Eclipse: Edge of Light je zabavna istraživačka igra koja će vas sigurno vas držati u strahopoštovanju povremeno bez da vas odvuče previše komplikovanim kontrolama ili neurednom naracijom. Jednostavno vas traži da pređete vanzemalјski pejzaž, otkrijete malu pripovedku na putu i budete tamo. Ona ne radi više od toga, niti čini manje od toga, što je prihvatlјivo za VR iskustvo.
Eclipse: Edge of Light bio je težak za recenziju. Ovo je prva igra koja je aktivirala našu ‘bolest kretanja’ u PSVR okruženju. Jedina druga VR igra koja nam je to uradila bila je na PC-u i zvala se Detached. Ta igra je imala XYZ dizajn pokreta za vaše likove koji lebde u prostoru. Učinila nam je mozak nesigurnim. Učinila je da nege stažiste bolele. Bila je to prelepa noćna mora.
U svakom slučaju, tu smo da razgovaramo o Eclipse, vrsti preživlјavanja i otkrića, koja vas stavlјa u telo nasukanog astronauta koji jednostavno pokušava da se vrati kući. Vaš lik će putovati vanzemalјskim pejzažem, dok će učiti njegovu prošlost kroz ponavlјanja i zagonetke. Dobijate tragove dok tražite put do kuće i otkrivate različita vanzemalјska stvorenja i artifakte. Iako vam većina igre pruža osećaj izolacije, ona sa sobom nosi i osećaj čuđenja i otkrića. Iako nije tako detalјno narativna poput nečega poput LucasArts-ovog The Dig-a, u igri postoje određeni scenariji koji daju taj LucasArts osećaj, gde je razotkrivanje misterije vašeg lokala deo svrhe igre. Lično, dao nam je onu vanzemalјsku planetu koju je The Dig učinio tako čudesnom, gde pejzaž oduzima dah i pomalo je beskrajan, a s vremena na vreme i neprijatnu misterija.
Što se tiče dizajna gameplay-a, izvan divnih pejzaža koji imaju tendenciju da se svaki put nadvijaju nad igračem (velike planine, građevine, statue – mnogo toga za videti), igra ne baca previše mehanika dizajna u miks da bi pokvarile VR iskustvo. Umesto toga, izgleda da programeri White Elk žele da uđete u vaše okruženje, a da ne morate da prejako i previše razmišlјate o onome šta biste trebali da radite i kako to treba da radite. To je kako želite da bude igra, posebno u VR-u. Videli smo neke VR smrdlјivce koji previše komplikuju proces kontrole i previše pitaju igrača. Bilo je naslova zasnovanih na nindži, mada nam naziv klizi, gde ste morali da aktivirate pokrete mačem kroz nekoliko tastera. Ne želimo to u našem iskustvu virtuelne stvarnosti. Želimo nešto čisto, do te mere, i da ima jedinu namenu da igrača postavi u virtuelni svet. Zato imamo VR, zar ne? Želimo da budemo odvedeni na mesta i osećamo se kao da smo napustili dom. Inače je to samo igra.
Dosta filozofiranja, pređimo na mehaniku. Početak Eclipse vas upoznaje sa dve vrste mehanika koje nosite tokom kratkog putovanja – mlaznim pogonom i nošenjem kugle (što je sveznalica). Počevši s poslednjom, kada započnete igru, zaroblјeni ste u pećini, ali se, srećom, dogodi da nađete moćnu kuglu (kakve su šanse?). Kada se koristi, kugla može da pomera stene, otvara vrata, uništava jednostavne predmete, pa čak i da se pretvori u platformu na visokim liticama. Možete je baciti bacajući je PS4 kontrolerom (jednostavno kretanje ruke), a takođe možete i da opozvete bačenu kuglu dvostrukim klikom na dugme R2. Igra ponekad stavlja kuglu na šine, što znači da pogađate vašu metu, bez stvarnog truda, ali to je ne čini manje zabavnom, pogotovo kada ne želite da potrošite svu igru pokušavajući savršeno da bacite kuglu na mesto. Kuglu takođe možete da koristite da razbijete artifakt koji leži unaokolo. Razbijajući ih, dobijate prašinu, što vam omogućava da napredujete u igri nakon što vam se kugla napuni. Kuglu stavlјate u određene zareze koji otvaraju vrata. Neverovatno jednostavno.
Jednostavni predmeti i upravlјački pokreti su veliki pozitivni efekti za Eclipse: Edge of Light. Drži igrača fokusiranim na misiju pri ruci, a istovremeno mu daje odgovarajuće tačke motivacije da nastavi dalјe. Ako možete da učinite da se igrač lepo oseća zbog napretka, onda ćete ih zadržati da igraju. Nije važno da li je igra dva ili šest sata, uspeh u igri, posebno u VR-u, znači svet za igrača koji se veže za titulu. Opet, jednostavna mehanika jednaka je zabavnom VR iskustvu.
Pored kugle, na leđima vašeg karaktera imate i sistem za mlazni pogon. Ovo je deo koji nam se pokvario. Možete polako da pojačate prema gore kako biste se popeli na platforme ili preko litica, a istovremeno ulјudno lebdite jednom kad se pogon privremeno koristi. Ljudi u White Elk-u bili su dovolјno ulјudni da vas polako vrate na zemlјu, ali to vam ne oduzima osećaj „blabla“ dok brzo lebdite. Cenimo njihov trud. Pogon je sjajan kompliment za kuglu, i sličan kao Super Mario, gde trebate samo da skočite/udarite/trčite da biste dovršili nivo, Eclipse: Edge of Light samo želi da idete gore/dole/bacate kuglu. Ne treba vam mnogo više od toga da biste uspeli u igri. Pa, možda i treba. U svakom slučaju, to je dobar set mehanike.
U svakom slučaju, te dve mehanike su vaš glavni izvor kretanja i napredovanja u igri. One čine mnogo kada se mešaju/slažu tokom rešavanja slagalica, a VR pokret čine jednostavnim. Opet želite da vaši igrači uživaju u okruženju izgrađenom za njih, tako da nemojte da prekomplikujete proces. White Elk nije, a igra je dobra uglavnom zbog tih napora.
Na prezentacijskoj strani numera igra neće osvojiti nagrade za svoje vizuelne predmete. Iako ima neki elegantan aspekt u okruženju i stvorenjima, oni ponekad izgledaju zastrašujuće i neprijatelјski, a postoje neki „oh, to su kul i lepi“ trenuci tokom vašeg putovanja kroz vaše okruženje, većina igre izgleda tako potiče iz PlayStation 3 arhitekture. To nije uvreda, pogotovo zato što smo upravo maznuli MGS4 preko eBay-a i borimo se da napravimo recenzije da bi mogli da ga probamo na PS3, ali ni to nije veliki kompliment. Ova igra se izvodi u PSVR okruženju na PlayStation 4 Pro. Treba da izgleda bolјe. Teksture u igri su ravne bez detalјa i ne postoji sjajna vibracija ‘Shadow of the Colossus’ u njima. Nakon što vide neke divlјe životinje, možda žele da to bude, ali ona jednostavno ne stiže dotle. Da li ovo uništava igru? Zaboga, ne, ali igra bi mogla da bude mnogo bolјe iskustvo sa više detalјa. Ovo je igra koja treba da ubaci igrača u nju, zato nemojte da igrača vizuelno izvlačite iz toga.
Reći ćemo da obim okruženja pomaže da se ublaži taj nedostatak teksture u iskustvu. Pomaže da vam pažnja bude fokusirana dalјe od vizualnih prikaza i više u zadatku koji vam je pri ruci. To zasigurno ne oprašta blagost vizuela, ali pomaže.
Na kraju dana, Eclipse: Edge of Light je je zabavna istraživačka igra koja će vas sigurno vas držati u strahopoštovanju povremeno bez da vas odvuče previše komplikovanim kontrolama ili neurednom naracijom. Jednostavno traži od vas da pređete vanzemalјski pejzaž, otkrijete malu pripovedku na putu i budete tamo. Ona ne radi više od toga, niti čini manje od toga, što je prihvatlјivo za VR iskustvo.