Drag x Drive je najnoviji pokušaj kompanije Nintendo da nam pruži jedinstvenu sportsku igru koja koristi impresivnu tehnologiju njihove najnovije konzole. I ovog puta, to nije bilo koji stari sport. Ako ste ikada gledali košarku u kolicima, znate koliko tehnički zahtevna može biti, a Drag x Drive to podiže na ekstreman nivo.
To je briljantan izbor sporta za oživljavanje pomoću kontrola u Mouse Mode-u, i sproveden je sa mnogo veštine. Glavni problem je što će vaše iskustvo uveliko zavisiti od toga kako se snalazite sa ovim kontrolama. Ne govorim samo o njihovoj primeni u samoj igri; stvari poput toga koliko su tanki (i pomalo neudobni) Joy-Con 2 kontroleri kada se drže postrance, kako vaši zglobovi generalno podnose napor, i na kakvoj površini ili u kakvom prostoru igrate, sve to dolazi u obzir.
Ali hajde da na trenutak okrenemo ta stara kolica unazad i pređemo preko toga šta Drag x Drive podrazumeva. Nintendo se odlučio za arkadni pristup košarci u kolicima, što se odlično uklapa u uzbudljive 3 na 3 okršaje. Mečevi su trominutne partije prepune akcije, a na terenu nema mnogo prostora, tako da ste uvek u neposrednoj blizini saigrača ili protivnika. Takođe, postoji i veoma zadovoljavajuća, dvoslojna kriva učenja koju je potrebno savladati na samom početku.
Samo navikavanje na igranje košarke – tempiranje prodora, dodavanje lopti i biranje da li igrati na sigurno ili ići na trojke – znači da ima mnogo toga da se upije i da se dobro zabavite. A onda morate uzeti u obzir da sve to radite u vozilu nalik kolicima. Ja sam tip osobe koja uspe da slupa nešto u tačno pogrešnom trenutku (u igrama, ne u stvarnom životu!), tako da je slobodno jurcanje u jednoj od ovih sprava pri velikim brzinama, pa, veoma uzbudljivo. I ostaje uzbudljivo duže nego što sam mislio da je moguće, jer su kontrole, uglavnom, dobre.
U praksi, igranje na stolu je neko vreme funkcionisalo dobro, ali sam otkrio da je korišćenje nogu bolje, jer je mnogo manje naporno za ruke i šake kada sam se navikao. Impresivno je što tehnologija uspeva da održi kontrole tako glatkim dok sam klizio preko svojih vrlo neispeglanih pantalona. Svaka čast, Nintendo.
U Mouse Mode-u, svaki Joy-Con odgovara jednom točku. Na primer, da biste se kretali pravolinijski, morate istovremeno gurnuti oba Joy-Con 2 kontrolera napred, a zatim ih podići da biste vratili ruku na početnu poziciju i ponovo gurnuli. Oponaša pokret iz stvarnog života guranja točkova napred. Glatki i kontrolisani pokreti vam pomažu da dobijete na brzini, a ovo je u velikoj meri igra gde tajming i gracioznost pobeđuju sirovu snagu i uništavanje nameštaja i ruku. Ne morate da se preznojavate, samo opustite ruke i smirite se. A onda počnete da dodajete skretanja i kočenja i, pa… recimo samo da možete napraviti neke nasilno brze promene pravca.
Šutiranje je mnogo jednostavnije, jer samo treba da podignete ruku i izvedete pokret šuta, i sve dok ste okrenuti ka košu, trebalo bi da pogodite. Postoji taman dovoljno slobode da se igračima pruže načini da budu malo stilizovani sa trikovima i atraktivnim zakucavanjima. A da biste se branili, samo treba da se otkotrljate nazad na svoju polovinu i pripremite se za bilo kakav napad koji vaš protivnik ima na umu, blokirate te linije i spremite se za presecanje. Udarite protivnika direktno – nije bitna brzina (opet, ovde zaista nikada ne morate ništa da radite na silu), sve dok se sudarite sa njim spreda – i lopta će mu ispasti iz ruku, nakon čega sledi animirana borba da se ona povrati.
Postoje tri stila igrača koje možete izabrati: Guard, Forward ili Center, i oni imaju različite nivoe sposobnosti podeljene između skokova, snage i brzine. Takođe dobijate nekoliko slotova za prilagođavanje gde možete ukrasiti svog malog svemirca novim kacigama, bojama i teksturama. Ovaj deo igre je, međutim, veoma osnovan, tako da ne očekujte dizajnerski studio.
Ako želite da budete zaista upadljivi na terenu, Drag x Drive ima pregršt preteranih (OTT – over-the-top) video-igračkih elemenata i trikova, poput naginjanja na jedan točak kočenjem na strani na koju želite da se nagnete, a zatim istovremenim podizanjem Joy-Con kontrolera na toj strani. Uradite ovo na obe strane istovremeno, i izvešćete „bunny hop“! Zadovoljstvo je kada uspete da izvedete ove poteze usred meča, ali po mom iskustvu, neki trikovi se ne izvode dovoljno glatko. I dalje funkcioniše, ali ne možete se osloniti na to 100%. Što je šteta, jer koliko god da sam ponekad bio frustriran pokušavajući da spojim kretanje, okretanje, dodavanje i šutiranje, stalno se vraćam po još.
Sve ovo vam daje mnogo toga sa čime možete raditi dok se upuštate u 3 na 3 bitke protiv ljudskih ili kompjuterskih protivnika, sa mečevima smeštenim u areni koja može biti postavljena kao Friend ili Public Park. Ova arena je takođe puna sporednih misija i izazova, od kojih je većina dizajnirana da vam pomogne da savladate kontrole. Nekoliko dodatnih igara, poput trke do kontrolne tačke ili jurnjave za loptom, pojavljuju se između mečeva kako bi stvari ostale sveže, mada možete izabrati da u njima učestvujete ili ne ako nisu vaša „šolja čaja“.
Nekoliko drugih sporednih misija, kao što su slalom i šutevi na vreme, takođe su savršeni za savladavanje oštrih skretanja i usavršavanje vaših košarkaških veština. Moram reći, koliko god mislim da će neki zameriti na maloj količini sadržaja u paketu u smislu odvojenih modova igranja (kampanja za jednog igrača bi pomogla), u igri Drag x Drive ima sasvim dovoljno materijala da u njega uronite za tu cenu, ako ste spremni da sve to savladate.
Što se tiče online igranja, tu igra zaista blista na terenu. Uspeo sam da odigram gomilu mečeva sa ostatkom ekipe ovde u Nintendo Life, i radi dobro. GameChat funkcioniše bez ikakvih problema, a sama košarka izdržava kritičku proveru. Kada igrate online, domaćin može da podesi tako da 12 ljudi bude u grupi, podeljeno na dve 3 na 3 utakmice koje se odvijaju istovremeno na odvojenim terenima unutar iste arene. Takođe možete gledati mečeve i održavati stvari lepim i privatnim tako što ćete imati kod za ulazak u vaš park.
S tim rečeno, ne očekujte nikakve dodatne ukrase online (niti bilo gde drugde); to što vidite je zaista to što dobijate. Nema različitih tipova mečeva ili načina da se stvari izmešaju osim onih mini-igara koje sam pomenuo. Što je možda još gore, jeste da Public Park lobiji ne dozvoljavaju da igrate protiv nasumičnih igrača online sa prijateljem (ili prijateljima) na bilo koji način, koliko sam uspeo da primetim.
U privatnim Friend Park lobijima, naravno, nema problema – i možete podeliti svoj Park ID sa kim god želite – ali to je svakako nešto što treba imati na umu. Čini se da ne možete jednostavno otići online sa prijateljem i boriti se protiv drugih ljudi; ili su botovi ili 1 na 1. Možda će dodati način da se to uradi kasnije u budućnosti, mada Nintendo ima svoj poseban način rada, kao što svi znamo.
Još jedna slaba tačka u pogledu opcija je nedostatak prilagođavanja kontrola, što znači da ste zaglavljeni sa „miševima“, što može učiniti ulazak u online igru pomalo zastrašujućim. Da ne spominjemo da to u potpunosti isključuje neke igrače iz učešća.
Uzimajući sve u obzir, ipak, i za ne tako visoku cenu, ovde ima više dubine nego što sam očekivao. Drag x Drive deluje kao pravi pokušaj da nam se pruži nešto sveže, u sličnom duhu kao ARMS na Switch 1 konzoli. Ako uhvatite njen ritam, isplatiće vam se uloženi novac.
Ipak, jedna poslednja reč, i kao neko ko se retko žali na nezgrapne kontrole (na kraju krajeva, ja sam majstor igre Kid Icarus Uprising na 3DS-u), čak i ja sam morao da pravim pauze dok sam se uhodavao u ovo. Moj problem nije toliko vezan za same kontrole, koliko za fizički čin držanja super tankih Joy-Con kontrolera postrance tokom igranja. Postaje zamorno, a za neke će to biti pravi „NE“ momenat kada počnu to da osećaju. Mada, primećujem da kako se malo opustim i ne ulažem toliko snage u svaki pokret, stvari postaju udobnije. Problematičnije je to što je „bunny-hopping“ i naginjanje malo teže izvesti.
Što se tiče prezentacije i performansi, sve radi apsolutno savršeno, to je odrađeno bez greške. Međutim, šteta je što se Nintendo odlučio za ovaj čudno ogoljen stil. Roboti su dovoljno slatki, a jednostavna robotska estetika je ‘u redu’, ali zašto nam nisu dali malo više karaktera, ili raznovrsnija okruženja?
Ipak, mogu da pređem preko stilskih stvari kada je suština igre ovako solidna. A Drag x Drive to svakako jeste. Na kraju, ako imate nekoliko prijatelja koji su zainteresovani, i ako ste voljni da savladate igru, nemam oklevanja da je preporučim.
Drag x Drive možda nema mnogo opcija u pogledu online modova, a na njegove kontrole je potrebno malo navikavanja. Međutim, ako možete da posvetite malo vremena ovoj igri, ako možete da pređete prepreke u smislu kontrola i početne frustracije dok ne nađete svoj ritam, bićete nagrađeni jedinstvenom i veoma dobro napravljenom sportskom igrom koja zaslužuje da pronađe publiku posvećenih fanova. Dodajte nekoliko prijatelja, i dobili ste solidnu zabavu za tu cenu.
