Uvek je lepo videti programere kako pokušavaju nešto novo. Postoji toliko igara koje se drže isprobanih i istinitih formula, prate trendove i prave igru koja će zadovolјiti najširu demografsku grupu. Međutim, uvek postoji zabava kada tim razvojnih igara pokuša nešto čudno. Yurukill: The Calumniation Games je nešto čudno. To je mešavina poznate igre u stilu vizuelnog romana sa minimalnim elementima slagalice i mehanikom izbora, i trenucima sa višim ulozima koji se dešavaju u shoot ‘em up. Kao što smo rekli, čudan je.
Yurukill definitivno živi u sličnom žanru kao Danganronpa prateći grupu stranaca koji pokušavaju da prežive u smrtonosnoj igri, ali ima još malo toga. Likovi u Yurukill-u su podelјeni u dve grupe, zatvorenike i dželate. Navodno, samo zatvorenici su u opasnosti dok se takmiče u igri smrti, gde su dželati tu da posmatraju i pomažu sa zagonetkama ako smatraju da je potrebno. O, da, takođe imaju dugme koje mogu da pritisnu u bilo kom trenutku da bi zatvorenika pogubili.
Zatvorenici su nevolјno uvučeni u igru, svi su služili zatvorske kazne za zločine koje nisu počinili, i obećana im je šansa da budu oslobođeni ako pobede na Yurukill Games. Čini se da dželati volјno učestvuju, ali zašto bi to radili nije odmah jasno. Same igre su uglavnom skup soba za bekstvo, a svaka je tema nakon incidenta koji je igrače uopšte poslao u zatvor, i cela stvar se odvija unutar ogromnog tematskog parka. Podseća se na pitanja o tome ko bi mogao da vodi ceo ovaj pir, pitanja na koja se razočarano ostaje bez odgovora.
Binko je domaćin igara, ima sličnu ulogu kao Monokuma u Danganronpa, ali je izgubio malo šarma time što je bio čovek od krvi i mesa umesto hodajućeg medveda koji priča. Prevrtali smo se između lјubavi i mržnje prema njoj svakih nekoliko susreta. Imali su tu slatku šalu o tome da mora da trči svuda da bi bila sigurna da uvek čeka kada igrači stignu do sledeće lokacije. Ona je uvek bez daha i to nas je većinu vremena nasmejalo. Ona takođe pravi igre reči koristeći njeno ime. Manje je biti draga nego što igra misli da jeste.
Yurukill prati strukturu od čina do čina i svaki čin u suštini prati istu formulu – soba za bekstvo, otkrivanje velikog lika i na kraju shoot ‘em up odelјak. Iako je prvi par za koji igrate definitivno ono što bi mi nazvali protagonistima igre, vi se zateknete da igrate kao različiti likovi. Parovi likova uvek uklјučuju jednog zatvorenika i jednog dželata, a vi obično preuzimate ulogu zatvorenika.
Uvod i kraj igre se igra u potpunosti kao prvi par, Sengoku i Rina. Bili smo prilično uznemireni kada smo morali da ih ostavimo da igraju kao drugi likovi jer su oni najrazvijeniji i najsimpatičniji par. Sengoku je običan tip, voli društvene igre i tematske parkove, ali takođe ima nepokoleblјivu želјu da zaštiti Rina-u. Bio je daleko najbolјi lik u igri.
Yurukill-ov zaplet ponekad deluje nefokusirano. Svaki par likova ima njihovu priču o tome šta je za početak dovelo do hapšenja zatvorenika i kako se dželat uklapa, većina ovih priča je prilično utemelјena i zato funkcionišu. To se oseća kao vrsta nesreće u koju bi svako mogao da se spotakne i čini da se saosećate prema likovima. Treće poglavlјe je izuzetak, pozadinska priča za te likove je bizarna i oseća se tako potpuno odvojeno od zapleta da nam je skoro ubilo igru. Srećom, prilično brzo se vraća, ali kada su se ovi smešni elementi zapleta vratili pred kraj u velikoj meri, bili smo veoma razočarani.
Sveobuhvatni zaplet je nered, postoji samo jedna nit vezivnog tkiva i postoji samo između prvog para likova, tako da dok pratite ostale okolo, osećate se kao da nema napretka u otkrivanju misterije iza Yurukill igre u celini. U ovakvim igrama sa zlokobnom grupom koja stoji iza incidenata, otkrivanje onoga što je sve likove spojilo može da bude najuzbudlјiviji deo, a Yurukill gubi osećaj progresije u sredini, zapravo mu se vraća tek na kraju.
Yurukill-ovo igranje je pogodak i promašaj. Delovi vizuelnog romana su uglavnom zabavni, dijalog između likova je zabavan, i dok su neki od njih bolјi od drugih, sve se lepo čita uz zabavne interakcije. Zagonetke takođe zauzimaju pristojan deo ovih odelјaka, i dok je većina njih zanimlјiva i ne previše teška, postoji više puta kada se čini da klјučne informacije nedostaju. Zagonetke imaju sistem nagoveštaja, za svaku slagalicu imate tri nagoveštaja na raspolaganju, postajući sve eksplicitniji sa svakim, i mi smo često osećali potrebu da koristimo prvi nagoveštaj da bi uopšte razumeli šta slagalica traži od nas. Nije da su zagonetke bile teške, već da nismo ni znali šta treba da radimo.
Drugi glavni element igre su shoot ‘em up delovi. Oni se osećaju čudno, igra se zaista trudi da ih ubaci i učini ih delom zapleta. Oni nisu samo prikaz stvarnih događaja, ili mentalni uređaj koji se koristi za rešavanje problema kao što su Logic Dive ili Hangman’s Gambit u Danganronpa. To su stvarni događaji koji se zaista dešavaju u VR. To je zbunjujuće i toliko se trudi da se opravda da se na kraju nateže. Igra se dobro, ali postoji to čudno užasno usporavanje koje se dešava svaki put kada nanesete štetu, ili u bilo kom drugom trenutku može da bud previše efekata čestica na ekranu što otežava igranje. To takođe ponovo koristi sve boss-eve najmanje jednom, ponekad i više puta, što je lenjo.Iako je bio zanimlјiv izbor spojiti shoot ’em up i vizuelni roman, čini se da Yurukill ne uspeva da to uradi elegantno. Nikada se ne čini da se dva dela igre pravilno spajaju i da se uvek osećaju potpuno odvojeno jedan od drugog.
Pozitivno:
⦁ Dobro zaokruženi likovi
⦁ Cool UI dizajn
⦁ Dobro napisan dijalog
Negativno:
⦁ Elementi igranja se ne uklapaju dobro
⦁ Zaplet se oseća nefokusirano
