sa podignutim zidovima do kraja vremena dok smo igrali. Mala, pristupačna lista prečica na tastaturi mogla bi da ide daleko. Još jedna mala, ali moćna promena bi omogućila igračima da postavlјaju zidne obloge više od jednog panela istovremeno. Malo je dosadno.
Inače, sve je jednostavno prevuci i ispusti. Stolice se pričvršćuju za stolove koji zatim mogu da se kopiraju ili pomeraju kao celina, što je neverovatno korisno. Postoji veliki izbor kada je u pitanju dekoracija, ništa super za nameštaj, ali su nam se svideli neki od tapeta. Neki nameštaj ne radi ništa, neki nameštaj ima pozitivne efekte, a neki nameštaj ima negativne efekte. Negativnim efektima često možete da se suprotstave ukrašavanjem objekta kao ludi.
Govoreći o Recipe for Disaster, znate li šta je Recipe for Disaster? Stavlјajući nas pred uputstvo za veoma složenu igru bez guranja stvari u grlo. Naš mozak ne povezuje uvek A sa B, tako da nam stvari moraju da nam se kažu direktno. Na primer, stalno nismo uspevali jer bi nam se zapalile kuhinje i nismo znali šta da radimo. Ispostavilo se da se tamo ispod ostalih uređaja nalaze aparati za gašenje požara – ali nismo razmišlјali da pogledamo jer smo bili toliko rano u igri da nam već nije bilo potrebno ništa eksplicitno naučeno. Da li je ovo delimično naša krivica? Da. Ali i greška osnovnog tutorijala u prilično složenoj igri.
Daleko najfiniji deo igre je kreiranje/uređivanje recepata. teško je . Kupci se žale, pa menjamo recepte da ih učinimo ukusnijim sa više sastojaka, a lјudi se stalno žale. Uobičajena pritužba kupaca je da na meniju nema ništa što im se dopada, uprkos činjenici da su njihova lјubav prženi krompiri i pileća prsa, a mi već imamo dve stavke na meniju koje sadrže te dve stvari. Postaje malo frustrirajuće, želimo da provedemo vreme zapravo vodeći restoran, ali sve to je uzeto pokušavanjem da usavršimo recepte bez mnogo smernica.
Kada napravite recept, počinjete sa sastojkom. Hajdemo sa gore navedenim i počnimo sa pilećim prsima. Prevlačite ga u kolonu i birate kako ćete da ga spremate; u ovom slučaju, prženo. Možete da dodate još koraka, kao što je dodavanje pomfrita ili drugog povrća ili skroba. Uz svaki, moraćete da izaberete kako će se spremati (na roštilјu, pečeno, kuvano, itd.) i šta još da spremate sa njim. Ono što ne možemo da shvatimo je kada da začinimo stvari. Prvo, zašto ništa ne počinje solјu i biberom?! Nije ni čudo što se lјudi žale! Ali ako ga dodamo tokom koraka dubokog sušenja, ne bi li se odmah propržio i morao bi ponovo da se nanese? Ali ne postoji opcija da jednostavno začinimo hranu na kraju koju možemo da pronađemo.
Naravno, svakom restoranu je potrebno osoblјe. Moguće ih je zaposliti iz onoga što bi opisali kao odbor za posao; svaki ima troškove zapošlјavanja kao i platu. Ponekad će se lјudi nasumično pojaviti i tražiti posao, ali iskreno, to nam nije išlo tako dobro. Mi smo naivčine koja će svakome dati šansu bez obzira na njegove veštine, tako da je to na nama. Osoblјe može biti dodelјeno za čišćenje prostora, stolova i uređaja. Područja za čišćenje se stvaraju prevlačenjem i ispuštanjem kutije, ništa teško. U svakom slučaju, postoji opcija za tri različite osobe koje bi to mogle da urade. Ali najviše vešti u tom pogledu na vrhu, i sve bi trebalo da teče dovolјno glatko.
Kada se sve gore navedeno reši, moguće je zaista ući u brazdu. Za to je potrebno nekoliko pokušaja i grešaka, ali u roku od nekoliko sati našli smo se kako srećno vodimo restoran skoro uspešno (i dalјe se borimo sa kupcima koji smatraju da je naša hrana dosadna). Smešno je, shvatamo da se mnogo žalimo, ali nam se igra zaista ni na koji način nije dopala. Samo je složeno. Nije jednostavno da se savlada, ali je izuzetno korisno kada to uradite.
Recipe for Disaster je, na sreću, bio sve osim toga. Da, bilo je duboko do te mere da nam je izgledalo komplikovano; ali teško je proceniti da li je to zato što tutorijali ne objašnjavaju stvari dovolјno dobro ili samo naš mozak ne povezuje očigledno zajedno. Kao što smo rekli, treba nam stvari gurnuti pred nos, a čak i tada možda se nećemo setiti šta da radimo. Takođe mu nedostaje malo šarma, posebno u poređenju sa igrama kao što je Cat Cafe Manager. Bez obzira na sve, sve u svemu, ovo je solidna igra i očekivali bi da će je fanovi upravlјačkih simulatora progutati (vidite šta smo tamo uradili?)… ali ostaje nam da se pitamo da li možda nije previše složena da bi zaista bila tako dobra za uživanje.