Sa imenom kao što je „Pecker“ i istoimenim glavnim likom koji je ptica sa džinovskim kljunom, moram priznati da sam igru započeo sa donekle niskim očekivanjima. Uz činjenicu da je Pecker 3D platformer, bio sam siguran da me čeka „edge-fest“ u stilu kasnih 90-ih/ranih 2000-ih sa mnogo detinjastih šala baziranih na penisu.
Zapravo, Pecker nije ništa od toga. Umesto toga, fokusira se na kljun svog naslovnog heroja jer je cela igra izgrađena oko njega.
Želite da se borite protiv neprijatelja ili razbijate mnoge krhke predmete koji ispunjavaju Peckerov svet? Koristite svoj kljun kao oružje, probadajući i razbijajući sve što vam se nađe na putu.
Želite da rešavate zagonetke? Vaš kljun postaje alat – doduše, glavna/jedina upotreba alata je prebacivanje prekidača i rotiranje zupčanika, ali ipak, igra pronalazi način da to prilično dobro varira od zagonetke do zagonetke.
Najvažnije, želite da skačete sa mesta na mesto, penjete se na kule i prelećete provalije? To je verovatno najvažnija stvar u igri (s obzirom da je, znate, 3D platformer), a Peckerov kljun je ključan za ceo poduhvat: zabodete ga u bilo koje drvo koje možete pronaći i vinete se u kom god smeru želite da idete.
Doduše, to je ujedno i najfrustrirajući deo igre jer je toliko neprecizan. Iako igra korisno iscrtava vašu grubu putanju, ako pokušavate da povežete niz skokova, to postaje veći izazov. Takođe ne pomaže ni to što, ako padnete sa velike visine, gotovo sigurno ćete poginuti jer ćete beskorisno zabadati kljun u nedrvene predmete. To je deo izazova, naravno, ali je i dalje iritantno.
Ali iritantno ili ne, to je uredna mehanika oko koje se gradi platformer, a Pecker to radi prilično dobro. Njegovo ime možda priziva neke od lošijih momenata 3D platformera od pre nekoliko decenija, ali njegovo igranje podseća na neke od boljih, i zbog toga vredi istražiti ako ste ljubitelj žanra.
