Živimo u kulturi i svetu gde su kriminalističke priče ne samo popularne, već i izuzetno prisutne u različitim oblicima medija. Od večne imperije Dick Wolfa do bezbrojnih podkasta koji kombinuju dnevno pijuckanje i noćne more, priče o užasnim događajima koji se dešavaju običnim ljudima postale su neizbežni deo narativa. Gejming svakako nije izuzetak, od Agatha Christie priča do šokantno impresivnog Murder of Sonic the Hedgehog. Potrebno je poseban trenutak da se običan nivo zločina transformiše u nešto spekulativno i angažujuće, što zahteva pravi osećaj za pripovedanje. Verovatno je zato No Case Should Remain Unsolved izazvao pažnju na Steamu ranije ove godine i, po prvi put, sada se pojavljuje na Nintendo Switch-u.
Južnokorejski razvojni tim SOMI priča priču o Jeon Gyeong, penzionisanoj policijskoj detektivki koja je, više od deceniju kasnije, i dalje progonjena detaljima svog poslednjeg slučaja. Mlada devojčica nestaje, zajednica je rastrgnuta, a brojni prsti upiru u svakom pravcu. Verujući da je slučaj hladan i zatvoren neuspehom, Gyeong pokušava da pobegne od sveta, ali njen mir narušava iznenadna pojava mladog detektiva. Na njen nagovor, Jeon Gyeong se vraća na radoznali nestanak male Seowon i, kroz prizmu sećanja i organizacije, počinje da shvata da je zločin bio mnogo kompleksniji nego što se na prvi pogled činilo.
No Case Should Remain Unsolved je priča koja se dovršava pažljivim radom, pokušajem i greškama. Tokom igre, slušaćete svedočenja nekoliko ključnih likova, uključujući roditelje deteta, školu, uznemirenu učiteljicu i njene bake i deke, iako su njihovi iskazi pomalo iskrivljeni. Jeon Gyeong se ne seća tačnog redosleda ni ko je tačno izrekao ove ključne informacije, pa će postepeno sastavljati delove priče koristeći kontekstualne tragove i ključne reči koje podstiču sećanja na protekle događaje.
Način na koji se ostatak igre odvija u potpunosti zavisi od toga koliko pažljivo pratite tragove razasute kroz mnogobrojne dijaloge. Na primer, datum rođenja nestale devojčice je potreban da bi se otkrila jedna informacija, ali se može pronaći samo ako prvo shvatite zašto baka laže. Takođe, možete otključati ključan trag o potencijalnom otmičaru samo ako pravilno rasporedite hronologiju razgovora i dodelite odlomke pravoj osobi. Iako ovo nije nemoguće, zahteva pažljivo praćenje onoga što se govori i kako se povezuje sa ostalim rečenicama i lažima. Promenom ko šta govori i kada, priča može naglo promeniti pravac i ton.
Srećom, No Case Should Remain Unsolved koristi prilično intuitivan sistem da vas vodi. Kada imate tačne informacije za povezivanje, svetlucava tačka na mini mapi grana razgovora daće vam trag. Iako vas igra neće direktno voditi za ruku, nema stanja u kojem možete „izgubiti“ osim ako ne odustanete. Ako ne možete shvatiti koja je ključna rečenica koja napreduje crvene dijaloške okvire, možete upotrebiti metodu „brute force“ i isprobati svaki red, jedan po jedan, dok ne shvatite. Iako to nije idealno i verovatno je suprotno od svrhe iskustva, moguće je.
Važno je napomenuti da je ovo jedinstveno iskustvo. Ako ste igrali Her Story ili Immortality, znaćete da je potrebna doza strpljenja za ovu igru i možda vođenje beležaka kako biste pratili sve što se dešava. Iako tekst nije preterano gust, ima ga puno, i tokom igre može postati zbunjujuće setiti se gde ste šta postavili. Kada savladate koncept, fascinantno je gledati kako likovi postepeno razotkrivaju istine o različitim stvarima i svojoj sopstvenoj krivici. Biti u mogućnosti da premeštate tekst zaista može baciti svetlo na kontekst, iako je jedini apsolutni trag da ste na pravom putu kada tekst zasvetli zlatnom bojom, što znači da je povezan sa pravom osobom u pravom redosledu.
Priča i atmosfera su izvanredni, ne mogu to osporiti. Ono što na početku deluje kao jednostavan slučaj potencijalnog ubistva koji je zataškan, razvija se u nešto toliko dramatično i šokantno da sam bio zaista zatečen sa dva različita preokreta u priči. Tempo je odličan, i iako nema glasovne glume, ton svakog lika deluje tačan u odnosu na ono što govore i osećaju. To je dodatno naglašeno soundtrackom, koji je jednostavan u lo-fi stilu, ali savršeno odgovara igračima kako bi ih držao fokusiranim na zadatak razvrstavanja, organizovanja i pažljive analize svega što se kaže.
Međutim, No Case Should Remain Unsolved bi trebalo da bude dostupniji na većim platformama od Nintendo Switch-a. Mali ekran čini ovu igru gotovo bolnom za igranje u handheld modu: nije to nivo famoznog porta Disco Elysium-a, ali ipak podrazumeva mnogo čitanja na ograničenom prostoru bez puno prostora za podelu informacija. Uz to, nema kontrola na dodir, pa je pomeranje kroz informacije sporo i dugotrajno. Možete brzo pregledati ekran desnim džojstikom, ali ne možete se zaključati na nijedan element na taj način. Samo možete videti gde želite da idete, a zatim mukotrpno ići ka tome koristeći levi džojstik. To igru koja ne bi trebala biti predugačku veštački produžava lošim kontrolama.
Takođe, zbog ograničenog sadržaja igre, replay value je prilično nizak. Iako je ne možete preći toliko brzo kao Gone Home kada je jednom odigrate, znajući tragove i njihov redosled pomaže ubrzavanju igre, da ne spominjemo otključavanje ljubičastih tragova čim se pojave. No Case Should Remain Unsolved ima samo dva kraja, jedan koji je prilično u redu i jedan koji je zaista sladak, i kad ih oba otključate, to je to. Nećete otključavati više loših krajeva ili nešto slično, ali ćete rešiti ovaj slučaj na jedan ili drugi način: sve zavisi od toga kako se osećate na kraju dana.
Prezentacija, pixel art, namerno oskudan soundtrack i zanimljiva priča čine ovu igru korak iznad „pulp“ prirode Bahnsen Knights-a, ali svakako ne na nivou igara sličnih Phoenix Wright-u. Moći ćete da uživate u No Case Should Remain Unsolved i da završite igru sa osećajem zadovoljstva. Nećete je pretvoriti u svoju novu vikend opsesiju. Ali, kao što se vraćate The Devil in the White City, ponekad ćete se vratiti da biste ponovo proživeli ovu priču. Na kraju krajeva, detalji vas drže zakovanima, i na kraju dana, uvek je lepo videti da je pravda zadovoljena.