Kada ste strastveni gejmer, nakon određenog broja godina provedenih ispred monitora, počnete da mislite da ste videli apsolutno sve što industrija ima da ponudi. Tržište je preplavljeno naslovima koji očajnički pokušavaju da iskopiraju formulu starih klasika, bilo da se radi o klasičnim pucačinama iz trećeg lica ili igrama koje se oslanjaju na sakupljanje stvorenja, takozvani „creature collector“ žanr. Iskreno, kada sam prvi put čuo za igru Voidling Bound, naslov koji suštinski obećava spajanje ova dva prilično različita sveta, bio sam više nego skeptičan. Mislio sam da će to biti još jedan osrednji hibrid koji će se izgubiti u moru sličnih izdanja na Steam-u i Epic Games Store-u.
Međutim, odlučio sam da joj dam šansu, preuzmem je i uskočim u ovaj čudni sci-fi svet. Ono što je usledilo bilo je nekoliko desetina sati provedenih uz ekran, mnogo eksperimentisanja sa mutacijama i jedan iskren osećaj dečije radosti koji dugo nisam osetio igrajući video igre. Zato sam rešio da detaljno prenesem svoje lične impresije, korak po korak, jer Voidling Bound, uprkos nekim svojim tehničkim mušicama i čudnim dizajnerskim odlukama, definitivno zaslužuje pažnju svakog ozbiljnijeg ljubitelja video igara.
Priča, svet i koncept neurone veze – kako postajemo svemirski kauboji
Radnja igre nas baca u prilično mračnu, ali prepoznatljivu naučnofantastičnu premisu. Naša planeta Zemlja, kao i dobar deo poznatog univerzuma, nalazi se pod opsadom. Razorna parazitska infekcija, koja se manifestuje kroz bubonske rojeve i gigantske, bolesne bosove, preti da uništi svaki oblik života. Ljudi su, nažalost, potpuno bespomoćni pred ovakvom biološkom pretnjom. Naše konvencionalno oružje jednostavno ne radi.
I tu na scenu stupa glavna premisa igre. Tokom istraživanja dubokog svemira, čovečanstvo otkriva neobična vanzemaljska stvorenja nazvana Voidlings. Ova bića poseduju neverovatan potencijal za borbu, ali su divlja i neorganizovana. Naučnici uspevaju da razviju tehnologiju koja omogućava direktnu neuralnu vezu između čoveka i ovih stvorenja. Vi preuzimate ulogu takozvanog „Space Wrangler“ operativca – osobe koja se umno povezuje sa Voidling stvorenjem i direktno njime upravlja na ratištu.
Taj trenutak kada prvi put stupite na svoj svemirski brod, upoznate posadu i odaberete svog prvog malog vanzemaljskog borca, neverovatno je dobro odrađen. Igra vam odmah daje do znanja da vi niste samo posmatrač koji baca neku virtuelnu loptu da uhvati čudovište, već postajete to stvorenje, trčite, skačete i borite se iz trećeg lica u borbi za opstanak čovečanstva.
Sakupljanje stvorenja, jaja i inkubatori – magija otkrivanja
Ako bih morao u najkraćim crtama da opišem osnovnu mehaniku, rekao bih da je Voidling Bound akciona pucačina i RPG sa sakupljanjem čudovišta, što zvuči kao prava noćna mora za balansiranje, ali zapravo funkcioniše odlično. Tokom igre možete sakupiti do devet osnovnih vrsta ovih stvorenja.
Proces njihovog pronalaženja i rađanja je mehanika za sebe. Dok budete obavljali misije na različitim, prelepo dizajniranim planetama, povremeno ćete pronalaziti jaja. Kada ta jaja donesete nazad na svoj brod, čekate rezultat. Svako jaje je unikatno i nosi stvorenje sa nasumično generisanim statistikama. U početku sam se plašio da će ovo delovati kao one jeftine mobilne mehanike „kutija iznenađenja“ (lootboxes) koje služe samo da vam troše vreme, ali ovde to uopšte nije slučaj. Jaja ima sasvim dovoljno na mapama, a igra vas aktivno nagrađuje za istraživanje zabačenih delova nivoa.
Sama stvorenja su vizuelno pravo osveženje. Igra ima pomalo crtanu grafiku, ali su modeli lepi. Neka od ovih stvorenja izgledaju neodoljivo, dok su druga potpuno urnebesna. Posebno me je oduševio jedan Voidling koji bukvalno izgleda kao lebdeći muški cilindar šešir! Taj spoj apsurda i ozbiljne akcije mi je izmamljivao osmeh na lice tokom celog prelaženja.
Evolucija, mutageni i grane razvoja
Ono što me je zaista „kupilo“ jeste dubina sistema nadogradnje. Svako stvorenje u igri zauzima specifičnu nišu u tradicionalnom RPG smislu. Neki su krupni tenkovi predviđeni za blisku borbu, drugi podsećaju na prave male čarobnjake koji kontrolišu elemente sa distance, dok su treći izuzetno brzi agilni borci opremljeni elementarnim moćima.
Kako napredujete kroz igru, ubijate neprijatelje i ispunjavate ciljeve, sakupljaćete specifične mutagene. Na primer, sakupljanjem vatrenog mutagena (Pyro mutagen) moći ćete da unapredite stvorenja koja su bazirana na vatri. Stvar je u tome što je svaki Voidling kompatibilan sa samo dva specifična mutagena u ranoj fazi igre, što znači da morate pametno da birate kojim putem želite da razvijate njihov evolutivni dvorac.
Sistem podseća na grananje talenata u složenijim RPG naslovima. Ako ste ikada sate provodili u igrama poput Diablo ili Path of Exile serijala birajući pravi „build“, ovde ćete se osećati kao kod kuće. Igra pruža zaista smislen sistem napretka gde se vaš trud uvek isplati.
Teretana za vanzemaljce i sistem parenja
Jedna stvar koja mi se posebno svidela kod upravljanja mojim malim zverinjcem jeste „teretana“. S obzirom na to da ćete pronalaziti mnogo novih stvorenja prvog nivoa dok su vaši glavni borci već jači, razvojni tim je ubacio sjajnu opciju. Možete ostaviti svoja stvorenja nižeg nivoa u brodskoj teretani, platiti određenu količinu valute u igri i pustiti ih da pasivno dobijaju iskustvo dok ste vi na zadatku. Kada završite misiju, koja često ne traje predugo, i vratite se, oni će već biti ojačani i spremni za upotrebu.
Takođe, tu je i nezaobilazna mehanika uzgajanja (breeding). Ukoliko želite onog apsolutno savršenog borca sa najboljim startnim statistikama, moći ćete da ukrštate svoja najbolja stvorenja. Ovo zahteva određeno vreme i resurse, ali za perfekcioniste među nama, to je neprocenjiva funkcija.
Borba iz trećeg lica i dizajn misija
Pređimo na samu srž gejmpleja – akciju. Kada odaberete planetu i stupite u mentalnu vezu sa svojim Voidling-om, spuštate se na površinu. Same misije su uglavnom podeljene u dve osnovne kategorije: istraživanje i preživljavanje.
Tokom misija istraživanja, bićete bačeni na veliku mapu sa određenim zadatkom – na primer sakupljanjem elementalnih valuta i jaja. S druge strane, misije preživljavanja su klasičan „horde mode“ gde morate da se odbranite od talasa zaraženih neprijatelja, što obično traje između pet i sedam minuta intenzivne borbe.
Sama borba je, slobodno mogu reći, fantastična. Vaša bića na raspolaganju uvek imaju nekoliko različitih napada. Tu je primarni napad (koji može biti hici iz daljine ili udarci izbliza), sekundarni napad, kratkodometne magije za pojačavanje vaše statistike ili slabljenje neprijatelja, kao i masivni ultimativni napad (ultimate move). Sposobnosti imaju vrlo kratke periode hlađenja (cooldowns), što igru čini izuzetno dinamičnom. Stalno ste u pokretu, izbegavate napade, skačete i spajate različite magije kako biste preživeli horde parazita. Kontrole su precizne, što je ključno za ovakav tip brze pucačine.
Genetika i „krađa“ veština – prava magija krajnje faze igre
Sve ovo o čemu sam do sada pisao je sjajno, ali igra doživljava pravu transformaciju tek kada dostignete onaj kasniji stadijum – takozvani „endgame“. Kada vaš Voidling dostigne maksimalni, dvadeseti nivo, vi otključavate nešto što se u igri zove mutacija, što vam dodatno pomaže u definisanju stila igre.
Ubrzo nakon toga, otvara vam se i neverovatna mogućnost takozvanog „spajanja“ gena (splicing). Igra vam bukvalno daje slobodu da uzmete pasivne veštine, napade, pa čak i delove tela, uključujući boje, jedne vrste stvorenja, i nakalemite ih na potpuno drugu vrstu! Zamislite kakve kombinacije možete napraviti. Sa devet osnovnih vrsta, gde svaka ima po oko 15 različitih mutacija, matematički dobijate nezamisliv broj ludačkih kombinacija.
Ovo je ujedno i trenutak kada zaboravite na obično blokiranje napada, jer prosto uživate dok gazite neprijatelje pod nogama stvorenja koje ste vi lično, kroz sate igranja, modifikovali i stvorili. Iskreno sam bio iznenađen što su developeri ovakvu fenomenalnu mehaniku zaključali iza toliko sati početnog igranja. Po mom mišljenju, igra se neizmerno otvara kada ovo otključate, i prava je šteta što to ne dolazi ranije.
Mane, frustracije i šta je moglo biti bolje odrađeno
Naravno, kao svako ostvarenje, ni Voidling Bound nije bez mana, i moram da budem pošten prema vama o stvarima koje su me prilično frustrirale.
Prva i osnovna stvar jeste repetitivnost misija. Koliko god okruženja bila lepo napravljena, misije umeju da postanu previše predvidljive. Srećom, mehanika borbe i širok spektar stvorenja za igru su dovoljno zabavni da nose taj teret ponavljanja, te mi retko kada bilo zapravo dosadno.
Druga zamerka, koju smatram i najozbiljnijom, odnosi se na potpuno nelogičan dizajn kada je u pitanju vaš „party“, odnosno tim stvorenja. Igra vas stalno ohrabruje da gajite i čuvate više stvorenja odjednom. Vi pravite svoju grupu omiljenih ljubimaca. Međutim, vi istovremeno možete da kontrolišete samo jednog Voidling-a u borbi. Ne postoji nikakva opcija za borbe između igrača (PvP režim), niti vaša rezerva stvorenja može da „uskoči“ u borbu, već bez ikakvog pravog razloga ostaju da sede u partiju.
Na samom kraju igre primetio sam još jedan fenomen. Borba padne u drugi plan, jer ćete većinu vremena provoditi listajući menije. Igra se pretvori u mikromenadžment, što može odbiti ljude koji samo žele čistu akciju. Pored toga, primetno je i da pred kraj postoji određena doza iscrpljujućeg obavljanja zadataka zarad nivelisanja i resursa (grinding).
Moja konačna presuda i reč za kraj
Kada podvučem crtu, sednem i razmislim o svom vremenu provedenom u ovoj igri, moji utisci su izrazito pozitivni. Retko se dešava da mehanike ovakvog tipa funkcionišu ovako dobro u formi brze pucačine iz trećeg lica i RPG-a.
Voidling Bound briljira tamo gde je najpotrebnije – u borbi i u opcijama za građenje sopstvenog, unikatnog stila igranja. Mogućnost genetskog modifikovanja i ukrštanja stvorenja je apsolutno genijalna i postavlja nove standarde o tome kako sakupljanje čudovišta zapravo treba da izgleda.
Iako povremeno pati od manjka maštovitosti u samim zadacima i postaje preopterećena menijima pri samom kraju, sve je to zanemarljivo kada se nađete na terenu i svojim savršenim stvorenjem sa genijalnim kombinacijama zbrišete neprijatelje.
Za mene lično, ovo je pravi tihi hit koji se pojavio u moru izdanja predviđenih za 2027. godinu. Ako volite sci-fi estetiku, duboke sisteme prilagođavanja i brzu borbu, Voidling Bound je investicija vašeg vremena zbog koje nećete zažaliti. Savršen je spoj klasičnog dizajna i kompleksnog, modernog sistema veština iz RPG naslova. Spremajte se, jer će borba za opstanak planete zavisiti od onoga što ćete stvoriti!
