Sa Final Fantasy 16, prekinute su tradicije. Od sistema borbe u realnom vremenu koji nagrađuje stilizovanu igru do manjeg fokusa na članove tima, gde je igranje umesto toga usmereno na jednog lika. Uprkos tome, Final Fantasy 16 je dobro prihvaćen kada je prošle godine izašao za PS5. Nova PC verzija takođe pruža odličan izgovor da se ponovo uplovite u ovu epsku fantazijsku avanturu.
Hajde da odmah rešimo jednu od najvažnijih stvari. PC verzija Final Fantasy 16 je jednostavno fantastična. Pruža mnogo grafičkih opcija za podešavanje, a iznenađujuće dobro funkcioniše i sa mišem i tastaturom. Ipak, preporučujem korišćenje kontrolera za igranje, jer je Final Fantasy 16 prilično brza igra, a frenetična akcija bi mogla lako oštetiti dugmiće na mišu.
Igrajući na računaru srednje do visoke klase — AMD Ryzen 7 7800X3D, 32GB DDR5 RAM-a od 6000 MHz i AMD Radeon 7800 XT — igra je radila besprekorno sa svim postavkama podešenim na najviši nivo. Omogućavanjem AMD-ovog FSR 3.1 podešavanja u rezoluciji nativnog ekrana takođe sam uspeo da postignem više od 100 frejmova po sekundi pri rezoluciji od 1440p.
Iznenađujuće, framerate je povremeno padao na visokih 60 frejmova po sekundi, ali se to dešavalo toliko retko da ukazuje na to da je pad bio rezultat učitavanja većih pozadinskih resursa. Zanimljivo je da, iako se cutscene-ovi pokreću pri 30 frejmova po sekundi, igra je uspela da besprekorno prelazi iz igranja u cutscene-ove bez primetnih ili drastičnih padova u frejm rate-u.
Što se vizuelnog aspekta tiče, PC verzija Final Fantasy 16 izgleda neverovatno. Dok je već na PS5 verziji izgledala odlično, PC verzija omogućava igračima sa odgovarajućim sistemima da uživaju u najboljim vizuelnim efektima zahvaljujući jačem hardveru modernih gejming računara, kao i stabilnim visokim frejm rate-om koji zaista omogućava da akcioni deo igre zablista zahvaljujući odzivnim kontrolama.
Vizuelni efekti posebno dolaze do izražaja tokom brojnih Final Fantasy 16 scena u obliku borbi Eikona. Već od prve borbe na kraju prologa, kada se Feniks suočava sa Ifritom, osećaj skale koji ove scene pružaju je uporediv samo sa nekim od starijih akcionih igara. Ove borbe su takođe mesto za najzanimljiviju muziku. Iako mnoge borbe sadrže ikoničnu orkestralnu muziku po kojoj je Final Fantasy 16 poznat i voljen, posebna pažnja mora biti posvećena pesmama poput Do or Die iz borbe protiv Titana i Catacecaumene iz borbe protiv Tifona.
Ove eklektične numere su uparene sa fantastičnim orkestralnim delima kao što je tematska pesma Land of Eikons, koja kombinuje elemente moderne orkestralne muzike sa klasičnim RPG elementima, kao i bombastičnom numerom Away, koja služi kao tema za jednu od ranijih scena igre.
Što se tiče priče, Final Fantasy 16 ima možda najtamniji ton i postavku od svih igara u ovom žanru, a početak igre donosi jedan od najboljih prologa koje sam video. Igrač se gotovo odmah uvodi u akciju sa epskom borbom između Feniksa i Ifrita, a ubrzo zatim je predstavljen glavni junak, Clive Rosfield. Kroz retrospektivne scene, dobijamo potpuniju sliku onoga što se dogodilo pre 13 godina, što je na kraju dovelo do toga da mladi Clive bude jedan od retkih preživelih vojne operacije, izdaje od strane svoje majke i prodaje u ropstvo.
Ropstvo je glavna tema tokom Final Fantasy 16, a veliki deo ranih poglavlja igre fokusira se na istraživanje sveta, kako se tretiraju ljudi označeni kao nosioci ropstva i kako protagonisti mogu promeniti ovu stvarnost. Tokom avanture, živopisna postava likova — Clive, Cid, Jill i Torgal — takođe moraju pronaći način da zaustave kugu koja se širi zemljom Valisthea, čineći zemlju negostoljubivom jer tlo više ne može podržati život za biljke i životinje, a magija ne funkcioniše u pogođenim oblastima.
Priča u Final Fantasy 16 je grandiozna i bombastična, kao što je najbolje od ovog žanra, i likovi će putovati širom sveta kako bi ostvarili svoje ciljeve, koji se kreću od podsticanja pobune i uništavanja gigantskih Majčinskih kristala, za koje se veruje da snabdevaju magiju u oblastima, do učešća u političkim intrigama. S obzirom na veliki broj likova, jedan od najboljih aspekata igre je prozor Active Time Lore, koji igračima omogućava da u svakom trenutku provere kako su likovi povezani, zašto se mrze i koje su njihove motivacije.
Jedina prava mana priče u Final Fantasy 16 je da pati od problema sa ritmom. Dok su početni i završni činovi izvanredno izvedeni, postoji srednji deo gde priča postaje spora. Iako ovaj deo priče nudi predah nakon adrenalinskih trenutaka, zadaci koje morate izvršiti su često dosadni i dugački. Kada prođete kroz ovaj deo od 5-7 sati, stvari ponovo postaju zanimljive dok Clive i njegova ekipa postavljaju ciljeve na glavni kristal u prestonici carstva Sanbreque.
Sve u svemu, Final Fantasy 16 je fantastična igra, a PC verzija sada omogućava da više igrača iskusi jednu od najprivlačnijih, najmračnijih i najpolitičkih priča u žanru. Sigurno, njegova akcijski orijentisana mehanika može izgledati kao da zahteva mnogo od igrača, ali sama igra je tako fino podešena da će i početnici i iskusni akcioni igrači pronaći nešto što će im se svideti.
