Kada ste godinama unazad strastveni ljubitelj žanra preživljavanja (survival igara), polako počnete da primećujete jedan vrlo jasan, ali i pomalo zamoran šablon. Većina naslova vas baca u surove, mračne svetove pune zombija, mutanata, radijacije ili nemilosrdnih kanibala. Od vas se traži da se borite za goli život u okruženju koje aktivno želi da vas uništi. Zato, kada sam prvi put čuo za igru Solarpunk, na kojoj radi razvojni tim Cyberwave uz podršku izdavača Rokaplay, bio sam zaintrigiran. Obećavali su nam potpuno drugačiji pristup – igru preživljavanja koja nije stresna, već opuštajuća, smeštenu u utopijski svet gde se priroda i napredna tehnologija savršeno prepliću.
Nakon što sam instalirao igru i proveo desetine sati gradeći svoj mali raj u oblacima, rešio sam da saberem svoje utiske. Želim da vam prenesem tačno onaj osećaj koji sam imao dok sam igrao, da vam opišem mehanike i otkrijem da li je ovaj naslov zaista doneo tu dugo čekanu revoluciju u žanr, ili je samo još jedna lepa fasada bez mnogo suštine.
Dobrodošli u utopiju: prvi koraci na letećim ostrvima
Prva stvar koja vas apsolutno obori sa nogu kada pokrenete Solarpunk jeste vizuelni identitet. Svet se sastoji od prelepih, lebdećih ostrva okruženih nepreglednim plavetnilom neba i mekim oblacima. Boje su jarke, tople i pastelne, što odmah stvara neverovatno umirujuću atmosferu. Nema onog klasičnog stresa koji osećate u sličnim igrama kada padne noć. Ovde noć donosi prelepo zvezdano nebo i osećaj mira.
Počinjete sa osnovnim alatima i praznim komadom zemlje na jednom od plutajućih ostrva. Koncept je takav da vas igra od samog početka uči da budete u harmoniji sa okolinom. Ne sečete šume da biste uništili prirodu, već pametno koristite resurse kako biste izgradili održiv ekosistem. Drvo, kamen i metal su vaši osnovni gradivni elementi, a sam interfejs za izgradnju je prilično intuitivan i omogućava vam da brzo podignete prve zidove svog novog doma u oblacima.
Sistem energije koji menja sve: vetar, sunce i tehnologija
Ono što me je definitivno najviše zadržalo uz ekran jeste celokupan sistem proizvodnje i menadžmenta energije. U većini igara ovog tipa, energija se dobija paljenjem uglja ili drveta u primitivnim pećima. Cyberwave je ovde, shodno samom nazivu igre, uveo mehaniku obnovljivih izvora koja je apsolutno genijalna.
Da biste pokrenuli svoje mašine, automatizovali farme ili osvetlili kuću, morate da gradite solarne panele, vetrenjače i sisteme koji koriste snagu vode. Ali tu dolazi onaj najzanimljiviji deo koji funkcioniše kao prava mala logička slagalica. Solarni paneli proizvode struju samo tokom dana, i to ako nije oblačno. Vetrenjače zavise od vremenskih prilika i brzine vetra. Zbog toga sam sate proveo praveći kompleksne mreže baterija i kablova kako bih uskladištio višak energije za kišne dane i mirne noći.
Osećaj kada prvi put uspešno povežete čitav sistem, kada vidite kako se vaše baterije pune, a mehanizacija počinje da radi potpuno automatski bez vaše direktne intervencije, je neprocenjiv. To vam daje neverovatan osećaj postignuća kakav retko koja igra može da pruži.
Poljoprivreda i zanatstvo u visinama
Kako biste preživeli i napredovali, morate da jedete, a to znači da ćete morati da zasučete rukave i postanete poljoprivrednik. Poljoprivredni sistem je veoma razvijen i podseća na najbolje trenutke iz igara poput Stardew Valley, ali u 3D okruženju. Počinjete skromno, sadeći osnovne kulture i zalivajući ih ručno kanticom za vodu. Međutim, kako vaša tehnologija napreduje, tako napreduje i vaša bašta.
Ubrzo sam počeo da gradim napredne sisteme za navodnjavanje, povezujući prskalice sa senzorima za vlagu i ogromnim rezervoarima za kišnicu. Igra vas nagrađuje za optimizaciju prostora i resursa. Pored biljaka, možete uzgajati i životinje, koje su dizajnirane sa toliko šarma da prosto ne možete a da se ne nasmejete kada ih vidite kako trčkaraju po vašem imanju. Zanatstvo (crafting) je duboko povezano sa vašom farmom. Plodove svog rada ne koristite samo za ishranu, već i za kreiranje novih materijala, bio-goriva i kompleksnijih alata.
Istraživanje i vazdušni brodovi: krstarenje kroz oblake
Koliko god vaše početno ostrvo bilo prelepo, resursi na njemu su ipak ograničeni. Da biste napravili ozbiljan napredak, morate se otisnuti u nepoznato. I tu na scenu stupa moj omiljeni aspekt igre – vazdušni brodovi.
Kada sam konačno prikupio dovoljno resursa i energije da sagradim svoju prvu letelicu, osetio sam se kao pravi istraživač. Vazdušni brod je u potpunosti prilagodljiv. Vi birate gde ćete staviti jedra, motore, skladišni prostor, pa čak i krevet kako biste imali pokretnu bazu. Upravljanje brodom ima svoju težinu; osećate vetar kako vas gura, morate da pazite na rezerve energije za motore i da pametno navigirate kroz oblačne slojeve.
Istraživanje donosi uzbuđenje jer svako novo ostrvo krije drugačije biome, retke biljke, napuštene strukture i nove tehnologije koje možete doneti nazad u svoju glavnu bazu. Izdavač rokaplay je očigledno prepoznao da igrači vole misteriju, pa je svet ispunjen malim vizuelnim pričama o tome ko je živeo na ovim ostrvima pre nas.
Zajednička igra: preživljavanje sa prijateljima
Iako je Solarpunk fantastično iskustvo kada igrate sami, pravi potencijal se otključava kada u igru uđu prijatelji. Podrška za kooperativno igranje (multiplayer) je prisutna i menja celokupnu dinamiku. Kada sam igrao sa svojom ekipom, prirodno smo podelili uloge. Ja sam bio zadužen za dizajniranje baze i optimizaciju električne mreže, dok je jedan prijatelj bio posvećen brizi o životinjama i poljoprivredi, a treći je konstantno krstario nebesima tražeći nove materijale.
Ovo drastično smanjuje onaj spori, „grind“ osećaj koji ume da se javi u kasnijim fazama igara za preživljavanje. Zajedničko planiranje i građenje masivnih struktura na ivicama letećih litica stvara sjajne momente i anegdote koje ćete danima prepričavati.
Gde sistem pokazuje svoje slabosti i šta fali
Da bi ova recenzija bila potpuno iskrena i objektivna, moram se osvrnuti i na stvari koje mi se nisu dopale. Kao i svaki naslov u ovom žanru, Solarpunk ima svoje tehničke mušice i nedostatke.
Prvo, interfejs za upravljanje inventarom ume da bude prilično konfuzan i nepotrebno zakomplikovan. Kada prikupite desetine različitih materijala, prebacivanje iz jednog sanduka u drugi zahteva previše klikova. Druga stvar je nedostatak pretnje koji nekim igračima može smetati. Iako sam uživao u opuštenoj atmosferi, povremeno bih poželeo neki spoljni izazov – na primer, neki prirodni fenomen poput jake oluje koja bi oštetila panele ili specifične štetočine koje napadaju useve, čisto da se razbije monotonija savršenstva.
Takođe, kraj igre (endgame) trenutno deluje pomalo praznjikavo. Kada jednom otključate sve tehnologije i izgradite savršeno automatizovanu bazu, gubite onaj osećaj hitnosti i motivaciju za daljim istraživanjem. Razvojni tim će definitivno morati da ubaci više sadržaja, novih izazova ili dublju priču kako bi zadržali igrače na duže staze.
Moja konačna presuda: vredi li uskočiti u ovaj svet
Kada podvučem crtu, zatvorim igru i razmislim o vremenu provedenom u njoj, moje srce je ipak na strani ovog prelepog solarpank sveta. Cyberwave i rokaplay su uspeli da naprave nešto što je istinski drugačije.
Solarpunk nije igra u kojoj ćete grickati nokte od nervoze bežeći od neprijatelja. Ovo je naslov koji pokrećete nakon napornog radnog dana kada želite da se potpuno opustite. Gledanje u zalazak sunca sa palube sopstvenog vazdušnog broda, uz zvuke vetra i laganu, prijatnu muziku, dok vaši solarni paneli hvataju poslednje zrake svetlosti – to je iskustvo koje prosto deluje lekovito.
Ukoliko volite građenje, automatizaciju, opušteno istraživanje i prelepu grafiku, a umorni ste od nasilja i surovog preživljavanja u gejming svetu, ovo je igra koju apsolutno morate probati. Nije savršena, fali joj još malo dubine i poliranja, ali temelj koji je postavljen je toliko šarmantan i inovativan da joj se lako opraštaju dečije bolesti. Spremite kofere, vreme je da izgradite svoj održivi dom visoko u oblacima.
