Kada god se na tržištu pojavi novi naslov koji pripada žanru roguelite igara, uvek mu pristupam sa određenom dozom opreza, ali i velikim entuzijazmom. Gejming industrija je u poslednjih nekoliko godina bukvalno preplavljena igrama u kojima nakon svake smrti krećete ispočetka, gubeći veći deo napretka, ali zadržavajući određena trajna unapređenja. Od hitova kao što su Hades i Dead Cells, pa sve do bezbrojnih manjih indie projekata, čini se da je ovaj format postao sigurna luka za mnoge razvojne timove. Ipak, kada je razvojni tim prvi put najavio igru Witchspire, obećavajući inovativan pristup magijskoj borbi i vertikalno istraživanje beskonačnog tornja, morao sam da priznam da su mi zagolicali maštu.
Sada, nakon što sam proveo više od nekoliko desetina sati u ovoj igri koja se trenutno nalazi u ranoj fazi razvoja (Early Access) na platformi Steam, rešio sam da sednem, saberem svoje misli i prenesem vam svoje najiskrenije lične impresije. Bez preteranog ulepšavanja i marketinških floskula, ovo je moj detaljan osvrt na ono što Witchspire trenutno nudi, gde blista, a gde mu je hitno potrebna popravka pre zvaničnog izlaska pune verzije.
Prvi koraci i ulazak u mračni svet proceduralne generacije
Od samog početka, igra vas ne drži za ruku. Bačeni ste direktno u mračnu, gotičku atmosferu sveta koji je progutan nekom vrstom mračne korupcije. Vi preuzimate ulogu neimenovane veštice koja ima samo jedan zadatak – da se popne na vrh ukletog tornja poznatog kao Witchspire i uništi izvor zla. Narativ u ovoj fazi igre nije preterano dubok, i više služi kao kontekst za konstantnu akciju, ali misteriozni dijalozi sa retkim prijateljskim likovima koje srećete u svom bezbednom skrovištu daju nagoveštaj da se ispod površine krije mnogo kompleksnija priča.
Sama struktura nivoa je ono što ovu igru izdvaja. Umesto klasičnog horizontalnog kretanja kroz tamnice, vi se konstantno penjete. Svaki sprat tornja je proceduralno generisan, što znači da raspored prostorija, neprijatelji, zamke i nagrade nikada neće biti isti u dva različita pokušaja (run-a). Ovaj element nepredvidivosti je ključan za održavanje pažnje igrača, jer vas tera da uvek budete na oprezu. Nikada ne znate da li vas iza sledećih vrata čeka soba puna slabih kostura, opasna elitna varijanta protivnika ili dragoceni oltar za unapređenje vaših sposobnosti.
Sistem borbe koji nagrađuje kreativnost i brzo razmišljanje
Ono što je apsolutno najveći adut igre Witchspire i razlog zbog kog sam joj se stalno vraćao čak i nakon najfrustrirajućih poraza, jeste neverovatno fluidan i dubok sistem borbe. Razvojni tim je ovde zaista obavio maestralan posao. Niste ograničeni na bazične napade ili jedan tip oružja. Vaše glavno oruđe je magija, a igra vas aktivno podstiče da eksperimentišete sa kombinovanjem različitih elemenata.
Na raspolaganju su vam osnovne škole magije – vatra, led, otrov, munje i senke. Međutim, prava čarolija se dešava kada počnete da ih mešate u realnom vremenu. Tokom jednog od mojih najuspešnijih pokušaja penjanja, uspeo sam da kreiram kombinaciju koja je apsolutno brisala sve pred sobom. Bacio bih ledenu zamku na sredinu prostorije kako bih usporio i zamrznuo grupu neprijatelja, a zatim bih tu istu zamku pogodio vatrenom kuglom. Rezultat? Eksplozija vrelih krhotina leda koja je nanosila masivnu štetu u širokom radijusu.
Igra nudi stotine različitih relikvija i trajnih unapređenja koja menjaju način na koji vaše magije funkcionišu. Neke relikvije će učiniti da vaši otrovni napadi ostavljaju oblak toksičnog gasa, dok će druge omogućiti da se vaše munje lančano prenose sa jednog protivnika na drugog. Osećaj napredovanja tokom samog run-a je fantastičan, jer zaista osećate kako od slabe veštice na prvom spratu postajete gotovo božansko biće destrukcije na višim nivoima tornja.
Vizuelna prezentacija, mračna atmosfera i dizajn zvuka
Iako se radi o igri u ranoj fazi razvoja, umetnički pravac (art style) je već sada jasno definisan i izuzetno privlačan. Witchspire koristi prelepu, ručno crtanu grafiku sa snažnim akcentom na tamne, gotske motive. Boje su prigušene, prevladavaju nijanse sive, ljubičaste i tamno crvene, što savršeno odgovara temi ukletog magijskog tornja. Osvetljenje je posebno impresivno – kada bacite plamenu čaroliju u mračnom hodniku, svetlost se realistično odbija od zidova i baca jezive senke neprijatelja.
Zvučna podloga je takođe vredna svake pohvale. Muzika varira od tihih, ambijentalnih melodija koje izazivaju jezu dok istražujete prazne prostorije, do eksplozivnih, epskih orkestarskih deonica kada započne intenzivna bitka za goli život. Zvučni efekti samih magija imaju odličnu težinu; svaki udar munje ili pucanje leda zvuči sirovo i moćno, dajući vam jasan zvučni povratni signal da ste uspešno pogodili metu.
Struktura neprijatelja i dizajn bitaka sa glavnim protivnicima
Kada su u pitanju neprijatelji sa kojima ćete se susretati, situacija je trenutno polovična. Sa jedne strane, dizajn bazičnih protivnika je interesantan. Imamo tu razne varijacije korumpiranih vitezova, lebdećih čarobnjaka koji vasđaju sa distance, kao i raznih grotesknih čudovišta koja izranjaju iz senki. Svaki tip neprijatelja ima svoj specifičan obrazac napada koji morate naučiti kako biste preživeli.
Međutim, posle desetak sati igranja, počeo sam da primećujem nedostatak raznovrsnosti. Na višim spratovima tornja, igra se često oslanja na kvantitet umesto na kvalitet, šaljući na vas jednostavno veći broj istih onih neprijatelja koje ste ubijali na samom početku, samo sa povećanim zdravljem i štetom koju nanose.
Bitke sa glavnim protivnicima (bossovima) su priča za sebe. One su vizuelno spektakularne i zahtevaju maksimalnu koncentraciju. Svaki boss ima više faza, a kako borba odmiče, njihovi napadi postaju brži i smrtonosniji. Problem je što, kada jednom naučite sve njihove poteze, ove borbe postaju pomalo predvidljive. Razvojnom timu definitivno treba više jedinstvenih boss neprijatelja i varijacija u njihovim mehanikama kako bi održali visok nivo izazova.
Tehnička strana medalje: problemi sa optimizacijom i padovi frejmova
Sada dolazimo do onog manje prijatnog dela recenzije, a to je tehničko stanje igre. Kao što je i očekivano za Early Access naslov, Witchspire pati od određenih dečijih bolesti koje mogu prilično pokvariti iskustvo igranja.
Najveći problem sa kojim sam se susretao je optimizacija. Igra savršeno glatko radi u manjim prostorijama sa nekoliko neprijatelja. Međutim, kada stignete do kasnijih nivoa gde se na ekranu u istom trenutku nađe dvadesetak protivnika, a vi pritom aktivirate neku masivnu ultimativnu magiju koja preplavi ekran vizuelnim efektima – broj frejmova (FPS) drastično pada. U igri gde su preciznost i tajming za izbegavanje napada (dash) apsolutno ključni, ovakva usporavanja igre su često dovodila do moje potpuno nezaslužene smrti.
Pored toga, naišao sam na nekoliko bagova gde bi se neprijatelji zaglavili u zidu ili gde bi moj lik prošao kroz teksturu poda, prisiljavajući me da potpuno restartujem partiju i izgubim sav napredak. Srećom, ovakve situacije nisu bile preterano česte, ali su svakako prisutne i zahtevaju hitnu pažnju programera.
Mape puta i komunikacija razvojnog tima sa zajednicom
Ono što mi uvek uliva nadu kada recenziram igre u ranom pristupu jeste transparentnost ljudi koji je prave. Razvojni tim iza igre Witchspire se pokazao kao izuzetno posvećen. Na svojoj zvaničnoj Steam stranici redovno objavljuju ažuriranja i detaljne mape puta (roadmaps) koje jasno pokazuju šta možemo da očekujemo u narednim mesecima.
Već su najavili ubacivanje potpuno novih bioma unutar tornja, novih klasa magije, kao i rešavanje postojećih problema sa optimizacijom. Takođe, aktivno slušaju povratne informacije (feedback) igrača na svojim Discord serverima, što je za svaku pohvalu. Mnoga sitna unapređenja interfejsa koja su igrači tražili već su implementirana u nedavnim zakrpama, što pokazuje da igra ima svetlu budućnost ako tim nastavi ovim tempom.
Moja konačna presuda: da li investirati vreme i novac sada
Kada podvučem crtu i objektivno sagledam sve što sam do sada iskusio, Witchspire je naslov sa ogromnim, neospornim potencijalom. Njegova osnovna petlja igranja (gameplay loop), zasnovana na eksperimentisanju sa razornim magijama i fluidnom kretanju, je neverovatno zarazna i zadovoljavajuća. Osećaj kada stvorite savršen „build“ vašeg karaktera i protutnjite kroz sprat koji vas je do maločas mučio je neprocenjiv.
Ipak, etiketa „rani pristup“ ovde stoji sa razlogom. Igri nedostaje završni sloj poliranja, veća raznovrsnost sadržaja koji bi vas zadržao mesecima, i ono najvažnije – stabilna optimizacija koja vas neće izdati u ključnim trenucima.
Ako ste zagriženi fan roguelite žanra, volite izazove i ne smetaju vam povremeni tehnički problemi, Witchspire će vam već sada pružiti sate odlične zabave. Moći ćete da učestvujete u rastu igre i direktno utičete na njen razvoj. Sa druge strane, ukoliko tražite kompletno, ispolirano iskustvo bez frustracija uzrokovanih padovima frejmova, moj savet je da ovu igru za sada samo dodate na svoju listu želja (wishlist). Sačekajte izlazak zvanične verzije 1.0; ako razvojni tim ispuni sva svoja obećanja, ovo će biti jedan od onih naslova o kojima će se u gejming zajednici dugo pričati. Toranj vas čeka, na vama je da odlučite kada ćete započeti uspon.
