U ovoj RPG igri iz ere SEGA CD, preuzimate kontrolu nad Heibelgerom i njegovom družinom dok kreću u potragu za pet kugli koje su potrebne za legendarni oklop, kako bi porazili zlu vojsku Danek! Prilično tipična fantazijska priča, sa primesom naučne fantastike.
Animirane sekvence iz SEGA CD verzije su ponovo prisutne, sa originalnom japanskom glasovnom glumom sa SEGA CD-a, zajedno sa novijom, šaljivijom engleskom sinhronizacijom napravljenom za iOS verziju, na kojoj se bazira ovaj port. Izgledaju jednostavno, ali efikasno.
Ovaj port igre Vay je unapređena verzija iOS porta iz davnih dana, iz ranog perioda iOS mobilnog gejminga. Toliko davno da je iOS port sada stariji nego što je SEGA CD verzija bila u poređenju sa njim. Da, prošlo je mnogo vremena. Da li je SoMoGa osvežila igru da bi izgledala i zvučala dobro na Steamu?
Pa, za početak, animirane sekvence, kao što je ranije pomenuto, su potpuno presnimljene sa novom engleskom sinhronizacijom, istom onom iz iOS verzije iz 2008. godine. Izgledaju pomalo mutno, ali glasovi su isti kao iz verzije iz 2008. godine i, u poređenju sa SEGA CD sinhronizacijom, mislim da je dosta bolja, iako mnogo šaljivija. Neki likovi zvuče kao da su snimali iz limenke, dok drugi zvuče sasvim u redu. Ove animacije nisu mnogo dugačke i sa titlovima je lakše pratiti ih, posebno kada su neke scene tihe, ali kvalitet glasovne glume definitivno ima nostalgičan prizvuk, a i smešno je što su neki od glumaca očigledno novi u ulozi. Takođe, Mona Marshall, poznata po radu na Digimonu, daje prilično solidnu glumu uz ostale članove glumačke postave. Prilično šarmantno, rekao bih.
Takođe postoji i opcija japanske glasovne glume, gde su zadržani originalni glasovi sa SEGA CD verzije igre. Titlovi se ne menjaju u zavisnosti od jezika, pa se više podudaraju sa engleskom verzijom nego što lokalizuju japanski dijalog, ali barem imamo originalne glasove ovde, iako bih voleo da je video kvalitet bolji.
Što se same igre tiče, imate nekoliko manjih vizuelnih opcija, uglavnom vezanih za glavni svet i to da li želite da uključite filter za zamućenje. Odmah sam ga isključio, i čim sam to uradio, igra je izgledala odlično, prilagođena ekranu Steam Deck-a. Sprite-ovi u svetu su oštri i jasni, a tekst je boldovan i lako čitljiv. Jedina vidljiva razlika koja bi nekima mogla smetati je HUD na desnoj strani ekrana, koji koristi veoma jednostavan font, umesto pikselizovanog fonta iz originalne igre. Ipak, jasno prikazuje vašu četvoročlanu ekipu, i meni nije smetao drugačiji izgled ili font.
Ono što mi je zasmetalo, a sigurno će nervirati i druge igrače navikle na retro portove, jeste kako borbene scene izgledaju zbunjujuće. U borbama je primenjen filter za zamućenje, što, iskreno, čini da sve izgleda loše. Pozadine su nove i, baš kao u originalnim borbama sa SEGA CD, zauzimaju ceo ekran, ali sprite-ovi su veoma mutni i izgledaju jako neskladno. Neki neprijatelji su toliko zamućeni da jedva možete da prepoznate šta treba da budu, jer filter čini da im oči ili drugi detalji lica izgledaju kao nejasna mrlja. Ovo je definitivno najslabiji deo porta, ali barem je borbeni UI jednostavan i funkcionalan.
Što se tiče zvučne podloge, ona je 100% ista kao u SEGA CD verziji. Nema novih pesama, samo gomila redbook audio numera, sa dobrim udelom upečatljivih, zaraznih ili generičkih BGM traka koje čine klasičan soundtrack. Borbene i terenske teme će vam se često zadržati u glavi, jer se najviše sviraju tokom avanture, a nekoliko drugih pesama nije loše. Tema finalnog bossa je, bez sumnje, najimpresivnija pesma u celoj igri, vredna truda samo da je čujete! Za razliku od SEGA CD originala, ove numere se neprekidno ponavljaju, bez prekida koji su tipični za CD igre.
Vay je RPG avantura, koja počinje kao mnogi RPG-ovi iz tog vremena. Vaš glavni heroj je sam i mora da pronađe saveznike kako bi započeo svoju epsku potragu, u prilično tradicionalnom RPG stilu. Odmah možete otvoriti meni sa opcijama i biti zapanjeni količinom prilagođavanja koja je dostupna, što ovaj port čini zabavnim od samog početka, jer možete odmah ubrzati kretanje i brzinu borbe na 3x putem menija ili RB dugmeta, ili prilagoditi brzinu sticanja EXP i zlata kako vam odgovara. Ne želite da brinete o kupovini predmeta? Maksimalno povećajte zlato, ali ostavite EXP isti kako bi igra i dalje bila izazovna. Ili idite na potpuni haos, sa svime maksimalno pojačanim, tako da dobijate nivo gotovo nakon svake borbe. Alternativno, možete učiniti igru težom tako što ćete smanjiti dobijanje EXP i zlata na polovinu ili na ništa, ako želite da igra bude još napornija.
Govoreći o naporu, originalna američka SEGA CD verzija bila je pod uticajem Working Designs i njihovih užasnih izmena u težini, što je učinilo mnoge bosseve težim, povećalo troškove magije do apsurdnih nivoa i učinilo da grindovanje postane mnogo brutalnije. Sa podrazumevanim JP postavkama, Vay nije previše težak, ali i dalje ima trenutke kada morate da budete na oprezu i eksperimentišete sa različitim magijama i tehnikama za borbu protiv hordi neprijatelja na koje ćete nailaziti. Ali sa WD balansiranjem? Svaka borba postaje veliki rizik od trošenja vaše veoma ograničene i dragocene MP energije, a tenzija tokom boss borbi je znatno veća.
Neki mogu smatrati da je povećana težina uzbudljivija, ali ja sam smatrao da su troškovi magije previsoki za moj ukus. Razlog zašto ovo uopšte pominjem je to što postoji „Hard Mode“ opcija koja vraća sve WD izmene u statistici i troškovima magije, tako da se možete boriti sa napadima i pojačanjima koja koštaju 99MP za upotrebu!
Ovaj mod se i dalje može kombinovati sa EXP i Gold preklopnicima, tako da možete igrati na težem modu dok istovremeno smanjujete grindovanje. Možete čak potpuno isključiti nasumične borbe, ako želite da igrate neku ludu verziju igre sa samo boss borbama. Postoji zaista mnogo opcija za prilagođavanje u ovom portu Vay igre, i to je veoma pohvalno, jer, iako lično mrzim WD balansiranje, postoje drugi koji ga vole i biće presrećni što ove opcije omogućavaju rekreiranje tog brutalnog iskustva.
Lično, najviše sam uživao u igri kada sam sve postavio na najlakše opcije. Množioci na maksimumu, JP težina, i samo sam igrao svojim tempom bez ikakvog plana. Brzina borbi čini da se one odvijaju brzo, pogotovo sa opcijom automatske borbe, koja slabi neprijatelje u manje od jednog minuta. Ako bih se osećao kao da se vrtim u krugovima u tamnici i dosadi mi od slabijih neprijatelja, samo bih isključio nasumične borbe dok ne stignem u novu oblast i nastavio da uživam, iščekujući šta će se sledeće desiti u priči ili u smešnim dijalozima. Sve u svemu, prilično zabavna i lagana igra koja me je držala na oprezu do samog kraja, čak i kada sam sa ekipom dostigao preko 100. nivo, nakon otprilike osam sati igranja RPG-a koji mi nikada nije dosadio zahvaljujući svim ovim pogodnostima.
