Midnight Ramen je debitantska vizuelna novela i igra kuvanja od kompanije Continue Games. Igrač preuzima ulogu Homure, tinejdžerke koja radi na ramen štandu koji vodi vlasnik Blaze. Međutim, ovo nije običan štand za ramen; on je otvoren samo noću.
Moram priznati, s obzirom na to koliko uživam u ramenu i noćnim obrocima, ova igra me odmah zainteresovala. Ima simpatičnu umetnost koja nije tipična anime, a svaki lik ima svoj jedinstveni dizajn. Takođe, moj Steam je preporučio igru kao sličnu Coffee Talk-u, što je dodatno pobudilo moje interesovanje. Stoga, kada sam dobila priliku da je recenziram, nisam oklevala.
Pre nego što nastavim dalje, želela bih da upozorim čitaoce na moguće osetljive teme. Ova recenzija sadrži diskusije o smrti, uključujući teme kao što su rak ili samoubistvo, pa vas unapred obaveštavam.
Radnja igre je smeštena u, pretpostavljam, Japan (nisam potpuno sigurna, jer je Homura jedini lik sa japanskim imenom, dok su ostali lokalizovani, o čemu ću kasnije detaljnije govoriti). Homura je na pragu 17. godine i radi na štandu sa ramenom gde služi hranu i piće svima koji dođu. Možda mislite da je ponoć neobično vreme za obrok, ali iskreno, tako su i mušterije. Neki su obični ljudi koji se suočavaju s različitim problemima, kao što su Adora, Ethan, Aster i Zoro, dok su drugi? Pa, oni su duhovi. Već su preminuli, ali su tek nedavno otišli, kao što je slučaj sa Frankom, preopterećenim softverskim inženjerom koji je preminuo od preteranog rada.
Iako igra ima simpatičnu umetnost i opuštajuće lo-fi ritmove, Midnight Ramen obrađuje izuzetno teške teme. Bavi se temama kao što su rak, smrt od prekomernog rada, samoubistvo i generalno temom tuge. Pored svih ovih tema, prisutan je i bogat svet koji igra stvara. Na primer, duhovi mogu proći kroz Door of Light kada su spremni da pređu na drugu stranu, ali moraju biti pažljivi zbog Chai, tj. Chaos, koji su bića koja ih mogu napasti. Ako ne prođu kroz Door of Light i potroše svoju Soul Energy, mogli bi postati Chaos. Kao neko ko je odrastao uz ljubav prema BLEACH-u, ova ideja mi je delovala veoma inspirisana tim serijalom, dajući mi osećaj sličan Hollow-ima i Shinigami-jima.
Naravno, igra nije samo u razgovoru sa duhovima i ljudima koji dolaze, već i u pripremi jela. Postoji meni sa različitim jelima koje možete pripremiti, jednostavno klikom i prevlačenjem određenih sastojaka. Takođe, možete pržiti sastojke i služiti različita pića svojim mušterijama. Ponekad će tražiti više, a ako pogrešite, to može uticati na vašu priču. Dobra vest je da, ako napravite grešku, uvek možete vratiti igru na početak poglavlja, jer postoje elementi koje možda nećete odmah primetiti, a koji zavise od toga da li slušate svoje mušterije ili donesete odluku koja je bolja za njih. To može značiti promena bujona za ramen koji traže ili služenje pića koje nisu očekivali.
U iskrenosti, uživala sam u pripremanju ramena. Recepti su svi u beležnici, što vam daje slobodu da eksperimentišete u određenim situacijama. Takođe, igra ima različita dostignuća u zavisnosti od toga kako ste poslužili hranu. Ali, koji je ovde cilj? Cilj je osigurati da duhovi pređu kroz Door of Light, ali izazov je u tome što nije dozvoljeno striktno pomagati živima. Naravno, Homura nije sigurna u sva pravila, jer iako ju je Blaze obučio, zadržao je neke tajne zbog svojih ličnih razloga. Tajne koje neću ovde otkriti, jer su to značajni spojleri, a volim da ostavim nešto skriveno kako biste uživali u preokretima kao što sam ja.
Svaka mušterija ima svoje probleme, i moram priznati da su emocionalni, a neki su me priče rasplakale. Posebno sam bila saosećajna prema Ethanu, devetogodišnjaku čija je majka preminula od raka, i koji pokušava da je pronađe. Za razliku od druge dece, on može videti duhove, a njegova majka ga izbegava kako bi naučio da je pusti. Homura je takođe pogođena, jer je siroče, i teško je ne osećati simpatiju prema detetu koje prolazi kroz ovo. Takođe, tu je i drugo dete, Zoey, koja je izvršila samoubistvo zbog prevelikog pritiska od strane majke, a zatim otkriva koliko je njena smrt negativno uticala na sve oko nje. Gledanje kako tuga utiče na žive i preminule, i kako su pogođeni time, čini ovu igru teškom. Prelepa je, ali je ipak teška.
To ne znači da nema svetlih trenutaka. Homura, kao što sam već spomenula, je tinejdžerka, i zbog toga nije uvek sigurna šta je ispravno reći. Međutim, ima dobar odnos sa Aster, lovkinjom koja je ranije radila sa Blaze-om i koja godinama dolazi na štand sa ramenom. Ona dovodi svog šegrta, Zoroa, proždrljivca koji često sebi staje na žulj. Njih dvoje se neprestano prepiru, što je bilo smešno jer je lik dobio ime Zoro? Da, ovo mi je delovalo kao odnos između Sanjija i Zoroa iz One Piece-a, i činilo mi se kao omaž tom serijalu. To što bi ga Homura udarila kako bi ga naterala da prestane govoriti, dodatno je doprinosilo toj slici. Tako da, ova igra deluje kao da je potekla od tima koji je odrastao uz iste anime serije kao i ja, što je bilo lepo.
Lovci i Vodiči rade za organizaciju Prometej, a nema mnogo ljudi koji mogu videti duhove, pa im je dato mnogo slobode u onome što rade. Rasprostranjeni su širom sveta, a čini se da su Homura i Blaze odlučili da ostanu u Japanu, sa Blaze-om koji je odlučio da tu ostane nakon što je upoznao Homuru u sirotištu pre mnogo godina. Rečeno je da Mitras, sudija i njihov šef, živi u Evropi, dok Aster putuje po svetu. Slušajući sve te priče, moram priznati da bih volela da saznam više o ovom svetu, što bi moglo otvoriti vrata za dalje istraživanje.
Što se tiče priče, moram priznati da je vrlo dobro napisana. Muzika je opuštajuća i emotivna, i razumem zašto preporučuju slušalice tokom igranja. Lako se izgubiti u muzici, iako je igra kratka, završila sam je za oko četiri sata, ali je i dalje zabavna. Svaki lik ima jedinstven dizajn i svoje priče koje će se različito odraziti na igrače. Iako mehanika kuvanja nije previše intenzivna, postoje zanimljivi izazovi u postignućima gde morate poslužiti ramen u potpunom obroku ispod 20 sekundi i eksperimentisati sa receptima. Različiti delovi Midnight Ramen takođe imaju elemente gde ne možete koristiti određene sastojke, što znači da morate razmisliti kako da zadovoljite svoje mušterije.
Ne mogu reći da je bilo mnogo nedostataka, osim povremenih slovnih grešaka, ali to su samo sitnice. Nisu bile česte, ali ne mogu reći da su dodale više kuvarskim elementima. Mogli ste eksperimentisati sa receptima, ali mislim da bi bilo dobro da postoji slobodan režim igre gde biste mogli više da se fokusirate na kuvanje. Ali, to je samo lična preferencija zasnovana na mom iskustvu sa drugim igrama kuvanja. Sveukupno, uživala sam u skrivenim pričama i funkciji odabira poglavlja, koja vam može dati nagoveštaje o tome šta treba sledeće da uradite kako biste došli do skrivenog završetka. Kada sam došla do tog trenutka, bila sam zadovoljna ishodom. Elementi koji su se promenili učinili su da završetak ima smisla, a pružio je i malo srećniji kraj, dok je „dobar kraj“ više bio gorko-sladak.
Dakle, ako volite priče koje se bave teškim temama, ali imaju opuštajuću igrivost, Midnight Ramen bi mogao biti prava stvar za vas. Iako sama igrivost ne donosi mnogo novih elemenata, priča i svet u kojem se dešava više nego nadoknađuju to, i mogu zamisliti da ću se vratiti ovoj igri. Plus, još uvek postoje postignuća koja bih volela da otključam, a ona zaista nude dobar izazov.
