Wizardry: Proving Grounds of the Mad Overlord prvi put je debitovao na Apple II 1981. godine i od tada se smatra osnovnim stubom za mnoge današnje RPG naslove. Igra koju danas recenziramo nije samo nostalgični ponovni izdanak, već pažljiv remake dizajniran da zadrži suštinsko iskustvo dok modernim igračima pruža bolju pristupačnost. To uključuje interakciju sa igrom kroz „Old-School Options,“ koje donose autentičan retro osećaj i dostupne su u meniju pauze za entuzijaste. Mi smo za naše igranje izabrali nove opcije, dok smo zadržali stara podešavanja za nivoe.
Kreiranje lika je zanimljivo i jednostavno ako imate iskustva sa stvaranjem likova u stilu Dungeons and Dragons. Možete birati između raznih rasa kao što su ljudi, vilenjaci, patuljci, gnomi i hobiti. Svaka rasa dolazi sa jedinstvenim početnim atributima koji se mogu dalje prilagoditi, zajedno sa izborom klase, kao što su ratnik, mag, sveštenik, lopov, biskup ili samuraj. Estetska prilagodba je ograničena; igra nudi nekoliko unapred podešenih portreta, ali nema opciju da igrači kreiraju ili učitaju sopstvene dizajne, što može biti razočaranje za igrače koji traže dublji lični dodir.
Ipak, za naše igranje smo napravili Hobita Lopova kojeg jako volimo. Ima 4 HP i umire svaki put kada uđemo u Lavirint, ali on za nas ne može da pogreši.
Istraživanje Lavirinta je suština igre Wizardry. Lavirint je kompleksan i pun zamki i magija koje mogu dezorijentisati ili neočekivano teleportovati igrače. Navigacioni izazovi na stranu, funkcija mape koja zahteva da igrači ponovo crtaju svoju rutu svaki put kada ponovo uđu u lavirint dodaje sloj kompleksnosti, ali se s vremenom može smatrati zamornom.
Borbe u lavirintu mogu biti brutalne. Igra koristi sistem borbe na poteze gde igrači mogu birati da napadnu, brane se, bacaju čarolije ili pokušaju da pobegnu. Strateški element je izražen, sa sistemom prve i zadnje linije koji zahteva pažljivo postavljanje likova na osnovu njihove borbene uloge. Visoki ulozi su očigledni jer likovi mogu umreti, međutim, oživljavanje je moguće u Hramu Cant u Selu. Ipak, smrt je trajna ako ne odete da ih vratite u Hramu.
Iako je muzička podloga prelepo orkestrirana, u početku može zvučati probijajuće. Podešavanje jačine muzike je skoro neophodno prilikom pokretanja igre. Sa tehničke strane, uključivanje pet slotova za čuvanje nudi fleksibilnost u upravljanju različitim pristupima igranju ili isprobavanju raznih strategija bez prepisivanja napretka.
Wizardry je beskompromisno izazovna. Igra ne uvodi nove igrače postepeno u svoj svet; umesto toga, baca ih u duboku vodu gde kriva učenja može biti strma. Ovo može biti odbojno za RPG početnike ili one naviknute na vođenije i blaže iskustva u igrama. Igra nema sveobuhvatne tutorijale ili sisteme pomoći, što znači da se veći deo učenja obavlja kroz pokušaje i greške — zaštitni znak igara iz ere Wizardry-ja.
Izazov je dodatno pojačan potrebom za grindovanjem u lavirintu da bi se ojačala vaša ekipa, što može biti zamoran proces i možda neće privući svakoga. Napredak svakog lika može varirati jer neki zahtevaju više bodova iskustva od drugih, što dovodi do neravnoteže nivoa ekipe i dodatnih planerskih izazova.
Oni koji su novi u Wizardry možda će želeti da idu polako. Na početku, osnovno je neophodno grindovanje nivoa — nećete moći da uspete ako pokušate da uradite previše u Lavirintu. Na prvom nivou, uspešna ekspedicija u Lavirint će uključivati maksimalno jednu borbu — možda dve ako još imate resurse posle prve. Odatle ćete želeti da se okrenete i vratite. Pored toga, zbog resetovanja mape Lavirinta svaki put kad uđete, trebalo bi da razmislite o crtanju mape na papiru — baš kao što su to radili 80-ih.
Remake igre Wizardry: Proving Grounds of the Mad Overlord poštuje svoje korene nudeći nostalgično i kazneno iskustvo igranja. Iako bi mogao imati koristi od poboljšane prilagodbe likova i blažeg pristupa novim igračima, ostaje solidan izbor za one koji cene old-school RPG-ove i traže igru koja izaziva njihovo strateško razmišljanje i strpljenje. Za RPG veterane, Wizardry nudi zadovoljavajuću kombinaciju složenosti i nostalgije, zahtevajući pažljivo planiranje i otpornost. Međutim, za početnike, strma kriva učenja i visoki nivo težine mogu biti zastrašujući, sugerišući da bi početak sa unapred napravljenim likovima i uzimanje vremena za postepeno razumevanje mehanike mogao pružiti ugodniji uvod.
