Igra iz 2021. godine, Willy’s Wonderland, sa Nicolasom Cageom u glavnoj ulozi, predstavlja zabavan akcioni horor film koji očigledno crpi inspiraciju iz serijala video igara Five Nights at Freddy’s. Međutim, čini se kao čudan izbor kada se, prilikom kreiranja video igre bazirane na Willy’s Wonderland, odlučite za 2.5D side-scrolling beat ’em up pristup.
To ne bi bio toliki problem da je Willy’s Wonderland – The Game zaista pokazao da je vredan dodatak žanru koji trenutno prolazi kroz neku vrstu renesanse. Ali, izgleda da je to previše za tražiti: nažalost, igra nije baš dobra. Zapravo, prošlo je dosta vremena od kada smo igrali igru koja nas je ovako razočarala.
Willy’s Wonderland – The Game počinje animiranom sekvencom koja u suštini prati radnju filma, sa Nicolasom Cageom i ostalima. Međutim, od tog trenutka, stvari kreću nizbrdo, jer shvatate da je igranje potpuno neispunjeno već u prvim minutima, možda čak i sekundama, nakon što preuzmete kontrolu nad jednim od dva dostupna lika.
Bez obzira na to da li odlučite da igrate kao The Janitor ili Liv, oba lika se igraju gotovo isto – mada Liv, u skladu sa stereotipima, udara nešto slabije, ali se kreće brže. Svaki lik može udarati pesnicom, šutirati, blokirati, skakati, izvoditi napade s zalećem ili rotirajuće napade koji imaju cooldown, kao i koristiti trio buff-ova koji troše deo vašeg „Fun“ metra.
Problem je u tome što vam Willy’s Wonderland – The Game neće pružiti mnogo zabave. Prolazeći kroz sedam malih nivoa, sve što ćete verovatno doživeti su dosada, ponavljanje i frustracija. Vizuelni aspekt igre je izuzetno monoton, i to bi možda bilo oprostivo da je igranje kvalitetno, ali nažalost, to nije slučaj.
Za početak, kontrole su neverovatno nespretne. Za razliku od igre Streets of Rage 4 gde je pomeranje lika fluidno i odzivno, a akcija ima smisleni tempo, ovde osećate određenu nepovezanost sa izabranim likom. Samo poravnanje za udarac neprijatelja može biti frustrirajuće, što je veliki problem u igri ovakvog tipa. Takođe, pomenuti buff-ovi: koristi koje pružaju su toliko kratke ili nebitne da kao da i ne postoje.
Kako napredujete, shvatićete da igra zapravo nema mnogo više da ponudi od onoga što ste iskusili u prvom nivou, osim što vam baca više neprijatelja koji izgledaju isto. Zapravo, to nije sasvim tačno: igra uvodi nekolicinu novih neprijatelja, kao što je iritantni haker koji se konstantno teleportuje po ekranu, postavlja štit i upravlja dronom koji vas puca svakih nekoliko sekundi. Oni nisu loše izbalansirani ili iritantni, uopšte. Nadamo se da primećujete sarkazam.
Ne možemo čak ni reći da igru spašavaju boss borbe, jer su i one loše. Sve u svemu, postoji vrlo malo, ako išta, pozitivno što možemo reći o ovoj igri, osim da je jeftina. Ipak, možete pronaći mnogo bolje igre u ovom žanru po sličnoj ceni tokom rasprodaja na gotovo svim platformama.
Dakle, ako ste fan filma ili side-scrolling beat ’em up igara, i ako vas privuče Willy’s Wonderland – The Game, nećete mnogo potrošiti ako je kupite, ali to stvarno ne bi trebalo da uradite. To je užasna, užasna igra, sa nula pozitivnih karakteristika osim njene budžetske cene. Willy’s Wonderland, kao i Nicolas Cage, zaslužili su bolje.
