Samo nekoliko minuta u kampanji Warhammer 40,000: Boltgun, spriteovi kultista koji vas dočekuju kišom metaka nagoveštavaju da nešto nije baš kako treba na planeti Graia. Ove sumnje – koje deli i Inkvizicija u čije ime sprovodite pravdu cara – ubrzo se potvrđuju kao istinite kada bez suviše nežnosti zabijate svoj verni lančani mač u neljudsko meso demona.
Warhammer 40,000: Boltgun uspešno se oslanja na retro nostalgiju koja je poslednjih godina izrodila toliko „boomer shooter“ igara. Ima osećaj brzine koji vam omogućava da nasilno uništavate neprijatelje dok se krećete po arenama. Preuzimate ulogu veterana Ultramarinesa, ali ova okretnost na početku deluje suprotno od teškog zvuka koji proizvodi vaš oklop pri sletanju posle skoka. Međutim, tokom kampanje sam se na ovu kontrastnu mešavinu na koju sam se na kraju navikao.
Na početku koristite samo lančani mač koji usporava vreme dok napadate i omogućava vam da se približite neprijateljima. Jedan udarac je dovoljan da pretvorite obične kultiste i slabije demone u krvave prskalice, već u ranim fazama igre stvarajući osećaj snage koji se zadržava tokom većeg dela kampanje.
Veći protivnici mogu biti iseckani pritiskom na dugme za napad, mada se neki bore natrag i to vas čini ranjivim na druge napade.
U pravom old-school FPS stilu, otključavate više oružja tako što ih pronalazite i pokupite unutar nivoa. Prvo dobijate svoj naslovni Boltgun, čiji zadovoljavajući prasak i obilni izvori municije čine ga pouzdanim saputnikom za smrt.
Uz vaše sposobnosti se nadopunjuju oružja poput Meltaguna, čija razorna energetska talasa brzo uništavaju čak i najstrašnije demone. Grav-gun deluje kao ekvivalent Boltguna za BFG iz igre Doom, dok Vengeance Launcher baca bombe koje eksplodiraju nakon kratkog kašnjenja.
Vaš arsenal vas čini svestranim ratnikom sposobnim da se suoči sa svim neprijateljima cara. Svako oružje deluje moćno zahvaljujući zadovoljavajućim zvučnim i vizuelnim efektima, i pravo je zadovoljstvo prebacivati se između njih čak i kada niste ograničeni municijom.
Sva oružja imaju pripadajući rang snage, baš kao i neprijatelji. Oružja nižeg ranga tehnički su manje efikasna protiv protivnika višeg nivoa. Idealno bi bilo prebaciti se na Meltagun ili Volkite Caliver kada se suočavate sa opasnijim protivnicima, poput Bloat Dronova, kako biste ih savladali u manje udaraca.
Istovremeno, kretanje i izbegavanje napada ili korišćenje zidova i stubova kao zaklona dok pogađate svojim Shotgunom ili Heavy Bolterom će i dalje svrgnuti ove otporne protivnike, čak i ako to traje malo duže. Veći deo vremena provedenog u borbi sastoji se od brzog prebacivanja između ciljeva, procenjivanja koje prioritete dati, pre nego što se požurite u potrazi za municijom, zdravljem i oklopima.
Veći deo vremena provedenog u borbi vas drži u zoni i usredsređene na raspršivanje neprijatelja na komadiće. Kratki trenutak divljenja vašim delom donosi veliku dozu trijumfa dok gledate sobe ispunjene pikseliranom krvavom masom i protivnicima isečenim na pola.
Ipak, povremeni susreti mogu dovesti do gotovo trenutnih smrti koje jednostavno deluju nepravedno, iako promena taktike, prilazak iz drugačijeg pravca ili jednostavno sreća su dovoljni da se brzo pređe preko njih.
Sistem kontrolnih tačaka takođe mi je stvarao probleme u nekoliko situacija, zatvarajući me u sobama punim neprijatelja i sa malo načina da povratim zdravlje kada mi je ostalo samo 10 HP.
Nije potrebno ni reći da su to bile osuđene situacije koje su me primoravale da počnem ispočetka. Iako pojedinačni nivoi nisu predugi – kreću se od 9 do nekih 20 minuta na srednjem nivou težine – ponovno pokretanje zbog toga što vas kontrolna tačka zaglavi u bitkama koje ne možete dobiti nije baš idealno.
Što se tiče ciljeva, Boltgun drži stvari jednostavnim, tražeći od vas da doslovno dođete do kraja svakog nivoa. Na putu, istraživaćete različite lokacije, od pustih kanjona do unutrašnjosti Mechanicus objekata, lavinih jezera i mesta iskrivljenih pod uticajem Immateriuma.
Ubijaćete sile Haosa dok se krećete, tražićete ključeve različitih boja koji otvaraju određena vrata ili čistiti purgirajuće arene, koje zahtevaju da eliminirate određeni broj protivnika kako biste napredovali dalje od njih.
Tajne sakrivene širom nivoa služe kao posebni predmeti koji pružaju bonuse poput mega štete ili potentnijeg streljiva. Na kraju svakog nivoa se prikazuje koliko ste njih pokupili, pružajući ispunjavanje opcionalnog cilja za ljubitelje potpunosti.
Nivoi u Boltgun-u uspevaju da uhvate nešto od veličanstvenosti svog okruženja, čineći čak i Space Marine-a malim u poređenju sa ogromnom industrijskom opremom. Modeli oružja i sprajtovi neprijatelja izgledaju sjajno, olakšavajući prepoznavanje protivnika na prvi pogled. S druge strane, lokacije mogu biti promenljive.
Neki od tekstura izgledaju previše isprano – čak i prema standardima boomer shootera – i, još gore, mogu dovesti do toga da delovi nivoa se stapaju jedan s drugim. To čini da se malo previše lako izgubite. U nekoliko situacija, imao sam teškoće da pronađem put koji treba da sledim kako bih pokupio ključ i približio se kraju.
Vaš pratioc servo-lobanja vam nudi uputstva, ali ona se prenose samo putem teksta koji je nezgrapno smešten u gornjem levom uglu ekrana, gde je teško čitati čak i kada niste zauzeti pucanjem.
Dizajn nivoa u Boltgun-u nije preterano kompleksan, što je učinilo ove trenutke posebno frustrirajućim, jer su me samo ometali u mnogo prijatnijoj akciji. Možda najgori primer je jedan nivo koji se oslanjao na korišćenje portala kako bi se došlo do krajnjeg bossa. Iako se uklapa tematski, njime se bilo teško snaći.
Neprijatelji s kojima se suočavate su prilično raznoliki i mogu biti prava pretnja. Često ste nadbrojani i iako možete iskoristiti određene protivnike tako što ćete se ponavljajuće pojavljivati iza uglova ili ih eliminisati sa udaljenosti, suočavanje s različitim vrstama napada znači da morate biti oprezni i uvek obratiti pažnju na lokacije predmeta koje možete pokupiti.
Ako lako možete ubiti Blue Horrors sa svojim Boltgun-om ili koristiti sposobnost punjenja da biste trenutno pretvorili jato Nurglinga u kašu, suočavanje s Aspiring Champion-ima – posebno ako im dozvolite da vam se približe – mnogo je izazovnije, zahvaljujući njihovoj visokoj mele šteti i šansi za vaskrsnuće kao jači Chosen Champion-i.
Izdržljivi Black Legion Terminatori pokušavaju da vam uzvrate tako što će vas napuniti mecima, dok Plague Toad-i izmenjuju izbacivanje kiselog povraćanja i upotrebu dugih jezika za napade.
Flameri i njihovi Exalted pandani mogu brzo istopiti vaš oklop svojim napadima iz daljine ako se predugo zadržite na istom mestu, dok su impresivni Lordovi Promena (Lords of Change) i Veliki Nečisti (Great Unclean Ones) neki od najvećih izazova s kojima ćete se suočiti, čak i ako uspete privremeno ih odvojiti od ostalih neprijatelja.
Međutim, uprkos raznolikosti neprijatelja, Boltgun najveći deo svojih aduta otkriva već u ranim poglavljima. Većinu protivnika ćete sresti tokom prvog poglavlja, što čini preostala dva treća igre postepeno manje uzbudljivim.
Kampanja nije izrazito dugačka, ali uspeva zadržati određenu zanimljivost kroz neke od svojih okruženja – vožnja ogromnih liftova dok istrebljujete neprijatelje je iznenađujuće zabavna.
Čak i u završnom delu, uvodi svoj ekvivalent BFG-a (Big F***ing Gun) i ima izazovnu borbu sa poslednjim bosom. Ali, iako sam uživao u donošenju smrti pristalicama Haosa, kada su se odjavili krediti, jedva sam čekao zasluženu pauzu za kafu.