Objavlјivanje „Soulslike“ iste godine kada i Elden Ring je, rekli bi, nepametno. Nikada nećete proći dobro u tom poređenju i to će samo dovesti do toga da vaša igra bude strože suđena nego što zaslužuje. U tom kontekstu, Thymesia je zaista trebalo da bude pomerena do 2023. Međutim, na sreću, to nije još jedan slučaj Pascal’s Wager. Daleko od toga. Thymesia je trebalo da bude gurnuta da bi mogla da zaobiđe bar deo težine kritike da nije Elden Ring, već da je uzeta sama po sebi, onakva kakva jeste, a ne ono što nije, igra je sama po sebi veoma vredna.
Postavka je izvrsna. Igrate kao biće poznato samo kao „Corvus“ . Ova porodica ptica iz koje je povučeno njegovo ime ima duboku istorijsku i kulturnu rezonancu, u rasponu od igranja uloge glasnika do stvari koje su mnogo zlokobnije (grupu vrana nazivamo „ubistvom“ u ime Gospoda), i taj naziv se svakako uklapa u Thymesia atmosferu. Štaviše, vrane imaju klјun koji liči na Corvus-ovu masku. On nosi masku doktora kuge, vidite, i čak i pre nego što pogledate lokacije u igrici i dizajn neprijatelјa, taj model karaktera odmah pozicionira igru i jasno daje do znanja kakvu vrstu vožnje čekate.
Crna smrt – istorijska noćna mora čiji su lekari kuge dominantni simbol – dugo je fascinirala čovečanstvo jer se nalazi na samom vrhu iskustava. Nikada, u lјudskoj istoriji, nije postojao tako ozbilјan egzistencijalni teror kao što su lјudi Evrope morali da osete dok je kuga harala njihovim mestima i gradovima. Mislimo da je COVID-19 bio loš, ali crna smrt je ubila oko trećine evropske populacije. Zamislite kakav bi svet izgledao da je broj umrlih od COVID-19 dostigao 2,55 milijardi lјudi. To je uticaj o kome ovde govorimo. Neverovatno je da se tadašnja društva nisu potpuno raspala.
Pošto je Crna smrt bila tako monumentalno, ekstremno iskustvo, fascinirala je one umetnike koji se bave temama egzistencijalizma, apsurdizma i nihilizma. Albert Kami je u njegovom neverovatnom romanu Kuga napisao „sve što mogu da kažem je da na ovoj zemlјi postoje pošasti i da ima žrtava – i koliko god je to moguće, čovek mora da odbije da bude na strani kuge. To je mračna tema, da, ali i skoro savršena pozadina za istraživanje samog koncepta čovečanstva i morala, vere i filozofije. Kao što Camus piše kasnije u istoj knjizi: „Verujete li u Boga, doktore?”… ‘Ne – ali šta to zapravo znači? Petlјam u mraku, boreći se da nešto razaznam. Ali ja sam odavno prestao da nalazim taj original”.
Thymesia-in narativ nije baš književno delo filozofskog sjaja, ali uklјučuje i moralne strahote kulture opkolјene kugom, usredsređene na sposobnost da čovečanstvo bude mnogo gore od bolesti (nešto A Plague Tale od pre nekoliko godina takođe je bio prilično dobar u tome). Toliko često u literaturi zasnovanoj na kugi, to je poenta, da je čovečanstvo nekako veća pretnja, ipak, od bolesti koja pustoši stanovništvo, i to je pitanje koje postavlјa i veliki deo ove igre. Ono što nam se posebno sviđa kod Thymesia je način na koji je predstavlјen. Baš kao u igricama Souls, narativ se više prenosi kroz isečke koje otkrivate tu i tamo dok istražujete nego kroz dugačke među scene i duboke narativne sekvence. Samo na površini, to je jeziv svet koji istražujete, ali ako odvojite vreme da potražite slagalicu značenja iz skrivenih beleški i nažvrlјanih poruka, brzo ćete shvatiti da je ono što se dešava mnogo gore od onoga što se dešava na površini.
Kao igra, Thymesia je bila očigledno inhibirana ograničenim budžetom. Uz neka od njegovih ograničenja, programeri su pronašli neka kreativna rešenja da prikriju i sakriju skromne resurse sa kojima su radili. U drugim slučajevima je bolno jasno da zamahuju za houmran sa papirnom palicom. Sa pozitivne strane, imate u velikoj meri pojednostavlјenje različitih sistema koji se obično koriste u Souls igri. Na primer, postoji samo nekoliko statistika za podizanje nivoa (svaki nivo iskustva vam omogućava da povećate jednu od samo tri statistike). Postoji stablo veština, ali je prilično ograničeno i plitko po dizajnu. Postoji samo jedno glavno oružje. U početku, sve ovo deluje previše restriktivno i „jeftino“ (posebno ako se odbijate od Elden Ring-a), ali kada uđete u ritam, shvatate da je jednostavnost omogućila programerima da se fokusiraju na jedinstven pristup borbe.
Pristup na koji su se programeri odlučili da se isklјučivo fokusiraju je neka vrsta tečne agresije. Malo je mesta za pažlјivo bockanje i ubadanje kada se borite protiv jednog od čudovišta iz Thymesia. Morate biti veliki i naporni ili će vas neprijatelјi na kraju prevrnuti. Iako postoje pariranja i izmicanja koje biste očekivali, a igranjem stabla veština na pravi način možete sebi da date neke velike prednosti ako dobro radite te stvari, igra želi da uđete, delujete brzo i ne dišete dok neprijatelј ne bude mrtav pred vašim nogama.
Postoje neki lepi razvojni trikovi koji vas takođe podstiču da igrate sa besom i nagrađuju vas za to. Svaki neprijatelј ima ocenu „štita“, pored njegove trake zdravlјa, i taj štit će se stalno oporavlјati kada ga ne oštetite. Da biste dobili njihovo zdravlјe, morate da oštetite štit vašim normalnim oružjem, a zatim da ih pogodite specijalizovanim napadom kandžama. Uradite to uspešno i trajno ćete umanjiti njihovo zdravlјe sve dok ste oštetili štit. Moguće je ubiti neprijatelјe jednim udarcem tako što ćete smanjiti štit na ništa, a zatim ih udariti kandžom. Ili možete da odvojite deo štita, udarite ih kandžom, odvojite se i nastavite proces dok konačno ne padnu mrtvi. Za teže neprijatelјe i boss-eve ovo je način na koji ćete verovatno igrati. To je odličan sistem, posebno kada uzmete u obzir i negativnu stranu napada kandžama: spor je i ostavlјa vas ranjivim dok ga zadajete, tako da morate dobro da odaberete vaše trenutke.
Kao dodatna prednost, kada uspešno „ubijete“ vaše neprijatelјe, dobijate jednu, besplatnu upotrebu njihovog oružja kao vašeg sekundarnog oružja. Oni se kreću od osnovnih mačeva, sekira i kopalјa, do pesnica koje razbijaju zemlјu, nevidlјivosti i drugih egzotičnih sposobnosti (obično od boss-eva). Ovo je važan sistem, jer je jedini drugi način korišćenja sekundarnog oružja putem magije, a ono brzo prožvaće vaš MP. Ovo sekundarno oružje je najefikasniji način da se nosite sa neprijatelјskim štitovima, tako da ako želite da sačuvate vaš dragoceni MP, moraćete da neprestano hvatate neprijatelјe da biste ih oplјačkali, a istovremeno ih i oštetili.
Opet, sve je ovo odlično. Programeri su bili pametni u tome što su se zaista usredsredili na ispravan tok borbe i odlučili da bi bilo bolјe da proizvedu aerodinamičan i uzbudlјiv soulslike nego da pokušavaju da napreduju sa opcijama i mehanikom i ne uspevaju u svemu tome. Loša strana su, međutim, druge oblasti u kojima igra pokazuje njen budžet. Kao prvo, veštačka inteligencija nije sjajna, a zajednički neprijatelјi i boss-evi srednjeg nivoa će prestati da vas jure ako pobegnete predaleko od njihovih patrolnih zona. Takođe ne mogu da se popnu na merdevine i slično, tako da je previše lako proći pored njih ili pobeći kada su na ivici smrti. Boss bitke mogu da budu izazovne, ali nažalost, one su previše jednostavne u njihovim obrascima napada, a s obzirom na to da imaju velike zdravstvene trake, obično su teški ratovi iscrplјivanja i ni izbliza tako uzbudlјivi kao što vidimo u nekim od Thymesia-inim žanrovskim vršnjacima.
Konačno, glasovna gluma je neverovatno ograničena, i to zaista povređuje ličnost koju je igra mogla da ima. Prolaziti kroz sve napore da se dođe do boss-a koji samo… napada… prilično je antiklimaktično. Na primer, prvi glavni boss igre je vlasnik cirkusa za kojeg znate da radi zaista užasne stvari siromašnima, zahvalјujući beleškama koje ste našli razbacane po mestu. S obzirom da je cirkus (nivo koji ste upravo istraživali) prepun čudovišta nalik zombiju, leševa i zloćudnih vreća otrovnog gasa, definitivno želite da čujete od ovog tipa kao kumulaciju prilično nezaboravnog nivoa, ali šta u stvari se dešava da vam se samo naceri i napadne. Čak će vam nedostajati i njegovo ime ako ne obraćate pažnju na titlove. Ovo ograničenje je takav gubitak, jer podriva toliko dobrog rada koji je inače otišao u estetiku i kinematografiju.
Ako možete da se nosite sa uglovima koji su isečeni zbog budžeta, onda je Thymasia-in borbeni sistem vredan svega sam po sebi. Intrigantno mračno okruženje igre i izuzetno mračna tema su više nego dovolјno dobri da se i na njih obrati pažnja. Svakako postoje stvari koje bi razvojni tim mogao da uradi sa nastavkom ako ovo generiše dovolјno prihoda da se gradi na temelјima koje su stvorili, ali ozbilјnost koja je uložena u to da se ovaj razlikuje od ostalih „Souls klonova“ je u svakom slučaju vredna truda.