Dobro je poznata činjenica* da video igre postaju bar 39% bolje ako imaju svoju temu. I dok je tematska pesma u Moving Houses, koja svira tokom odjavne špice, zaista odlična, to nije ni približno najzanimljivija stvar u ovoj igri.
Ovo je delo samo jednog autora, Gordona Littla, koji radi pod imenom Gord Games. Moving Houses se predstavlja kao udobna igra o pakovanju kutija za preseljenje. I… donekle jeste. U početku deluje kao spoj igara Unpacking i Moving Out… bar prvih dvadesetak minuta. Jednostavno se krećete po prijatnoj kući, stavljajući manje predmete u kutije i bacajući veće direktno u zadnji deo kamiona za selidbu.
Teško je pričati o Moving Houses bez otkrivanja previše detalja, ali opis na stranici igre na Steamu, koji upozorava da „nije sve kako izgleda“, daje nagoveštaj da… nešto se ovde dešava. Zaista, tek kada se počnu pojavljivati sobe u kući za koje ste sigurni da ih pre nije bilo, počinjete da sumnjate da nije sve u redu. Moguće je da ste slučajno preskočili vrata do spavaće sobe, ali nema šanse da je to stepenište bilo tu pre.
Tek u drugoj polovini igre Moving Houses potpuno preokreće vaša očekivanja i pretvara se u nešto drugo. Čak i dok se nove sobe pojavljuju, vi i dalje radite svoj posao – pakujete kutije i punite kamion za selidbu. Možda bi brzo postalo dosadno da ne osećate da se nešto čudno dešava ispod površine.
Igra Moving Houses nikad ne prelazi u punu horor zonu, na čemu sam zahvalan, ali odlazi u pravce koje ne biste očekivali, na način koji vas drži na ivici sedišta, nikad potpuno sigurnim šta će se desiti. Gord Games koristi veliki broj horor tropa na inventivan i uznemirujući način.
Naći ćete se kako se krećete kroz liminalne prostore, i naravno, tu su hodnici koji deluju kao da se nikada ne završavaju. Čak i nešto tako jednostavno kao gašenje svetala i korišćenje baterijske lampe može me naterati da se znojim od straha.
Ovo nije duga igra: završićete Moving Houses za oko 90 minuta, više ili manje. Međutim, tu je i verzija ‘Extra Packing’ koju možete igrati kada završite, koja vam daje više predmeta za pakovanje u svakoj sobi, kao i izbrisana scena za igranje, što je zaista lep dodatak.
Mogao bih da pišem još o Moving Houses, ali ovo je tip igre koju je najbolje igrati kada znate što manje. Njeni obrti i preokreti su dizajnirani da vas iznenade, i bolje ih doživite ako igrate bez previše informacija unapred. Ne, ništa nije onako kako biste očekivali u ovom slatkom sim-ludilu, i to je sve što treba da znate. Oh, i ima tematsku pesmu koja će vam se uvući u glavu.
Nemojte da vas zavaraju simpatična i vesela umetnička dela igre: Moving Houses nije ono što izgleda. Naizgled nevina i prijatna simulacija selidbe, ova igra krije nešto mnogo zlokobnije, a otkrivanje toga je deo zabave igranja. Ova kreativna i zanimljiva igra sjajno ruši očekivanja – i iako je kratka, definitivno vredi vašeg vremena.
