Kada ste dugogodišnji ljubitelj horor igara i mračnih avantura, nakon određenog vremena počnete da mislite kako ste videli apsolutno sve. Industrija video igara je preplavljena naslovima koji se oslanjaju na jeftine prepade, beskrajno bežanje od neuništivih čudovišta u mraku i reciklirane priče o ukletim kućama. Ipak, s vremena na vreme, na tržištu se pojavi naslov koji prkosi svim ustaljenim normama i odluči da napadne vaša čula na potpuno drugačiji, duboko psihološki način. Upravo to je uspelo da uradi razvojno postrojenje Dragonis Games sa svojim najnovijim projektom.
Kada sam prvi put pokrenuo Necrophosis: Full Consciousness, nisam bio u potpunosti siguran šta da očekujem. Znao sam da je u pitanju naslov inspirisan biomehaničkom umetnošću, ali nivo detalja i imerzije koji me je dočekao bukvalno me je ostavio bez reči. Osećaj kada prvi put otvorite oči u ovom virtuelnom svetu nije ni nalik bilo čemu što ste do sada iskusili. Ne budite se u udobnom krevetu ili napuštenoj bolnici, već u nečemu što najviše podseća na divovski, pulsirajući organ koji predstavlja kolevku nekog zaboravljenog univerzuma. U narednim redovima, podeliću sa vama svoje najiskrenije, lične impresije o ovom jedinstvenom naslovu, secirajući svaki njegov aspekt – od zagušljive atmosfere, preko inovativnih zagonetki, pa sve do tehničke optimizacije. Spremite se za dubok zaron u svet gde granica između živog bića i mašine više ne postoji.
Prvi koraci u nezamislivo: vizija studija Dragonis Games
Od samog početka, Necrophosis: Full Consciousness vam jasno daje do znanja da vas neće držati za ruku. Nema dugačkih i dosadnih tutorijala, nema svetlećih strelica na podu koje vam pokazuju kuda treba da idete, pa čak ni klasičnog korisničkog interfejsa (HUD) koji bi vam odvlačio pažnju. Vi ste bačeni u ovaj nemilosrdni, groteskni svet i ostavljeni ste da sami dešifrujete njegova pravila.
Moje iskustvo sa prvih sat vremena igranja bilo je ispunjeno mešavinom čistog gađenja i neverovatne fascinacije. Hodate kroz dvorane koje su izgrađene od okoštalih struktura, dok zidovi oko vas bukvalno dišu. Svaki vaš korak odzvanja na površinama koje deluju i kao metal i kao stvrdnuto meso. Dragonis Games je očigledno crpeo ogromnu inspiraciju iz dela legendarnih umetnika kao što su H.R. Giger i Zdzisław Beksiński, ali su uspeli da tom specifičnom stilu dodaju svoj lični, unikatni pečat. Ono što ovaj podnaslov Full Consciousness donosi jeste upravo taj filozofski narativ – vi niste samo posmatrač u ovom svetu, vi ste njegov deo, a svet je svestan vašeg prisustva.
Umetnost grotesknog: svet koji živi i pati
Da bismo zaista razumeli težinu ove igre, moramo se detaljno osvrnuti na njen vizuelni identitet. Grafička prezentacija je apsolutno zapanjujuća, ali na jedan duboko uznemirujuć način. Nivo detalja na teksturama je takav da gotovo možete da osetite vlagu i toplotu organskih mašina koje vas okružuju.
Sećam se jedne specifične prostorije koju sam istraživao negde na sredini kampanje. Preda mnom se nalazio ogromni mehanizam koji je služio kao neka vrsta lifta, ali umesto čeličnih sajli i zupčanika, on je bio pokretan ogromnim mišićnim vlaknima i pumpan tamnom, viskoznom tečnošću. Pristupiti takvoj mašini, gurnuti ruke u kontrolni panel koji podseća na otvorenu ranu i osetiti kako čitav sistem reaguje na vaše komande, stvara neverovatan osećaj telesnog horora (body horror). Igra maestralno koristi svetlost i senke. Nema klasičnih izvora svetlosti poput sijalica ili baklji; umesto toga, hodnike osvetljavaju bioluminiscentne gljive, užareni nervni završeci i misteriozne, pulsirajuće izbočine na zidovima. Boje su prigušene, bazirane na nijansama truleži, stare krvi, oksidiranog bakra i bledih kostiju.
Zagonetke od krvi, kosti i zupčanika
Sama srž gejmpleja u igri Necrophosis: Full Consciousness ne leži u besomučnom pucanju ili borbi, već u rešavanju kompleksnih prostornih zagonetki i istraživanju. Očekivao sam da će zagonetke biti klasično pronalaženje ključeva za odgovarajuća vrata, ali me je Dragonis Games prijatno iznenadio.
Ovde ne sakupljate ključeve. Vi menjate arhitekturu samog nivoa. Ponekad je potrebno da preusmerite tok telesnih tečnosti kroz ogromne vene kako biste „oživeli“ određeni deo postrojenja. Drugi put ćete morati da koristite specijalne alate, koji deluju kao simbioza hirurških instrumenata i parazita, kako biste otključali genetske brave. Logika iza ovih zagonetki je izuzetno specifična. Igra od vas traži da prestanete da razmišljate kao čovek u ljudskom svetu i da počnete da razmišljate po pravilima ovog biomehaničkog pakla.
U jednoj situaciji, bio sam potpuno zaglavljen skoro sat vremena. Pokušavao sam da aktiviram ogromna, koštana vrata. Rešenje se nije krilo u pronalaženju prekidača, već u razumevanju zvučnih signala koje je okruženje proizvodilo. Morao sam da sinhronizujem otkucaje mog lika sa otkucajima prostorije. Taj „aha!“ momenat, kada konačno shvatite morbidnu logiku koja vlada ovim univerzumom, pruža nezamislivo zadovoljstvo, ali vas istovremeno natera da se zapitate o zdravlju sopstvenog uma.
Priča i narativ: otkrivanje puna svesti
Narativni pristup je ono gde Necrophosis: Full Consciousness zaista blista, iako to radi na izuzetno suptilan način. Priča vam se ne servira na tacni. Ovde nećete pronalaziti audio logove, dnevnike ili beleške koje je neko zgodno ostavio na stolu. Istorija ovog sveta je bukvalno urezana u njegove zidove.
Kroz pažljivo posmatranje arhitekture, freski napravljenih od ljudskih ostataka i ponašanja okoline, vi polako sklapate mozaik o tome šta se ovde zapravo dogodilo. Ideja „pune svesti“ (Full Consciousness) proteže se kroz celu igru kao centralni motiv. Postaje jasno da je ova biomehanička infekcija zapravo oblik ultimativne evolucije – pokušaj da se izbriše individualnost i sve spoji u jedan, sveznajući, ali bolan entitet. Vaš lik prolazi kroz postepenu transformaciju. Njegovo telo, koje na početku deluje humano, s vremenom se sve više menja i adaptira na alate koje pronalazite. Postajete ono protiv čega pokušavate da se borite (ili možda ono što pokušavate da probudite). Ovaj egzistencijalni horor je mnogo strašniji od bilo kakvog čudovišta koje vas može pojesti.
Zvučna podloga koja izaziva jezu i paranoju
Vizuelni identitet ne bi bio ni upola toliko efektan da ga ne prati apsolutno maestralan dizajn zvuka. Toplo preporučujem, pa čak i insistiram, da ovu igru igrate sa kvalitetnim slušalicama. Necrophosis nema tradicionalnu muzičku podlogu. Nema orkestarskih tema koje vam dižu adrenalin. Umesto toga, tu je teški, industrijski ambijent pomešan sa dubokim, organskim zvucima.
Dok koračate, možete čuti mokro odzvanjanje vaših stopala. U daljini se konstantno čuje nešto nalik na teško disanje ili struganje metala o kamen. Najjeziviji trenuci su oni kada zavlada apsolutna tišina, koju prekine samo iznenadni zvuk pucanja hrskavice negde iza vaših leđa. Zvuk je dizajniran tako da izaziva konstantnu paranoju i osećaj da ste posmatrani. Kada prvi put priključite svoje telo na neku od mašina, zvuci spajanja mesa i metala su toliko gadni i uverljivi da ćete refleksno napraviti grimasu i odmaći se od ekrana.
Uporedna analiza: da li je ovo samo klon poznatih igara
Naravno, nemoguće je pisati o ovoj igri a ne povući paralele sa naslovima kao što je Scorn. Na prvi pogled, estetika je veoma slična, i lako bi bilo otpisati Necrophosis kao puku kopiju. Međutim, nakon što sam završio igru, mogu odgovorno da tvrdim da ova dva naslova, iako dele isti vizuelni pravac, nude potpuno različita iskustva.
Dok je Scorn bio veoma hermetičan, hladan i linearniji u svom pristupu narativu, Necrophosis: Full Consciousness se više fokusira na interakciju sa samim okruženjem i na kompleksniju strukturu zagonetki. Ovde imate mnogo veći osećaj da vaše akcije direktno menjaju stanje sveta oko vas. Borbe u klasičnom smislu ima veoma malo, i kada se dogodi, ona služi kao alat za preživljavanje, a ne kao test vaših reflekasa. Svaki susret sa drugim entitetima u igri je strateški promišljen i zahteva od vas da koristite okruženje u svoju korist.
Optimizacija i tehnički aspekti ovog košmara
S obzirom na to da živimo u vremenu kada je tehničko stanje igara pri izlasku vrlo upitno, bio sam prilično oprezan prilikom pokretanja ovog naslova na svom računaru. Srećom, Dragonis Games je odradio fantastičan posao kada je u pitanju optimizacija softvera.
Igra koristi najnoviju tehnologiju prikaza i podržava napredne funkcije osvetljenja, što je od krucijalne važnosti za atmosferu ovakvog tipa. Svetlost koja se prelama kroz tečnosti u ogromnim staklenim (ili organskim) rezervoarima izgleda besprekorno. Tokom mojih dvadesetak sati igranja, nisam iskusio nikakve ozbiljne padove u broju frejmova po sekundi (FPS), niti sam naišao na bagove koji bi mi prekinuli igru. Sve učitava neverovatno brzo, a prelazi između različitih, ogromnih zona su glatki i gotovo neprimetni, što dodatno doprinosi neprekinutoj imerziji. Ono što je posebno za svaku pohvalu jeste pristupačnost i obim grafičkih podešavanja, pa čak i vlasnici nešto starijih grafičkih karti mogu uživati u ovom delu uz minimalne kompromise na polju vizuala.
Sistem napredovanja i trajanje igre
Kada govorimo o dužini igre, Necrophosis: Full Consciousness ne pokušava da veštački produži svoje trajanje ubacivanjem nepotrebnih i dosadnih zadataka (fetch quests). Igra traje tačno onoliko koliko je potrebno da ispriča svoju jezivu priču. Meni je za detaljan prelazak, uz čitanje svakog okruženja i rešavanje svih zagonetki (čak i onih koje su bile opcione i skrivene), trebalo nešto više od 15 sati.
Tempo igre (pacing) je savršeno odmeren. Nakon sekvenci koje su mentalno i vizuelno iscrpljujuće, igra vam daje trenutke „odmora“ u mirnijim, ali ništa manje jezivim delovima ovog biomehaničkog kompleksa. Krivulja učenja zagonetki raste linearno, tako da se nikada nećete osetiti kao da je rešenje nepravedno sakriveno od vas.
Moja konačna presuda: remek-delo ili samo vizuelni eksperiment
Dolazimo i do konačnog zaključka. Da li je Necrophosis: Full Consciousness igra za svakoga? Apsolutno ne. Ovo je naslov koji zahteva jak želudac, strpljenje i spremnost da se prepustite svetu koji je suštinski stran i neprijateljski nastrojen. Ako tražite brzu akciju, jasnu priču sa srećnim krajem i mnogo napucavanja, ovo definitivno nije igra u koju treba da uložite svoj novac i vreme.
Međutim, ako sebe smatrate osobom koja video igre posmatra kao legitimnu formu umetnosti, ako volite da istražujete granice telesnog i psihološkog horora, i ako vas fascinira fuzija tehnologije i biološke materije, onda je ovo naslov koji ne smete propustiti.
Moji lični utisci nakon odjavne špice bili su ispunjeni nekom čudnom melanholijom. Osećao sam se i iscrpljeno i oduševljeno u isto vreme. Dragonis Games nam je podario jedno autentično, beskompromisno iskustvo koje će vas pratiti dugo nakon što ugasite računar. Necrophosis: Full Consciousness nije samo video igra – to je noćna mora ovekovečena u kodu, spremna da uvuče svakog onog ko je dovoljno hrabar da napravi taj prvi korak u mrak. Remek-delo atmosfere, vizuelnog dizajna i turobnog narativa koje sa ponosom preporučujem svakom pravom ljubitelju teškog, psihološkog gejminga.
