Jedna od najtežih stvari za pogoditi u igrama je stvaranje sveta (worldbuilding), pogotovo u simu poljoprivrede, a Tales of Seikyu to radi tako dobro da su bagovi koji se pojave jedva primetni. Early Access igra je puna potencijala, a otprilike mesec dana sadržaja u igri je prelep i živopisan, baš kao što je obećao developer ACE Entertainment.
Tales of Seikyu počinje sa glavnim likom i njihovom sestrom, Kon, koje se sele u grad Seikyu. Braća i sestre su yokai lisice, a Seikyu su osnovali njihovi preci kao utočište za yokaije svih vrsta.
Međutim, sada je klan lisica skoro potpuno nestao, uključujući roditelje igrača i Kon. Poslednja poruka koju imaju od svojih roditelja je da putuju u Seikyu, gde će otkriti tajne i, nadamo se, pronaći poslednje članove klana lisica.
Early Access izdanje igre Tales of Seikyu zadire samo u prvo poglavlje igre, gde Kon i igrač uče sam početak priče i druže se sa gradom Seikyu.
Sam Seikyu nekako deluje prirodno. Uprkos tome što je prepun yokai likova, grad se oseća kao živi, dišući grad koji ima svoj raspored bez obzira na igrača. Ovo je nešto što čak i najpopularniji simovi poljoprivrede/života teško uspevaju da urade, a Tales of Seikyu to pogađa od samog početka.
Takođe je bilo opuštajuće igrati. Većina igara u žanru stvara osećaj hitnosti u pogledu profita i optimizacije vremena, a Tales of Seikyu nije stvarao taj užurbani tempo. Umesto toga, nisam osećao grižu savesti što sam provodio vreme kako sam želeo – nije bilo žurbe, što je teško postići.
Trenutno ima sadržaja za otprilike jednu sezonu za igranje, sa prolećem kao jedinom sezonom sa festivalom. Međutim, Carp Festival je neverovatan, i – usuđujem se reći – jedan od najboljih festivala koje sam video u žanru.
Carp Festival ima dve mini-igre za igrače. Prva je lov na jaja, što nije previše posebno (iako je neverovatno dobro urađeno). Druga je igra u kojoj igrači lete sa šaranima, sakupljajući različite simbole u vazduhu koji teku u ritmu.
Grafika i muzika su bili prelepi, uklapajući se u ostatak igre Tales of Seikyu. Generalno, igra je prelepa. Iako ima nekoliko štucanja u performansama, uspeo sam da igram sa srednjim podešavanjima na ROG Ally X i visokim podešavanjima na svom PC-u. S obzirom na to da je u ranom pristupu, ovakva štucanja su bila očekivana.
Likovi su prelepi koliko i dobro napisani. Portreti likova su predivni i zabavni, i dobro prikazuju ličnosti likova.
Upoznavanje likova bilo je prijatno iznenađenje, a provođenje vremena sa njima bilo je zabavnije nego što sam očekivao. Tales of Seikyu ima jedinstven sistem koji omogućava igračima da provode vreme sa likovima dok poboljšavaju svoje veštine.
Kombinovao je dve petlje igranja na način koji nisam video u drugim simulacijama farmi, i to je bilo osvežavajuće i činilo je da se svet oseća još življim.
Borba je takođe bila integrisana sa drugim sistemima u igri. U Early Access izdanju, postoji jedna glavna tamnica gde će se igrači boriti. One su podeljene na 40 različitih prostorija, a igrači će morati da pobede neprijatelje ili reše lake zagonetke da bi prošli.
Postoji raznolikost oružja koja se nekako različito igraju, mada nisam primetio veliku razliku između njih. Statistike oružja su određivale koje sam koristio – više štete, to bolje.
Dodatno, približavanje jednom liku otvara mogućnost kupovine oružja. Ovo se oseća nagrađujuće i, ponovo, vrlo prirodno.
Trenutno postoje dva glavna bossa u Tales of Seikyu, i oba su bila izazov (mada sam uspeo da drugog bossa zaglavim u rupi i „cheesujem“ borbu). Između njih i nekoliko otpornih neprijatelja, borba se osećala prilično nagrađujućom.
Igrači takođe u tamnici uče o različitim yokai formama, a ove yokai forme su korisne kako u borbi, tako i u poljoprivredi. Na primer, kome je potrebna dosadna kanta za zalivanje kada se možete pretvoriti u sluz i brzo zaliti sve?
Iako postoje beskrajne pozitivne strane, vredi napomenuti i bagove. Svaki put kada sam želeo da kupim nešto u bilo kojoj prodavnici, morao sam da sačuvam i ponovo učitam igru. Ovo se odnosilo na svaku prodavnicu u gradu, što je bilo frustrirajuće dok nisam shvatio brzo rešenje.
Ostali bagovi su uključivali propadanje kroz mapu (iako sam imao sreće i bio sam izvučen događajima svaki put) i odeću koja nije pravilno pristajala ženskom glavnom liku. Mada, da budem iskren, suknje koje nisu pristajale izgledale su kao suknja sa prorezima, tako da ni to nije bilo previše ometajuće.
Tales of Seikyu je u Early Accessu. Ovi bagovi su do određene mere očekivani, i ništa nije bilo toliko loše da je igra bila neigriva. Zapravo, neki od njih su bili smešni. Svaki put kada bih otišao u krevet, moj igrač bi skočio u isto vreme (ulaz A je bio i za skakanje i za interakciju). I budimo iskreni, ko ne voli da uskoči u krevet na kraju dugog dana?
Sve u svemu, Tales of Seikyu je prijatno iskustvo, i jedva čekam da istražujem više kako sadržaj bude objavljivan. Iako ima nekoliko stvari koje treba ispraviti u pogledu bagova, uspeva da uradi ono što čak ni najveći naslovi u žanru simulacija farmi ne mogu sa stvaranjem sveta i međusobno povezanim sistemima igranja.
