Postoji mnogo razloga zbog kojih neka igra može privući vašu pažnju. Najčešći je, naravno, sam gejmplej. Ili možda to što je igru napravio tim čije ste prethodne radove voleli. Jedan od malo „smešnijih“ razloga na koji se često oslanjam jeste osećaj koji igra pruža – prosto, vibe je pravi. Šta to znači? Nisam siguran, ali jednostavno znate kada osetite. I kada sam video novu 2D horor igru Perennial Order od razvojnog tima Gardenfiend Games i izdavača SOEDESCO, znao sam da su vibe-ovi pravi. Nažalost, sada moram da se suočim s činjenicom da ovaj metod procene nije uvek savršen. Ko bi rekao?
Ipak, hajde da počnemo s pozitivnim stranama, jer da, uprkos mom razočaranju i frustraciji s Perennial Order, ne mogu poreći da igra zrači pravom atmosferom. Radnja je smeštena u svet koji je preplavila misteriozna kuga, pretvarajući sve u monstruozna stvorenja prekrivena vegetacijom. Vi ste besmrtni vitez sastavljen od mesa, biljaka i metala, stvoren od viših sila, zajedno s drugim vitezovima kao što ste vi, a svi primate telepatske naredbe da ubijete desetak moćnih neprijatelja. Igra kombinuje različite vrste horora koje obožavam: lovecraftovsku jezu, horor tela, horor zasnovan na biljkama, pa čak i gotički horor. Na papiru, ovo je apsolutno moj tip igre i… pa, jeste! Obožavam ovaj jedinstveni svet mračne fantastike koji su stvorili. Svaki put kada bih ušao u novu oblast ili se borio s novim bossom, ostajao sam impresioniran njihovim dizajnom, a teskobna atmosfera nikada ne jenjava ni na trenutak.
Naravno, ovo je u velikoj meri zasluga fantastične umetničke direkcije koju Perennial Order prikazuje u svom vizuelnom dizajnu. Klasični slikarski 2D stil stvara mutne slike koje su zapanjujuće u svojoj grotesknosti, a 2D spine animacija, koja ponekad deluje jeftino u drugim igrama, ovde funkcioniše savršeno, čineći da likovi izgledaju kao lutke kojima upravljaju više, kosmičke sile. Nažalost, koliko god vizuelna prezentacija bila izvanredna, muzika je prilično generična za tamnu fantaziju i teško bih je prepoznao čak i da me naterate da je slušam zatvorenih očiju. Ipak, ako pričamo samo o dizajnu ovog novog sveta, Perennial Order zaslužuje sve pohvale.
Međutim, moramo pričati i o gejmpleju, a tu se sve za mene raspada. Kao što sam već pomenuo, Perennial Order je igra u kojoj se borite protiv bossova. Iako postoji svet u kojem trčite i nailazite na nekoliko zamki koje treba da izbegnete ili jednostavne platformerske izazove, kao i NPC-jeve s kojima možete (i trebalo bi) da razgovarate, 90% vremena provodite boreći se s bossovima. Nažalost, mnogi od tih bossova su jednostavno loše dizajnirani. Možda najveći problem koji imam s većinom njih jeste osećaj da nisu dizajnirani za igru u kojoj svaka šteta znači trenutnu smrt. Da, svaka šteta u Perennial Order vodi do trenutne smrti.
Većina bossova se oslanja na specifične „gimik“ mehanike, ali neke od njih jednostavno ne funkcionišu s ovim sistemom trenutne smrti. Na primer, jedan boss zahteva da ga parirate kako biste ga oštetili. Jedini način da mu nanesete štetu je pariranjem njegovih napada, što znači da morate da ga pustite da vas udari i da se oslonite na svoju reakciju da izvedete pariranje u pravom trenutku. I morate to raditi sa 100% preciznošću, jer ako jednom pogrešite – mrtvi ste. Inače, ova boss borba je prvi put kada se mehanika pariranja uvodi u igru.
Još jedan boss koji mi je ostao u sećanju zasniva se na šahu. Borite se na šahovskoj tabli i morate izbegavati različite figure dok napadate kralja. Na početku, ovo je zaista zabavna borba s kul gimikom, ali onda preteruju. Iz nekog razloga, ova borba ima gotovo 10 faza u kojima radite istu stvar iznova, samo s nekoliko figura više svaki put. Do poslednje faze, morate izbegavati 16 neprijatelja istovremeno, što je samo po sebi dovoljno teško, ali postaje neverovatno frustrirajuće kada vas ubiju momentalno čim vas neko od njih dodirne.
Frustracija je zaista ključna reč kojom bih opisao moje iskustvo s Perennial Order. Mnoge borbe protiv bossova deluju kao najgora verzija metoda pokušaja i greške, gde satima udarate glavom o zid, samo da biste bili nagrađeni još jednom boss borbom koja će vas izbaciti iz takta. Napomenuću da, iako sam igrao solo, postoji mod za dva igrača koji bi možda mogao malo poboljšati iskustvo. Ili možda mislite da ste bolji igrač od mene, u tom slučaju slobodno probajte. Obožavam svet koji je ovde stvoren, ali bih lagao kada bih rekao da sam uživao u igranju. Za igru fokusiranu na borbe protiv bossova, mnogi bossovi u Perennial Order nisu baš dobro dizajnirani, što čini da se cela igra raspadne.