Žanr Soulsborne igara eksplodirao je sa Dark Souls-om, i mnoge igre su pokušale da ponove tu magiju dodajući svoje preokrete u formulu. Morbid: Lords of Ire nije izuzetak. Iako donosi nekoliko zanimljivih ideja, nedostaje mu kohezivnost koja bi ga stavila na isti nivo kao konkurenciju.
Gahari su zlonamerni bogovi koji vezuju svoje umove za stvorenja širom sveta, izopačujući ih da izvršavaju njihovu volju. Tu dolaziš ti. Kao Striver, lutaš po mapi u potrazi za ovim stvorenjima koja su pod uticajem Gahara i ubijaš ih. Posebno tražiš pet Lordova Gneva koji vladaju različitim zonama kako bi okončao njihovu vladavinu.
Što se tiče naracije, to je otprilike sve u smislu motivacije: jednostavno idi iz zone u zonu i očisti zlo. Na sličan način, igra se završava jednostavno kao što i počinje. Pobediš poslednjeg bosa, prođeš kroz špiceve, a zatim razgovaraš sa likovima u centru kako bi započeo New Game+. Baš kao u Souls igrama, prenosiš svoje prikupljene predmete i veštine. Ono što Morbid pokušava da uradi ovde jeste da ti pruži veću kontrolu nad onim što možeš, a šta ne možeš da uradiš u sledećem prelasku. Slično Tales of franšizi, igra ti nudi listu stvari koje želiš da zadržiš i listu izazova koji će tvoj sledeći prelazak učiniti težim. Ove opcije pružaju nivo kontrole koji druge slične igre ne nude.
Između rundi istraživanja, vraćaš se u crkvu gde nadograđuješ oružje i dobijaš zadatke. Kako napreduješ kroz igru, pronalaziš nove ljude koji ti se pridružuju u crkvi i koji ti zatim pružaju nadogradnje. Baš kao i mapa igre, crkva takođe ima puno praznog prostora.
Crkva je vizuelno prijatna i izgleda kao mesto gde se živi, ali kretanje po njoj brzo postaje dosadno. Glavni deo je lađa, sa različitim kracima koji te vode do različitih prodavaca. U mnogim slučajevima, moraš se popeti uz nekoliko spiralnih stepenica ili proći kroz nekoliko različitih soba da bi došao do njih. Ovaj dizajn čini crkvu zanimljivom građevinom, ali je centralni hub igre naporan za navigaciju.
Svaka zona se vizuelno razlikuje od drugih, sa čudovištima koja odražavaju tu zonu. Na primer, pusta i pustinjska oblast baca skelete i humanoide nalik Egipćanima na tebe, dok početna snežna oblast sadrži dvonožne, sekirama naoružane koze i naduvene strelce u zimskim plaštovima. Lordovi Gneva ne prate isti estetski obrazac, ali svi imaju svoj jedinstven izgled. Na kraju, ovo doprinosi raznovrsnosti neprijatelja.
Što se tiče zona, dok izgledaju i deluju prilično intrigantno, pate od nedoslednosti kada je u pitanju angažovanost. Naime, neke oblasti su prepune neprijatelja dok su između njih velike prazne površine. Otvaranje prečica olakšava navigaciju, ali dobar deo vremena provodiš samo trčeći kroz prazna mesta. Nema mnogo tajni za otkrivanje, pa istraživanje nikada ne doseže nivo nagrađivanja koji bi opravdao kontinuirano pretraživanje.
Što se tiče težine i progresije, tok igre nema prirodni rast. Na početku, protivnici imaju prilično ograničene borbene taktike, što olakšava učenje u hodu. Nakon nekoliko zona, težina igre naglo raste, šaljući na tebe neprijatelje koji koriste mnogo složenije taktike u poređenju sa prethodnim protivnicima, a uz to dolaze i sa ogromnim količinama zdravlja.
Zatim, kada stigneš do završnih sekvenci, imaš dovoljno resursa da poslednji deo igre bude jednostavan. Početak igre je najbolje izveden, dok ostatak može biti frustrirajući ili previše lak. Uz to, borba sama po sebi je prilično jednostavna, ali na zabavan način. Koristiš lagane napade da naneseš štetu zdravlju, a jake napade da izbacuješ neprijatelje iz ravnoteže.
Tu je i pariranje. Kada savladaš pariranje, igra postaje još jednostavnija. Da, i dalje moraš odlučiti kada da pariraš, a kada da izbegneš napad, ali osnovni neprijatelji padaju pod udarom pariranja skoro po volji. Ovo je bitno jer kontriranje odmah nakon pariranja nanosi veliku štetu zdravlju. Čak sam došao do tačke gde sam dozvoljavao grupama neprijatelja da me napadaju jednog po jednog, Assassin’s Creed-stil, i jednostavno parirao i kontrirao jednog za drugim.
Mogućnost greške kod pariranja je zanimljiv aspekt. Svako pariranje troši malo tvoje izdržljivosti, ali ne dovoljno da zaista utiče na tvoje performanse. Ovo znači da možeš spamovati parirajći kombo (L1 + R1) dok neprijatelji napadaju, dajući ti vrlo dobru šansu da izvedeš pariranje. Zatim, tokom animacije kontriranja, tvoja izdržljivost se potpuno obnavlja. Srećom, bosovi zahtevaju malo više strategije od ovoga, ali raditi ovo za osnovne neprijatelje jednostavno prija, bez obzira koliko puta se desi. Da imam jednu zamerku na kontriranje, voleo bih da je to jedan dugme umesto dva. S obzirom na to koliko je igra jednostavna, potreba za stalnim pritiskom dva dugmeta za kontriranje deluje kao dodavanje težine radi težine, a ne zbog organskog izazova. Imajući to u vidu, kontrole se ne mogu ponovo mapirati, što bi bila lepa dodatna opcija.
Morbid takođe uključuje sistem Sanity, koji lično pravi više vizuelnu razliku nego bilo šta drugo. Kada primaš štetu, tvoja Sanity opada. Ovo znači da primaš više štete, ali i nanosiš više štete zauzvrat. Kada nanosiš štetu, tvoja Sanity raste. Kao što bi očekivao, šteta koju primaš opada. Ako tvoja Sanity padne previše, svet poprima duboko ljubičastu nijansu, a duhovi se pojavljuju iz neprijatelja koje poraziš. Ovi duhovi nanose veću štetu, ali umiru mnogo brže.
Kao što sam već spomenuo, ovo stvara više vizuelnu razliku nego bilo šta drugo zbog duboke promene boje. Koncept udaranja stvari ispred sebe se nikada ne menja, tako da viđanje još jednog neprijatelja ispred tebe ne menja mnogo tvoj gameplay loop. U stvari, povećanje i smanjenje štete ne funkcioniše baš tako efikasno kao što bi moglo. Moguća teorija iza ovoga je da primaš manje štete zbog češćeg primanja udaraca, čineći stvari lakšim za tebe ako se mučiš. Međutim, Sanity bar se resetuje nakon svake smrti, eliminišući bilo kakvu promenu težine. Ovo čini zanimljivu ideju, ali izvedba ne ostvaruje potpuno ono što je nameravala.
Sada, poslednja tačka koju želim da istaknem dolazi sa nadogradnjom oružja. Bez sumnje, ovo je najcool deo u Morbid: Lords of Ire. Svako oružje ima određeni broj dostupnih slotova, i u te slotove postavljaš rune. Ove rune povećavaju jednu od četiri glavne statistike, a smanjuju drugu u manjoj meri. Uopšteno, osnovne rune idu nešto poput Attack +16%, Impact -6%. Zatim mešaš i usklađuješ ove rune kako bi postavio željene statistike. Kada popuniš sve slotove runama, nadograđuješ oružje na sledeći rang. Ovo čini da rune postaju trajno povezane sa oružjem i otvaraju nove slotove za rune.
Ovo možeš raditi sa bilo kojim oružjem koje pronađeš u igri. Imati taj nivo kontrole nad svojim oružjem je, daleko, najcool ideja koja je proizašla iz Soulsborne igre u dugo vremena. Ovo takođe utiče na to kako igra pojednostavljuje leveling i upravljanje statistikama. Rune su jedine statistike koje zarađuješ. Dok napreduješ u nivoima, ti nivoi ti daju samo poene veština koje zatim primenjuješ na perkove. Nažalost, ovi perkovi zahtevaju mnogo poena veština za nadogradnju. Ovo znači da ili moraš provesti mnogo vremena u grindanju za poene veština ili se oslanjaš na statistike i upravljaš sa nekoliko oružja.
Ovi perkovi zamenjuju potrebu za prikupljanjem predmeta za nadogradnju izdržljivosti i zdravlja ili prilagođavanje kako dobijaš i gubiš Sanity. Ipak, potrebno je dugo, dugo vremena da sakupiš poene veština potrebne za nadogradnju svojih perkova (nema perka koji košta manje od 5 poena). Lično, radije bih pronašao predmete za nadogradnju na mapi, posebno u ovoj igri gde su veliki delovi mape prazni.
Sve u svemu, Morbid: Lords of Ire nudi zabavnu, ali jednostavnu borbu koja te lako može zaintrigirati. Kombinuj to sa načinom na koji nadograđuješ oružje, i imaš pravi recept za uspeh. Međutim, mnogi aspekti Morbida ne funkcionišu dobro zajedno, kao što je sistem Sanity i kako se odnosi prema gameplay-u, kako je pariranje previše moćno, koliko je mapa prazna, i koliko dugo traje nadogradnja perkova. U mnogim aspektima, ovi sistemi deluju kao da se mešaju poput vode i ulja, ali mogu nekako i dalje raditi za pravu osobu, posebno kada je borba igre u pitanju. S obzirom na cenu od $30, Morbid: Lords of Ire dolazi u pravom trenutku između velikih izdanja, nudeći zabavno iskustvo za fanove Soulsborne žanra koji traže neke nove preokrete u žanru.
