Fate Trigger: The Novita je igra koja kombinuje perspektivu trećeg i prvog lica, smeštena u žanr battle royale shootera. Planira se lansiranje na PC, konzolama, pa čak i na mobilnim uređajima tokom sledeće godine. Priznajem, da nije bilo upečatljivog umetničkog stila igre, verovatno je ne bih ni primetio. Oduvek sam se pitao zašto se developeri retko odlučuju za „anime“ estetiku, ali izgleda da takve igre postoje i jednostavno mi promiču ispod radara. U svakom slučaju, Fate Trigger me osvojio svojim stilom i zanimljivom arenom smeštenom na vremenski rascvetanom lebdećem ostrvu, a proteklog vikenda sam imao priliku da je isprobam tokom zatvorenog alfa testiranja.
Ono što me iznenadilo je koliko je igra zabavna, iako sporijeg tempa. Međutim, dizajn mape i ritam igre imaju ozbiljne nedostatke. Ako ste propustili ovo testiranje, ne brinite—mogu vam dati uvid u to kako se Fate Trigger zaista igra i kakva je verovatna monetizacija koju Saroasis Studios planira za ovaj shooter.
Kada prvi put uđete u igru, Fate Trigger vas odmah ubacuje u meč kako biste naučili osnove. Iako nemam ništa protiv ovakvog pristupa, više bih voleo da prvo mogu da podesim grafičke postavke i kontrole. No, ubrzo sam se našao u timu sa još troje igrača na battle royale ostrvu. Pre početka igre, morao sam da izaberem lik, pa sam se odlučio za Eos, jer nisam bio siguran šta koji lik radi, a naslovna junakinja obično je siguran izbor.
Likovi imaju različite veštine koje se mogu koristiti tokom meča. Neki, poput Eos, fokusiraju se na napad, dok su drugi, kao što su Camille i Kira, orijentisani na podršku i odbranu. Ako ste igrali neki hero shooter, brzo ćete se snaći, pogotovo ako volite taktičke igre. Fate Trigger je daleko sporiji nego što sam očekivao, verovatno zato što sam nedavno igrao Fortnite. Kretanje likova je sporo, nema klizanja, a ako potrčite pa legnete, lik će se baciti na pod. Nažalost, nema ni dramatičnog probijanja kroz vrata. U poređenju sa fizikom i kontrolama likova, igra je bliža PUBG-u nego brzim shooterima.
Veći deo igre se igra iz trećeg lica, ali ciljanje kroz nišan prebacuje vas u perspektivu prvog lica. Pucanje je precizno i prijatno, sa osećajem trzaja kod oružja, a morate pažljivo upravljati vatrom. Činilo mi se da postoji blaga „magnetizacija“ metaka, ali ne u meri koja bi narušila igru. Dostupan je solidan izbor oružja, poput automatskih pušaka, mitraljeza i snajpera. Takođe postoje mašine za nadogradnju oružja koje povećavaju njihove statistike i retkost.
Što se tiče veština, nisam ih često koristio, kao ni većina igrača u mom timu, osim onih koji su igrali sa Kirom i koristili njene digitalne tvrđave. Eos ima super nabijeni zrak koji može ispaliti kao ultimate, iako sam ga retko koristio, bio je koristan za suzbijanje neprijatelja.
Kada vas protivnik obori, ostavljate kutiju sa svojim opremom. Otvaranje tih kutija prikazuje prilično zatrpan korisnički interfejs, što mi se nije svidelo. Iako igra automatski preuzima najbolju opremu i municiju, navigacija kroz meni može biti zbunjujuća. Nadam se da će developeri poboljšati ovaj aspekt, naročito zbog dolazećih verzija za konzole i mobilne uređaje, jer bi to unapredilo iskustvo i na PC-u.
Iako je osnovna mehanika igre solidna, jedan od najvećih problema je dizajn mape. Mapa je interesantna, sa lebdećim ostrvima i retro-futurističkim vozilima inspirisanim 50-im godinama, ali je suviše velika i često prazna. Uprkos stotinu igrača u meču, retko ćete naići na nekoga, a većinu vremena provešćete istražujući pejzaže. Zona opasnosti sužava se sporije nego što je potrebno, pa tek u kasnijim fazama meča dolazi do pravih okršaja.
Nažalost, mapa deluje dosadno. Veći deo terena je ravan, sa ponekim drvećem i naseljima, ali bez upečatljivih tačaka interesa. Vozila su zanimljiva—dva putnika i opcija za transformaciju u lebdeće automobile, ali čak ni to ne uspeva da spasi dosadnu mapu.
Kada niste u meču, nalazite se u bazi, gde možete prilagoditi likove i istražiti njihove priče. U testiranju su bile dostupne neke opcije za kostime, a očekujem da će igra podsticati igrače na kupovinu kozmetike i battle passa. Likovi imaju svoje priče povezane sa misterioznom vremenskom petljom, a dovršavanjem svih poglavlja možete otključati besplatan skin.
Interakcija sa likovima je zanimljiva—možete ih tapkati za dodatne dijaloge, a engleski dub je sinhronizovan savršeno sa njihovim pokretima usana. Nažalost, nisam uspeo da poklonim predmete koje sam kupio, ali možda je to deo sistema koji još nije implementiran.
Sve u svemu, Fate Trigger: The Novita ima potencijal da bude odličan battle royale, naročito za mobilne uređaje. Pratiću ovu igru, i ako ste ljubitelj ovog žanra, predlažem da i vi obratite pažnju na nju.
