Kada se pomisli na klasične, maskotne platformere, većina igrača odmah pomisli na gigantne franšize koje decenijama dominiraju tržištem. Međutim, pre nekoliko godina, razvojni tim Ocellus Studio i izdavač Microids su nas potpuno iznenadili prvim delom avantura čuvene žute zveri. Ta igra je bila pravo malo remek-delo koje je mnoge podsetilo na zlatno doba Donkey Kong Country serijala. Sada, kada sam napokon dobio priliku da isprobam i zaigram nastavak, Marsupilami 2: Salsa Palombia, mogu slobodno da kažem da su moja očekivanja bila ogromna.
Sedeo sam ispred ekrana sa kontrolerom u rukama, spreman da ponovo uskočim u šareni svet Palombije. Iako je ovo tek moj prvi ozbiljniji susret sa novim naslovom, utisci su toliko snažni da sam morao odmah da ih podelim sa vama. Ovo nije samo puki nastavak koji reciklira stare ideje – ovo je prava, ritmična evolucija svega onoga što je prvi deo činilo sjajnim.
Skakanje, udaranje i akrobacije neverovatnim repom
Od samog početka, Marsupilami 2: Salsa Palombia vam jasno daje do znanja da je akcenat na fluidnosti i brzini kretanja. Vaše glavno oružje i oruđe ponovo je taj neverovatni, predugački rep. Osećaj kada se zakačite za granu, zaljuljate i lansirate preko ogromne provalije je podjednako zadovoljavajući kao i prvi put. Kontrole su izuzetno precizne, što je apsolutni imperativ za žanr u kojem jedan pogrešan milimetar znači gubitak života.
Ono što sam odmah primetio tokom igranja jesu nove mehanike kretanja. Razvojni tim je ubacio nove prepreke i načine na koje možete da kombinujete udarce sa skokovima, čime se stvara jedan gotovo hipnotišući ritam dok prelazite nivo. Ako ste igrač koji voli da pretrči nivoe što je brže moguće (speedrunning), ova igra će vam pružiti sate i sate izazova dok budete tražili onu savršenu, neprekinutu liniju kretanja.
Vizuelni identitet i muzika koja vas tera na ples
Ako postoji jedna stvar koja izdvaja ovaj naslov od mora sličnih nezavisnih platformera, to je apsolutno predivan umetnički pravac. Ocellus Studio je poznat po svojoj neverovatnoj 2.5D animaciji, ali ovde su zaista prevazišli sebe. Palombia izgleda življe nego ikada pre. Dok trčite kroz guste tropske šume, drevne ruševine i opasne vulkanske pećine, u pozadini se stalno nešto dešava – bilo da su to komične animacije sitnih životinja ili masivne promene na samom terenu. Boje su jarke, tople i savršeno prenose taj stripovski duh po kojem je Marsupilami prvobitno i postao poznat.
Naslov igre namerno sadrži reč „Salsa“, i to se fantastično odražava na zvučnu podlogu. Muzika je neverovatno zarazna. Zvuci udaraljki, truba i latino ritmova savršeno prate akciju na ekranu. Neretko sam uhvatio sebe kako tapkam nogom u ritmu dok pokušavam da rešim neku komplikovaniju platformsku sekvencu. Zvuk udaraca i onaj prepoznatljivi povik „Houba!“ zvuče čistije i ubedljivije.
Izazov za sve generacije igrača
Jedna od stvari koju uvek pažljivo analiziram kod ovakvih igara jeste balans težine. Često se dešava da igre sa crtanom grafikom budu previše lake i dosadne za iskusnije igrače. Srećom, Marsupilami 2: Salsa Palombia koristi onaj isprobani, pametni recept – lako je završiti osnovnu priču, ali je pakleno teško skupiti apsolutno sve skrivene predmete.
Glavni nivoi su dizajnirani tako da i mlađi igrači mogu da uživaju bez prevelike frustracije. Postoje jasni kontrolni punktovi (checkpoints) koji opraštaju sitne greške. Međutim, za nas koji želimo da završimo igru sa 100% uspeha, dizajneri su pripremili prave noćne more. Traženje tajnih soba, sakupljanje svih pera i prolazak kroz specijalne, vremenski ograničene nivoe (Time Attack) zahtevaju hiruršku preciznost i reflekse nindže. U jednom trenutku sam isti nivo ponavljao preko dvadeset puta samo da bih dohvatio jednu skrivenu relikviju – i nijednog trenutka nisam pomislio da odustanem, jer vas igra prosto vuče da probate „samo još jednom“.
Da li je ovo platformer koji smo čekali
Kada ugasim konzolu i sumiram svoje misli, osećaj koji preovladava je čisto zadovljstvo. Microids je povukao sjajan potez poverivši ovu franšizu pravim zaljubljenicima u žanr. Marsupilami 2: Salsa Palombia ne pokušava da izmisli toplu vodu i ne donosi neke radikalne mehanike koje će promeniti gejming industriju. Umesto toga, igra uzima ono što su stari klasici radili najbolje i to savršeno polira za modernu publiku.
Ukoliko ste ljubitelj igara kao što su Rayman Legends, Crash Bandicoot ili Yooka-Laylee and the Impossible Lair, onda je ovo naslov koji definitivno morate imati na svom radaru. Nudi savršen beg od stvarnosti, pregršt šarma, odličan izazov i ritam koji će vas držati prikovane za ekran do samog kraja. Moja preporuka je da obavezno pripremite svoje kontrolere – ples kroz džunglu Palombije je upravo postao mnogo brži i zabavniji!
