Kao plašljivi tinejdžer koji se mučio da prođe pored Redeads-a u igri Ocarina of Time, trebalo mi je dosta vremena da zavolim survival horor igre. Dok su se drugi borili protiv zombija u Resident Evil-u i lutali maglom Silent Hill-a, ja sam sakupljao sjajne predmete u šarenim platformerima sa maskotama. Na kraju sam ipak postao onaj veliki, hrabri dečko koji danas piše ovu recenziju i počeo sam da uživam u svakojakim strašnim igrama. To je značilo da sam propustio neke od ranih 3D klasika, ali na svu sreću, igre poput Heartworm-a osiguravaju da čak i u 2025. godini mogu da iskusim tu atmosferu horora sa PS1 konzole.
U igri Heartworm igraćete kao Sam, mlada žena koja se teško nosi sa smrću svog dede. Opsednuta je istraživanjem zagrobnog života i komunikacijom sa „drugom stranom“, a nakon mnogo vremena provedenog na internetu, otkriva potencijalni način da ga ponovo vidi. Postoji kuća u planinama koja navodno ima neka neobjašnjiva natprirodna svojstva, i to je sve što je Sam potrebno da krene u avanturu. Ovo je veoma emotivan uvod za jednu retro horor igru, koji me je držao prikovanim za ekran sve vreme.
Od trenutka kada stignete do pomenute kuće u Heartworm-u, shvatićete da je ovo igra koja pre svega stavlja akcenat na istraživanje. Postoji mnoštvo soba za pretraživanje, punih beleški koje dodaju dubinu priči i potencijalno nagoveštavaju kuda treba ići dalje. Kako budete napredovali, bićete uvedeni u mnogo divlje i onostrane lokacije za istraživanje, koje se kreću od potpuno neverovatnih do krajnje mračnih i jezivih.
Kada se mučite da vidite u tami Heartworm-a, uvek ćete imati jedan praktičan predmet koji će vam osigurati da možete da napredujete – vaš verni fotoaparat. Pritiskom na jedno dugme na ramenu kontrolera možete aktivirati blic, koji će osvetliti sobu tek toliko da vidite kuda idete. Ovo je veoma korisno, ali verujte mi, nema ničeg strašnijeg nego kada u tom kratkom trenutku svetlosti vidite da se nešto pomera.
Zapravo, u Heartworm-u ima mnogo manje borbe nego što sam očekivao, ali to ne znači da je nema uopšte. Sva borba se odvija pomoću vašeg fotoaparata, kojim ćete fotografisati i omamiti ili eliminisati bilo kakva čudna, statična čudovišta koja vas jure. Kada to radite, perspektiva se prebacuje na pogled preko ramena, što je lepo i za istraživanje i deluje kao kul, moderan dodatak. Kao i kod svih horor igara stare škole, trudio sam se da izbegavam neprijatelje umesto da se suočavam sa njima kad god je to bilo moguće, posebno zato što u pravom survival horor maniru stalno morate da vodite računa o svojim resursima.
Tu su svi uobičajeni paketi prve pomoći i municija (u ovom slučaju, film za fotoaparat) koje treba sakupljati u Heartworm-u, ali takođe ima i mnogo delova za slagalice. Ova igra je puna onih tradicionalnih zagonetki koje odmah povezujem sa Silent Hill-om, kao što je potreba da podesite sat na određeno vreme kako biste otvorili put. To je pravi festival nostalgije koji savršeno pogađa težinu, zahtevajući od vas da uključite mozak i pročitate sve tragove koje pronađete.
Ta sveopšta nostalgija bila je jedan od aspekata Heartworm-a u kojem sam najviše uživao, ali ako niste ljubitelj takvog povratka u prošlost, postoje opcije i za vas. Vizuelni stil PS1 konzole, na primer, može se zameniti modernijim izgledom, što će verovatno biti primamljivije za dobar deo današnje publike. Takođe možete uključiti ili isključiti takozvane „tank“ kontrole, što sam definitivno cenio.
Ipak, nekim aspektima ove retro horor igre se ne može pobeći, kao što je stalno promenljivi ugao kamere, koji mi je bio više ometajući i iritantniji nego u bilo kojoj drugoj survival horor igri koju sam igrao. Takođe sam se baš namučio sa sićušnim inventarom, koji sa ukupno šest mesta deluje nepotrebno surovo i značio je da sam morao neprestano da se vraćam do sanduka za skladištenje.
Moj drugi glavni problem sa Heartworm-om bila je mapa, koja me je u početku impresionirala različitim bojama koje označavaju gde se nalazite i zamućenim efektom koji pokazuje da u nekoj lokaciji još uvek imate predmete za pronalaženje. Problem je, međutim, što sama Sam nije prikazana na mapi, i bilo je bezbroj puta kada sam se mučio da shvatim koji izlaz iz sobe treba da iskoristim da bih stigao do svog odredišta. Stalna promena uglova kamere nimalo ne pomaže u tome, okrećući vas tako da izgubite svaki osećaj za pravac.
Heartworm je istovremeno dirljiv i zastrašujuć survival horor omaž prošlosti, koji će se dopasti svima koji traže dozu PS1 nostalgije. Takođe radi odličan posao u prilagođavanju kako fanovima stare škole, tako i modernoj publici, sa opcijama koje uključuju svakoga ko traži jezivo iskustvo. Za jednu kraću horor avanturu, koja traje oko četiri sata od početka do kraja, svakako biste mogli proći mnogo gore nego da pomognete Sam da se izbori sa svojom tugom.
