Čin raspakivanja svih vaših stvari kada se selite je nesumnjivo nešto što nas sve ispunjava strahom. Ali ne u Unpacking-u, veličanstveno opuštajućoj – i iznenađujuće emotivnoj – igri iz Witch Beam-a.
Naravno, Unpacking stvari nije uvek stresno. Sećamo se da smo se veoma radovali pronalaženju pravog prostora za sve kada smo se uselili u novu spavaću sobu sa devet godina. I ponovo kada smo se uselili u naš univerzitetski dom, imati „naš sopstveni prostor“ po prvi put u životu bilo je uzbuđenje. Međutim, što ste stariji i što više stvari akumulirate, to postaje sve teži zadatak.
Unpacking replikuje ovaj proces, ali na način koji nikada ne postaje naporan ili stresan. U stvari, Unpacking bi mogla da bude jedna od najzabavnijih igara koje smo igrali poslednjih godina. Mnogo je prijatnije nego što igra o vađenju stvari iz kutija ima pravo da bude, a to je svedočanstvo koliko je tim u Witch Beam-u neverovatno pametan.
Jer, zaista, postoji mnogo više od Unpacking od, pa, raspakivanja. U srcu igre je narativ ispričan samo kroz stavke i lokaciju na kojoj se nalazite. Nema dijaloga i, osim fotografije njihovog potilјka na kraju igre, nikada ne vidite ni „protagoniste“ igre”. Vidite samo gde oni žive i njihove stvari.
Ali način na koji predmeti po kojima preturate mogu da ispričaju priču nije ništa drugo do genijalno. Bilo da se radi o plišanom medi koji putuje od kuće do kuće, ili o umetničkim zalihama koje se postepeno povećavaju kako godine odmiču; svaki predmet koji raspakujete pomaže nam da naslikamo sliku osobe za čiji smo život zaduženi za otpakivanje.
Kao i lokacije na kojima se nalazite. Od spavaće sobe iz detinjstva do sobe u studentskom domu, do zajedničke kuće sa prijatelјima. To je uobičajena putanja kojom su mnogi od nas možda krenuli i kao takvi mogu da saosećaju sa njom. Morate da ugurate vaše stvari pored tuđih; učinite da se dom oseća kao vaš iako niste jedina osoba koja tamo živi. To nije podvig, a Unpacking to lepo beleži.
Nijedno poglavlјe nije toliko upečatlјivo kao sredina igre, gde se naš protagonista uselјava sa – za koga pretpostavlјamo da je – romantičnim partnerom. Nјihov stan je već pun njihovog ovozemalјskog imanja. Na nama je da stvorimo prostor za nas same, pomerajući njihove stvari da ustupe mesto našim. Na kraju krajeva, ovo je sada dom za dvoje.
Onda dolazi trenutak kada se iznenađujuće nađete u spavaćoj sobi iz detinjstva. Malo se promenilo; vaš krevet u stilu kabine zamenjen je standardnim jednokrevetnim, na primer. Ali to je i dalјe vaša stara soba, čak i sa nekim od vaših starih postera na zidu. Povratak kao odrasle osobe je dirlјiv; uklopiti vaš odrasli život među sećanja na detinjstvo nije lako. I ako ste ikada morali da se vratite kod roditelјa kao odrasla osoba, dobro ćete znati kakav je to osećaj.
Do ovog trenutka ćete se osećati kao da poznajete osobu koja stoji iza kutija u Unpacking. Nikada ih niste sreli, ali znate toliko njihovih intimnih detalјa. Čak ste sklonili i njihov donji veš, jer su plakali naglas. Videli ste kako se njihov smisao za modu menja tokom vremena; videli ste ih kako usvajaju štapićaste insekte starog cimera. I tako prolaz kroz njihove uspone i padove, tako sirov i očigledan kroz svaki potez kuće, postaje emocionalna afera.
Ali koliko god da je izuzetna sposobnost Unpacking-a da ispriča tako zamršenu priču, to nije jedina stvar koja se ističe u ovoj igrici. Svaka stavka ima osećaj; podizanje DVD kućišta daje prepoznatlјiv plastični zvuk; znate, kao da otvarate i zatvarate njegovu kutiju. U kuhinji i tiganji stvaraju metalni zveket dok ih stavlјate u orman. Igrajući na PS5, ovaj efekat je još neverovatniji; uzmite bocu sa toplom vodom i vaš DualSense će proizvoditi zvuk plјuskanja vode dok je pomerate.
Sami predmeti će takođe izazvati osmeh ili dva. Možda ćete prepoznati čudnu kutiju DVD-a; tu su nepogrešivi pikselizovani Ghost World i Donnie Darko, između ostalih. I ne zaboravimo GameCube, koji je na kraju zamenjen Wii-em, koji se s lјubavlјu raspakuje ispod televizora. Od stereo uređaja koji se zamenjuju iPod-ima do glomaznih desktop računara koji se zamenjuju lakim laptopima, praktično svaka stavka će vam na neki način odjeknuti. To je pikselizovano putovanje niz memorijsku traku, posebno u ranijim poglavlјima igre.
Jedini negativ Unpacking-a? Da tome na kraju dođe kraj. Trajajući oko tri sata, mogli smo da uživamo u spokojnoj, mirnoj igri još na desetine. I možemo samo da se nadamo da bi Witch Beam mogao da nastavi sa putovanjem nekog drugog u nekom trenutku. Ovo je nešto što bi moglo da funkcioniše neverovatno dobro kao serija, i mislimo da nema opasnosti da uskoro izgubi njegovu magiju.
Ne bi trebalo da oklevate da preuzmete Unpacking. Ovo je pravi indie dragulј; igra koja zaslužuje da se slavi godinama, pa čak i decenijama. Od pametnog pripovedanja kroz objekte do neverovatnog zvučnog dizajna utisnutog u svaki predmet koji pokupite, svaki minut proveden u ovoj igrici je radost. Bićete uloženi od početka do kraja – i nećete želeti da se završi.
