Postoje igre koje definišu generaciju. Postoje igre koje redefinišu žanr. A onda postoje igre koje urade oba, i postave standard toliko visoko da ga je gotovo nemoguće dostići. Kada je Nintendo lansirao Super Mario Galaxy 2007. godine za svoju revolucionarnu Wii konzolu, upravo to se dogodilo. Tri godine kasnije, Super Mario Galaxy 2 (2010) je uspeo u gotovo nemogućem – da bude jednako dobar, ako ne i bolji.
Deceniju i po kasnije, postavlja se pitanje: da li ova svemirska odiseja i dalje sija istim sjajem u modernom dobu, ili je gravitacija vremena učinila svoje?
Gravitacija kao igralište: Magija prve igre
Prvi Super Mario Galaxy nije bio samo „Mario u svemiru“. To je bila fundamentalna promena u percepciji 3D platforminga. Razvojni tim Nintendo EAD Tokyo, predvođen vizionarima poput Šigerua Mijamota (Shigeru Miyamoto) i Jošijakija Koizumija (Yoshiaki Koizumi), iskoristio je temu kosmosa da se poigra sa najvećim neprijateljem (i saveznikom) svakog platformera – gravitacijom.
Mario je trčao po sferičnim planetoidima, skačući sa jednog na drugi, dok se gravitaciono polje menjalo u hodu. Ono što je bilo „dole“ u jednom trenutku, postajalo je „gore“ u sledećem. Ovaj koncept, koji bi u rukama manjeg studija bio recept za haos i frustraciju, Nintendo je izveo sa neverovatnom preciznošću.
Ključni elementi uspeha:
- Revolucionarne kontrole: Igra je bila dizajnirana oko Wii Remote i Nunchuk kontrolera. „Spin“ mehanika, aktivirana drmanjem Wiimote-a, postala je Mariov osnovni napad i produženi skok. Pointer (pokazivač) se koristio za sakupljanje „Star Bits“ (Zvezdanih mrvica), koje su služile kao valuta i municija.
- Audio-vizuelna prezentacija: Super Mario Galaxy je bila prva igra u serijalu koja je koristila potpuno orkestriran soundtrack. Muzika nije bila samo pozadina; bila je emotivno srce igre. Grafički, igra je bila apsolutno prelepa, pomerajući granice onoga što se smatralo mogućim na Wii konzoli.
- Priča i atmosfera: Umesto standardne „Bowser je oteo Peach“ postavke (koja je i dalje tu), igra je uvela Kometnu opservatoriju (Comet Observatory) kao centralni hab i misterioznu Rozalinu (Rosalina) i njene Lume. Rozalinina knjiga priča dodala je neočekivani sloj melanholije i dubine celokupnom iskustvu.
Više, brže, jače: Usavršavanje formule u nastavku
Kada je Super Mario Galaxy 2 najavljen, mnogi su bili skeptični. Nintendo retko pravi direktne nastavke 3D Mario igara na istoj konzoli. Međutim, Galaxy 2 je utišao sve kritičare.
Nastavak je uzeo savršenu osnovu prvog dela i nadogradio je. Tim je odlučio da se manje fokusira na priču i atmosferu, a više na čistu, nefiltriranu kreativnost nivoa. Kometna opservatorija je zamenjena klasičnijom mapom sveta (Starship Mario), što je igri dalo mnogo brži tempo.
Najveća novina bio je povratak Jošija (Yoshi). Mariov verni dinosaurus-drugar doneo je sa sobom nove mehanike – lebdeći skok, gutanje neprijatelja i specijalne moći (poput Blimp Yoshija koji se naduvava ili Dash Yoshija koji trči po zidovima).
Pored Jošija, igra je prštala od novih ideja i power-up dodataka, poput Cloud Maria (koji stvara privremene platforme od oblaka) i Rock Maria (koji se kotrlja i razbija sve pred sobom). Mnogi smatraju da Galaxy 2 ima možda i najbolji dizajn nivoa u istoriji žanra – svaki nivo je bio igralište za sebe, sa jedinstvenom mehanikom koja bi bila predstavljena, istražena do maksimuma i potom napuštena zarad sledeće briljantne ideje.
Sijaju li i danas? Pitanje nasleđa i dostupnosti
Originalna recenzija sa početka prošle decenije (2013) potvrdila je ono što smo svi znali – igre su i tada bile fantastične. Ali šta je sa današnjicom?
Najveći test za Galaxy serijal došao je 2020. godine sa izlaskom kolekcije Super Mario 3D All-Stars za Nintendo Switch. Ova kolekcija, koja je obeležila 35. godišnjicu Maria, uključila je Super Mario 64, Super Mario Sunshine i… samo prvi Super Mario Galaxy.
Prilagođavanje za Switch:
Super Mario Galaxy na Switchu je dokazao koliko je fundamentalni dizajn igre bio čvrst. Grafika je dobila HD tretman, izgledajući oštrije nego ikada. Kontrole su morale biti prilagođene:
- Docked (TV) mod: Koriste se Joy-Con kontroleri, gde desni Joy-Con preuzima ulogu pointera (žiroskopom), a mrdanje simulira „Spin“ napad.
- Handheld (prenosni) mod: „Spin“ je mapiran na dugme (Y), dok se sakupljanje Zvezdanih mrvica vrši dodirom ekrana.
Oba sistema funkcionišu iznenađujuće dobro. Iako možda nedostaje deo taktilnog osećaja originalnog Wiimote-a, igrivost nije nimalo narušena.
Misterija drugog dela
Ono što i danas zbunjuje i ljuti fanove je izostanak igre Super Mario Galaxy 2 iz 3D All-Stars kolekcije. Nintendo nikada nije dao jasan odgovor zašto je ovaj, po mnogima superiorniji, nastavak preskočen. Teorije se kreću od toga da je adaptacija Jošijevih kontrola bila previše komplikovana, do čistih marketinških odluka da se paket ne učini „prebogatim“.
Zbog ovoga, Super Mario Galaxy 2 ostaje „zarobljen“ na Wii konzoli (i digitalno na Wii U eShopu). Igranje danas zahteva ili posedovanje starog hardvera ili posezanje za emulacijom, što je šteta za igru takvog kalibra.
Veći od vremena
Vratimo se na suštinu: da li su Super Mario Galaxy i Galaxy 2 i dalje dobri?
Oni nisu samo „dobri“. Oni su esencijalni. Oni su lekcije iz dizajna igara. U moru modernih igara koje se oslanjaju na fotorealizam i kompleksne narative, Galaxy serijal stoji kao podsetnik da je srž video igre u čistoj, inventivnoj i besprekorno izvedenoj zabavi.
Njihova kreativnost u dizajnu nivoa, savršene kontrole koje su pokret pretvorile u radost, i muzika koja dira dušu – sve to nije ostarilo ni dana. Super Mario Galaxy je remek-delo koje je dobilo zasluženi moderni port. Super Mario Galaxy 2 je remek-delo koje očajnički zaslužuje da bude sačuvano od zaborava i predstavljeno novoj generaciji.
Zvezdana prašina koju je Nintendo prosuo po ovim igrama jednostavno odbija da izbledi.
